Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

10:10, 3. 8. 2017.

| Društvo

Osobe sa Daunovim sindromom država diskriminiše?

Autor:J. AdamovićIzvor:Južne vesti
Danijela Dinić Trandafilović odbijena za tuđu negu i pomoć
Danijela Dinić Trandafilović odbijena za tuđu negu i pomoć; foto: privatna arhiva

Nišlijka Danijela Dinić Trandafilović ima Daunov sindrom i veliko oštećenje sluha, što je prema procenama i izveštaju lekara dovoljno da od države dobije novac za tuđu negu i pomoć. Međutim, s obzirom na to da ove osobe nisu obuhvaćene zakonom koji to reguliše, o pomoći odlučuje komisija PIO fonda, koja je u njenom slučaju “presudila” da njoj pomoć nije potrebna.

52-godišnja Danijela, kako kaže njena ćerka Milica, može da hoda sama, ali druge svakodnevne aktivnosti ne može da obavlja bez nje. Tako joj ćerka svakodnevno pomaže da se okupa, obuče, skuva ručak, jede i vodi kod lekara. Lekari kažu da joj je pomoć potrebna Lekari kažu da joj je pomoć potrebna

Iako njena majka ima Daunov sindrom, veliko oštećenja sluha od gotovo 90 % i delimično oštećenje vida, priča Milica, odbijena je za tuđu negu i pomoć.

Lekari u prvostepenom postupku, ovde u Rajićevoj 12, nisu pokušali sa njom ni da razgovaraju. Ona ima sve nalaze iz Zavoda za mentalno zdravlje, neuropsihijatrijske bolnice “Gornja Toponica” i sa ORL klinike, što smo i predali Fondu PIO - kaže Milica.

Ovo je inače drugi put da je Danijela odbijena, dodaje, a zbog toga što smatra da njena majka po zakonu ima pravo na novac od države, podnela je danas žalbu na ovu odluku. Kaže da će, ukoliko ponovo bude odbijena, pokrenuti sudski spor i tražiće da njenu majku pregledaju lekari sudske medicine.

Ja znam da je dobijanje tuđe nege i pomoći mnogo teško u Srbiji i da isključivo daju nepokretnima, ali ona je dementna i znam da imamo pravo na to i da nam to pripada i moramo to pravo da ostvarimo - navodi Milica.


Fond PIO: Danijela može da se žali i ide na dodatna ispitivanja

U Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje kažu da je njihova stručna služba "pažljivo razmotrila" Danijelin predmet i konstatovala da je postupak obavljen u skladu sa Zakonom i Pravilnikom PIO.

Nakon obavljenog pregleda i uvida u spise predmeta, Prvostepeni organ veštačenja je utvrdio da kod imenovane nisu ispunjeni uslovi za priznavanje prava na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica predviđeni Članom 41. (a) Zakona o PIO - pojašnjavaju.

Pomenuti član Zakona kaže da pravo na novčanu naknadu imaju oni kojima je "zbog prirode i težine stanja povrede ili bolesti utvrđena potreba za pomoći i negom za obavljanje radnji radi zadovoljavanja osnovnih životnih potreba".

Potreba za pomoći i negom drugog lica postoji kod lica iz stava 1. ovog člana koje je nepokretno, ili koje zbog težine i prirode trajnih bolesti i bolesnog stanja nije sposobno da se samostalno kreće ni u okviru stana uz upotrebu odgovarajućih pomagala, niti da se samo hrani, svlači, oblači i da održava osnovnu ličnu higijenu, kod slepog lica koje je izgubilo osećaj svetlosti sa tačnom projekcijom i kod lica koje postiže vid sa korekcijom do 0,05 - piše u Članu 41. (a).

Ako Danijela podnese žalbu na pomenuto rešenje, dodaju, drugostepeni organ veštačenja će je pozvati na pregled i uputiti na dodatna ispitivanja, u Odeljenje za funkcionalnu dijagnostiku u Direkciji Fonda. Nakon dodatnih pregleda će, kažu, doneti svoj nalaz, mišljenje i ocenu na žalbu.


Udruženje: Problem je što to nije zakonski regulisano

Donedavni predsednik Saveza “Daun” Srbije Jovan Blagojević, a sada sekretar Udruženja dece sa mentalnim oštećenjem, kaže da osobe sa Daunovim sindromom ne mogu da budu samostalne, bez obzira na to koliki je stepen oštećenja. Zbog toga, dodaje, uvek moraju da imaju nekog ko će brinuti o njima.

Međutim, ova odluka Fonda PIO ga ne čudi, jer je u Nišu, ali i u celoj zemlji, mnogo malo osoba sa Daunovim sindromom koje ostvare pravo da primaju novac za tuđu negu i pomoć, jer to nije zakonom regulisano, već o tome odlučuje komisija.

U našoj državi ne finkcioniše to kako treba, ne radi se kako treba i sve je prepušteno komisiji koja ne odlučuju po stepenu oštećenja, nego gleda to da li su oni bolesni, a da li su nesposobni to ne gledaju - navodi Bogdanović.

Problem je što je za komisiju uglavnom presudno to da li je neka osoba bolesna, pojašnjava, pa tako za osobe sa Daunovim sindromom kažu da to nije bolest već stanje. Zato što nema utvrđenih pravila, već komisija radi onako kako sama proceni, dodaje, ima mnogo onih koji se žale, jer nisu dobili novac koji im pripada.

Jedini savet koji ima za njih je da podnesu žalbu, traže da idu na komisiju i ne odustaju, jer se dešava da neki od njih nakon toga ostvare pravo na novčanu pomoć.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Svi bolesni na nervnoj bazi nemaju pravo,osim dementni!

    15:39 // 3. 8. 2017.

    Moj otac koji je bio slep i primao tuđu negu i pomoć je bio manji invalid od mog brata koji je bolestan od šizofrenije!On takođe ne može sam da se brine o sebi-kupa,hrani,izlazi napolje itd...Zvuči suludo al tako je-država ne štiti mentalno bolesne osobe osim što im da pravo da naslede penziju od roditelja kada ovi umru a tada ako nemaju nekog da se brine o njima nagine im institucionalizacija.

  • nn

    13:33 // 3. 8. 2017.

    Nažalost, mnogima više ne daju, kojima je takođe potrebna i koji više nego očigledno ne mogu sami da funkcionišu. Moraju da se uštede pare da bi se milioni davali svakom stranom ološu i da bi postali jeftiniji radnici od kineza. Neverovatno mi je da se malo više ne piše o nezi i novim suludim kriterijumima.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.