Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

16:54, 28. 9. 2017.

| Društvo

Papirologija otežava odlazak mladih na studije u inostranstvo

Autor:M. JovanovićIzvor:Južne vesti
Studenti predavanje
Ulaz na predavanje besplatan; Ilustracija: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja

Dok je nekome ko je rođen u Španiji za upis na osnovne ili postdiplomske studije u Italiji potrebno samo da aplicira i preseli se, onaj ko dolazi iz Srbije mora da prikupi veliki broj papira, kako bi dobio vizu. Njihovo prikupljanje iziskuje mnogo vremena, ali i novca, što usavršavanje u inostranstvu umnogome otežava onima koji nisu državljani neke od zemalja Evropske unije.

Da je prvi korak u apliciranju, za one koji dolaze iz neke od zemalja EU i one koji nisu njeni članovi isti, potvrdila je Nišlijka Katarina Velkov, koja je trenutno na drugoj godini master studija u Padovi. Prijava se, kako ona kaže, uglavnom popunjava online, ali tek nakon toga počinju peripetije. Prva prepreka za one koji ne dolaze iz neke od zemalja članica, je boravišna viza.

Iz svog iskustva, a verujem da kolege iz Srbije dele slično mišljenje, birokratski deo oko upisa na fakultet jeste naporan, iziskuje obimnu papirologiju i puno vremena, ali i novca, bar za srpskog studenta porodice sa prosečnim primanjima. To je definitivno otežavajuća okolnost onima koji dolaze iz država koje nisu članice Evropske unije - priča Velkov.

Da bi se dobila dozvola, prvo je potrebno aplicirati za vizu i predati tražene papire u konzulatu. Iz svog iskustva, koje je podelila Velkov, radnici u konzulatima umeju da “detaljišu”, zbog čega je potrebno dobro se raspitati o svim zahtevima.

To zaista podrazumeva dosta papirologije, počevši od uverenja i diploma prethodnih stepena studija, u mom slučaju bila je potrebna čak i diploma iz osnovne škole, do bankovnih računa, izvoda o primanjima članova porodice i potvrda o imovini - priča ona.

Nakon dobijene vize sledi još jedan korak, a to je procedura u zemlji u kojoj će se studirati - potrebno je predati novu turu dokumenata u njihovim konzularnim odeljenjima.

Sa te strane, državljani EU su i tek kako u prednosti, jer im ovaj dokument nije potreban. I opet, i ova procedura traje i obuhvata prevode, overe, pa zatim legalizaciju i pečate dokumenata. Iskreno, mislim da je to i najteži deo, jer često komentarišemo i šalimo se kako je najlakše upisati željeni smer, a tek onda sledi komplikovani deo - rekla je Velkov.

Ipak, ono što ohrabruje je to što zbog loše ekonomske situacije i nižih primanja u Srbiji, postoji dosta mogućnosti za stipendiranje. Kako kaže Velikov, gotovo svaki univerzitet ima svoje programe za stipendiranje, a tu je i niz fondova, koji nude slične mogućnosti, samo je potrebno pratiti ih. Ona ističe i da se i pored svih komplikacvija trud na kraju isplati, jer je reč o divnom iskustvu sa "potpuno drugačijim studentskim načinom života".

Ovaj tekst je nastao uz podršku programa “Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj Uniji”.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • meda

    23:40 // 28. 9. 2017.

    Inače, u vreme demokratije i ranije (recimo poslednjih 100 godina), ovo nije bilo tako?

    Šta je potrebno za studije u SAD?

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.

KOMENTAR DANA

Južne vesti juče objavile članak a od jutros je počelo sa čišćenjem i sređivanjem ispred stanice kod lokomotive. Posao završili za tri sata, eto koliko je bilo potrebno da se bar nešto dovede u red

Vremeplov Čitalac

Tekst: Glavna železnička stanica u Nišu - nekada puna života, sada pusta i zaboravljena

Pronađite nas na: