Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

10:00, 4. 7. 2018.

| Društvo

Pčelari na jugu Srbije ispred onih u EU, ali traže bolju primenu zakona

Autor:M. JovanovićIzvor:Južne vesti
Pčela
"Evropljani" dočekali zabranu, u Srbiji se još očekuje; ilustracija: flickr/Jim, the Photographer

Dugoiščekivanu zabranu upotrebe neonikotinoida, najraširenijih insekticida na svetu, dočekali su oni za koje predstavljaju najveću pretnju - pčelari u zemljama Evropske unije. Kako je ovu odluku donela Evropska komisija ona se ne odnosi na Srbiju, ali pčelare sa juga naše zemlje to ne potriše zbog toga što su već korak ispred pravovremenom edukacijom i dogovorima sa poljoprivrednicima o upotrebi štetnih insekticida.

Probleme sa prskanjem imaju samo sporadično u Prokuplju, priča pčelar iz ovog mesta Vukić Joksimović, pošto se redovno organizuju radionice za voćare, kako bi ih obučili kada mogu da prskaju voće, a da to ne šteti ni pčelama, ni voću.

Sredinom marta svake godine imamo savetovanje za voćare i pčelare gde se objašnjavaju prednosti prskanja van perioda cvetanja i za voće i za pčele. To voćari sve više shvataju i zadnjih nekoliko godina, pošto je ovo peta godina kako držimo savetovanje, sve manje i manje je štete. Dešava se da neko sporadično usred dana istretira svoje voće - rekao je Joksimović.

Na to što pčelari na jugu Srbije nisu zabrinuti zbog prskanja utiče i to što, kaže pčelar iz Babušnice Ljubiša Ristić, velikih voćanjaka u njihovom kraju nema. Pčele saće U zemljama Evropske unije dozvoljena još dva neonikotinoida; ilustracija: flickr/Allagash Brewing

Sa prskanjem voća nemamo probleme, jer kod nas u Babušnici ima mali broj kompleksa voćnjaka. To uglavnom radimo dogovorno, pošto se poznajemo. Kada prskaju, prskaju pred mrak i kad je precvetalo voće, kad ga ne posećuje neka pčelica, onda ih prskaju. Nisam imao značajnijih problema - priča Ristić.

I u Savezu pčelarskih organizacija Srbije kažu da ove godine nisu imali prijava o trovanju pčela na jugu Srbije. Ipak, kaže predsednik Odbora za zaštitu pčela Miloš Bogdanović, pčelari često odustaju od ovih prijava, jer im je procedura ranije delovala komplikovano. Međutim, to je sada izmenjeno.

Prijava sumnje na trovanje pčela sada je veoma jednostavna, ali se mora ispoštovati. Iskoristio bih ovu priliku da pozovem pčelare da prijavljuju svako trovanje pčela jer svi članovi Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) imaju besplatnu pravnu pomoć preko advokatske kancelarije sa kojom SPOS ima saradnju - rekao je Bogdanović.


U Srbiji Zakon dobar, ali se ne primenjuje

Pčelari u Prokuplju primorani su da radionicama rešavaju problem prskanja jer se, smatra Vukić Joksimović, Zakon o sredstvima za zaštitu bilja u Srbiji, iako sveobuhvatan kada je reč o pčelama, ne sprovodi kako treba. Košnice "Pčele oprašivanjem dobrinose kako većim prihodima, tako i boljem kvalitetu proizvoda"; ilustracija: flickr/JPC24M

Na primer, onaj koji rukuje sredstvima za zaštitu bilja mora da bude obučen, a to kod nas još niko nema. Zakon je izuzetno dobar, ali treba da se primeni. Primena treba da se kontroliše od organa inspekcije koji teško da mogu da stignu na velikom terenu, a mali ih je broj, da postignu da kontrolišu ko i šta tretira - ispričao je ovaj Prokupčanin.

Pesticidi se moraju primenjivati tako da ne štete pčelama, navode u Savezu pčelarskih organizacija Srbije, a ukoliko dođe do kršenja zakona kazne su velike.

Problem kod nas je u tome što brojni poljoprivrednici na crno nabavljaju neonikotinoide i nestručno tretiraju seme poljoprivrednih kultura ogromnim dozama neonikotinoida, što će ubiti pčele koje budu posećivale njihovu parcelu. A pčelari ne mogu znati koja je takva parcela pre nego što do trovanja dođe, jer se radi o tajnim akcijama - kažu u ovom Savezu.

Uprkos tome što pčelari hvale Zakon, nadaju se da će se uskoro u njemu naći i zabrana upotrebe neonikotinoida, po ugledu na Evropsku uniju. Uprkos tome što ona, navode na sajtu Evropske komisije, ima najstrože regulative na svetu kada je reč o odobravanju pesticida, dugo se vodila borba da se potpuno zabrani upotreba ovih problematičnih supstanci na otvorenom. Pčela saće Kroz osam meseci zabrana korišćenja tri neonikotinoida stupa na snagu u zemljama Evropske unije; ilustracija: flickr/Kettj

Interesi poljoprivrednika i pčelara po ovom pitanju bi trebalo da se poklapaju, jer čak 84 % poljoprivredne proizvodnje u EU zavisi upravo od pčelara i divljih oprašivača. Međutim, uprkos tome, razni poljoprivredni lobiji, ali i mnoga udruženja poljoprivrednika i dalje pružaju jak otpor eventualnoj potpunoj zabrani neonikotinoida - izjavio je poslanik u Evropskom parlamentu Davor Škrlec.

Inače, potpuna zabrana korišćenja tri sporna neonikotinoida (klotianidina, inidakloprida i tiametoksama) na otvorenom stanovnike zemalja Evropske unije očekuje kroz osam meseci, pošto je to vreme dato poljoprivrednicima i preduzećima da se prilagode. Ostala su još dva neonikotinoida, acetamiprid, za koji je ustanovljen nizak rizik za pčele i tiakloprid, koji je je kandidat za zamenu nekim drugim insekticidom.

Ovaj tekst je nastao uz podršku programa “Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj Uniji”.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Drakče Tormak

    12:46 // 8. 7. 2018.

    Nebuloza od teksta. Itekako dotiče, prska ko kad stigne, ne obaveštava pčelare, prskaju kada ne treba, tj. u fazi cvetanja a ne precvetavanja.
    Ono što nas ne FOTIČE na jugu, što mi kaskamo I ne sadimo useve koji se tretiraju tim famoznim insekticidima, to jest kod nas nema zasada GMO hibridanig I tretiranig semena suncokreta i ostalog industrijskog bilja I to u minirnim površinama.

  • D

    19:16 // 4. 7. 2018.

    Neću da komentarisem stručni deo teksta, ali izraz "... to ne potriše" nisam očekivala u tekstu na ovom portalu.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.