Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

09:13, 15. 7. 2010.

| Društvo

Počinje obuka speleologa

Autor:B.U. i P.B.Izvor:Južne vesti
foto: Vladimir Zaharjašević

Gradska opština Pantelej raspisala je javni poziv za obuku vodiča-speleologa koji će biti profesionalno osposobljeni za rad u Cerjanskoj pećini.

Uslov je da kandidati ne budu stariji od 40 godina, ali ni mlađi od 23, da imaju najmanje srednju stručnu spremu, da su psihofizički sporobni i zainteresovani za posao lokalnog vodiča i rad u Cerjanskoj pećini.

Poželjno je znanje stranog jezika i vozačka dozvola „B“ kategorije.

- Ovo je deo projekta koji smo uz podršku Vlade Srbije započeli kako bi uredili kompleks Cerjanske pećine, koja bi uskoro mogla da postane turistička atrakcija - kažu u Opštini.

Planirano je da novi vodiči prve turiste u Cerjansku pećinu uvedu već krajem leta ili početkom jeseni.

Obuka počinje krajem jula, a zainteresovani kandidati trebalo bi da se prijave opštini Pantelej u narednih osam dana.

Zainteresovani kandidati za buduće speleologe trebalo bi da se jave opštini Pantelej, Gutenbergova 4a, najkasnije do 23. jula.


Nemci ispituju Cerjanku

Grupa specijalizovanih speleo-ronilaca došla je krajem juna u Niš, kako bi sprovela detaljnije istraživanje Cerjanske pećine.

Cilj je da se ovaj dragulj prirode uključi u buduću turističku ponudu Niša.

- U poređenju sa terenima koje smo videli u Francuskoj i Španiji, ovi tereni prižaju mogućnosti da se napravi zajednički projekat - smatra Darko Petković, iz organizacije Balkanskih podvodnih istraživača, na čiji poziv su došli nemački istraživači, posebno obučeni za ronjenje u pećinama i rekama ponornicama, i došli u Niš.

Balkanski podvodni istraživači u saradnji sa svojim nemačkim kolegama imaju ambiciju da pomognu u otvaranju Cerjanske pećine za turiste.

Petković kaže da su spremni da objedine sopstvena sredstva, znanje specijalizovanih ronilaca iz Evropske unije i podršku lokalnih organizacija, koje već poznaju teren.

- Želimo da ronimo u pećini, jer je teren jako zanimljiv za speleologe, ali i prilično neistražen - kaže Piter Getnar, vođa ekspedicije iz Nemačke.


Netaknuti biser prirode

Prve zapise o lepoti Cerjanske pećine objavio je speleolog profesor Jovan Petrović sredinom šezdesetih godina prošlog veka. Već sedamdesetih godina zagovaralo se turističko uređenje ove pećine i stavljena je pod zaštitu države.

Međutim, ova aktivna ponorska pećina nikada nije postala predmet turističkih poseta.

Za Cerjansku pećinu, među lokalnim stanovništvom poznatu kao "Propast", kao da se nije znalo u sve do jeseni 1995. godine, kada je u prvom ozbiljnijem istraživačkom poduhvatu, ekipa speleologa iz Beograda otkrila nastavak glavnog kanala. 

U julu 1996. godine, pećina je iznova izmerena. Ovog puta na više od 6 kilometara, ali su speleolozi procenili da bi ukupna dužina hodnika mogla da bude više od 20 kilometara, čime bi postala najduža pećina u Srbiji. Trenutno najduža izmerena je Lazareva pećina kod Zlota, duga bezmalo 9,5 km.

Nedaleko od Niša nalazi se i Samar ili Kopajkošarska pećina, čija je izmerena dužina 3,8km, i nalazi se na petom mestu u Srbiji.

Cerjanska pećina i njen fantastičan nakit našli su se i na izložbama Vladimira Zaharjaševića, inženjera Direkcije za igradnju grada Niša i velikog zaljubljenika u ovu pećinu, i Dušana Mitića Cara, poznatog niškog fotografa i foto reportera brojnih listova.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.