Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

16:22, 16. 2. 2014.

| Društvo

Praznična poseta sićevačkom vinogorju

Autor:Nikola MarkovićIzvor:Južne vesti
Sveti Trifun, zarezivanje vinograda u Sićevu
Zarezivanje vinograda u Sićevu

Zarezoja ili zarezojla sve je manje asocijacija na 14. februar koji se svake godine na različite načine i uz različite običaje praznuje širom sveta. Povodom Svetog Trifuna i obreda koji prati ovaj praznik ekipa Južnih vesti našla se u sićevačkom vinogorju da zajedno sa meštanima proslavi ovaj jedinstveni praznik vina i ljubavi.

Legenda kaže da je frigijski siromah još u najmlađim danima otkrio veliku blagodat kojom je mogao isceljivati bolesti kod ljudi ali i stoke i da je zle duhove isterivao iz zaposednutih. Taj siromah zvao se Trifun i živeo je u trećem veku posle Hrista.

Današnja asocijacija na praznik koji se u sred svetskih feštanja i slavljenja najavljenog proleća slavi među pravoslavnim svetom, jeste upravo blagodat za novu rodnu godinu. Vinari i vinogradari su oni koji Svetom Trifunu poklanjaju najviše pažnje te se i sami udružuju kako bi sve svoje bojazni i nade poverili upravo ovom zaštitniku vinove loze i vina.

1Zarezojla-1-(2) Liturgija povodom obeležavanja Svetog Trifuna u Sićevu

Gotovo karnevalski pristup slavlju bio je povod da istražimo šta se to dešava najpre u Sićevu a kasnije i u Ostrovici i ispratimo sve one običaje koji se u vreme Svetoga Trifuna mogu zabeležiti u najplodnijem vinarskom kraju nišavske regije.

Crkvenom obredu svećenja vode i čitanja molitve za plodnost vinograda i uspešnu godinu koji je obavljen u crkvi Svete Petke u Ostrovici, prisustvovali smo u prepodnevnim časovima. Nekoliko seoskih domaćina, stari vinari, nekomercijalne pobude. Kako bi stare Nišlije rekle, čist merak. Običaj menjanja domaćina iz godine u godinu praktikuje se u svim selima ovog kraja, te proslavljanje praznika predstavlja svojevrstan oblik seoske litije.

Zarezojla-(Pekic)-13 Liturgija povodom obeležavanja Svetog Trifuna u Ostrovici, foto: Marko Pekić

Sićevo i Ostrovica su se u drevna rimska vremena nalazili na veoma prohodnom putu Via Militaris te su i sami često bili poželjno odmaralište svima onima koji se na ovom putu nađu. Temelji crkve u Ostrovici datiraju još iz doba Mrnjavčevića pa je čitava procedura kojoj smo prisustvovali odisala pomalo rustičnim i tradicionalnim.

Nastavak našeg kratkog putovanja po ovom kraju kretao se do kuće seoskog domaćina Novice koji je ove godine prihvatio odgovornosti proslave. Nakon obrednog orezivanja vinove loze u njegovom dvorištu put nas vodi u Sićevo.

Ono što se sigurno nameće kao osnovni zaključak i glavna razlika jeste broj domaćina i nivo organizacije. Skromnost na granici sa neposvećenošću u Ostrovici, u Sićevu zamenjuje bogat program i nešto bolja organizacija meštana.

1Zarezojla-1-(6) Zarezivanje vinograda u Sićevu

U Sićevu domaćini spremaju popodnevnu proslavu u prostorijama Sićevačke kolonije u porti crkve Svetog Ilije. Za to vreme naša ekspedicija odseda kod Slobodana Todorovića, takoreći našeg lokalnog vodiča i jednog od glavnih proizvođača vina u ovom kraju.

U domaćinstvu Slobodana Daneta Todorovića imali smo prilike da se uverimo koliko je vinarstvo u ovom kraju cenjeno ali ipak dosta zanemareno kako medijski tako i na planu državne organizacije.

Zarezojla-(Pekic)-21 Zarezivanje čokota kod domaćina Novice, foto: Marko Pekić

No ipak, Daneta to ne sprečava da svoju veliku ljubav pretoči u posao. Uprkos brojnim nedaćama i bolestima koje ugrožavaju vinograde, proteklih godina vrlo prisutnoj fitoplazmi, nekada i lošim vremenskim uslovima, naš domaćin kaže da je vinogradarstvo ipak uspelo da se postavi kao osnovna grana ovog kraja. A kako i ne bi. Apsorcija toplote u stenama Sićevačke klisure, reka Nišava, uslovi više nego idealni za podizanje vinograda. 

Takmičarski duh i neformalno druženje

Poslepodne svakoga 14. februara već dvadeset pet godina, za sve vinare ovog kraja ima posebnu draž. Osim što se neoficijelno druže u seoskim prostorijama mnogi od meštana donose i uzorke svojih vina i rakija. Ove godine u konkurenciji je bilo trideset i pet različitih uzorka koje je na takmičarsko procenjivanje donelo dvadeset i četiri domaćina.

Zarezojla-(Pekic)-16 Liturgija u Ostrovici, foto: Marko Pekić

A o tome ko je najbolji, već godinama odlučuje Stanković Dimitrije poznatiji kao Zeka koji je kao tehnolog proveo dane u „Krajina vinu“ u Negotinu, u „Vino župi“ u Aleksandrovcu ali i u mnogim privatnim vinskim kućama.

- Ove godine, uostalom kao i do sad, vina su izvanredna. Dakle i bela i crvena. Odziv je bio dobar i to me raduje. Sićevo kao selo u odnosu na ostala sela niškog regiona sigurno predstavlja najbolje selo i po količini i po kvalitetu proizvedenog vina. Ja učestvujem u više mesta pa pratim situaciju. U ovim krajevima se često mešaju sorte grožđa čime se postiže punoća u ukusu. Vina ovog kraja mogu se uporediti sa mnogim kvalitetnim vinima u Evropi, pogotovu kada je reč o belim. - Poručio je Dimitrije.

Zarezojla-(Pekic)-11 Liturgija u Ostrovici, foto: Marko Pekić

Na kraju sumiramo. Prvi u kategoriji crnih vina Nikolić Mile. Kao najbolji proizvođač belog vina ističe se ove godine Krstić Marin dok je za najboljeg proizvođača rakije proglašen Marković Rade. Svakako, nagrada nije zaobišla ni našeg domaćina Daneta čije je crveno vino odlikovano trećom nagradom.

Da solidarnost i međusobno poštovanje održava ovaj kraj videli smo i u samoj organizaciji proslave. Svi pobednici imaju za zadatak da na centralnu proslavu donesu određenu količnu pobedničkog vina. I tako se u Sićevu završava još jedan Sveti Trifun, iščekivanjem nekih srećnijih vremena kada će, kako metaforično reče Dane „kamenje Nišave biti maznije a voda dublja, pa će se moći pošteno zaplivati“.

Mi u poslepodne napustismo Sićevo a praznovanje se nastavi do duboko u noć.

Obeležavanje Svetog Trifuna u Sićevu i Ostrovici, video: Marko Pekić

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • MILE

    17:22 // 16. 2. 2014.

    Nema ga pomocnikgradonacelnika za poljoprivrede KOSOVAR JOVAN, S. LAZOVCINA.....JEDNA VELIKAAA

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.