Pre 77 godina u Nišu se dogodio prvi masovni proboj nacističkog logora

Tokom Drugog svetskog rata jevrejska zajednica je u Nišu gotovo nestala, a u logoru na Crvenom Krstu, koji je nazvan Memorijalnim kompleksom "12. februar", u sećanje na prvi organizovani proboj nacističkog logora, poginulo je i više hiljada Srba i drugih nacija. Na 77. godišnjicu ovog događaja u logoru je otvorena izložba "Lica logora", a posetio ga je i 94-godišnji logoraš.

Oko 30.000 ljudi je prošlo kroz koncentracioni logor na Crvenom krstu, koji je formiran septembra 1941. Svega pola godine kasnije, 147 zatočenika iz sobe broj 12 počelo je proboj, a više od dve trećine njih je i uspelo u ovoj nameri. Predvođeni među ostalima i Brankom Bjegovićem, posle logorskih žica uputili su se ka Kameničkom visu i ostalim selima tog kraja. Niški izviđači u njihovu čast već godinama organizuju marš "Tragom logoraša", što su učinili i ove godine.

Skoro osam decenija prošlo od kako je 147 zarobljenika preko Huma, Brenice, Cerja, Kameničkog visa u zoru 12. februara '42. krenulo iza zidina Crvenog Krsta u slobodu. Od tada svakog 12. februara se okupljamo na mestu na kome su pisane najsurovije stranice naše istorije. Okupljamo se jer ujedinjeni čuvamo svoju tradiciju, prošlost, korene i poštujemo borbu za slobodu - rekao je gradonačelnik Niša Darko Bulatović.

Preživeo nacistički teror i doživeo 77. godišnjicu proboja niškog logora; Foto: JV/V. MilićNa godišnjicu proboja logora, posle koje su krenula masovna ubistva zatvorenika na Bubnju, očitana je molitva i položeni su venci u čast žrtvama nacističkih zločina.

Među onima koji su odali počast mučenima i streljanima bio je i 94-godišnji Vladimir Jovanović koji je 1944. boravio u niškom logoru, odakle je odveden u Mauthauzen. Uprskos tome što je kao mladić bio primoran da radi do smrti, preživeo je sve strahote Drugog svetskog rata kao zarobljenik.

Radili smo 16 sati na brdu ispod koga je bila fabrika aviona, na 40 stepeni ispod nule. Od hrane ništa. Ljudi su padali, hvatali se za bodljikave žice da prekrate muke koje su bile neizdržive. Ja pokušam da to uradim, ali se setim da sam kao dete slušao - samo kukavica može smrt da stvori i vratim se - priča Jovanović.

Osim Srba i Roma u logoru u Nišu su stradali i Jevreji koji su živeli u gradu i okolini, ali i oni koji su izbegli iz Poljske, kaže Zamenik predsednika Saveza jevrejskih opština Aleksandar Gaun. Izviđači tradicionalno idu u marš "Tragom logoraša"; Foto: JV/V. Milić

Posle proboja su Nemci započeli masovna streljanja, a među streljanima na Bubnju bio je i veliki broj Jevreja. Žene i decu Jevreja Niša Nemci su s proleća 1942. prebacili u logor na Sajmištu gde im se gubi svaki trag. Već jula meseca Nemci su ovde doveli Jevreje iz drugih gradova i tu ih streljali zajedno sa 18 nevinih ljudi. Novembra 1943. ubijen je poslednji jevrejski zatočenik - navodi Gaun.

Prema dostupnim podacima, dodaje Gaun, stradao je tada 341 Jevrej, iz okoline grada i obližnih mesta još oko stotinu njih kao i oko 150 jevrejskih izbeglica iz Poljske.

Proboj logora na Crvenom Krstu istraživao je istoričar Aleksandar Dinčić, što su Južne vesti ranije objavile. Osim čuvenog proboja koji se desio 12. februara 1942, dogodio se još jedan u decembru te godine, a predvodile su ga žene - Nada Tomić i Milka Protić.

Inače, na 77. godišnjicu proboja u logoru je otovorena izložba "Lice logora", koju je organizovao Međunarodni centar za očuvanje i istraživanje kulturno istorijskog nasleđa u Istočnoj Evropi Memorijal. Izložba je inače deo međunarodnog projekta Muzeja Pobede sa Poklon gore i Fondacije Pčereskog Junaci revolucija u logorima.