Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

08:20, 16. 12. 2015.

| Društvo

Prirodni bazen i Popšička pećina - oaze među stenama

Autor:Aleksandar KostićIzvor:Južne vesti
popsica
Bazen prepun u toku leta; foto: JV

Na samo dvadesetak kilometara od Svrljiga u selu Popšica, podno Kalafata, nalazi se prirodni bazen sa izvorom termalne vode konstantne temperature od 22 stepena, okružen netaknutom prirodom i stenama koje se pružaju dvadesetak metara iznad samog bazena.

popsica Pre par godina bazen uređen i izbetoniran; foto: JVNaime, Popšica je bogata vodama i kroz samo selo teče Kopajska reka, pritoka Bele reke u kojoj ima pastrmke i rakova, pa ipak, najpoznatiji od svih izvora u selu je Grlo oko koga je, na nadmorskoj visini od 315 metara, i izgrađen sadašnji bazen.

Sada već davne 1969. godine sami meštani, uz pomoć tadašnje lokalne vlasti i svrljiških firmi, ogradili su prostor oko izvora Grlo koji je ostao u sredini bazena. Koliko su tada dozvoljavali seoski putevi i stene, uređeni bazen dobio je svoj današnji oblik dimenzija 16 x 16 metara sa dubinom koja varira od 0,5 do 2 metra.

I-neki-mestani-usred-obilja-vode-napravili-bazene-u-dvoristima I neki meštani usred obilja vode napravili bazene u dvorištima; foto: JVTemperatura vode konstantna je tokom cele godine, a iz termalnog izvora u samom bazenu izbija kristalno čista voda od 15 do 20 litara u sekundi.

Od 1969. godine bazen nije uređivan, ali je 2002. godine Švajcarac rodom iz Popšice Gordon Perić napravio pravi mali raj za meštane i posetioce koji danas ovaj bazen s pravom nazivaju “Mali Karibi”, što zbog samog ambijenta, što zbog bistre zelenkasto-plave vode.

izvori-u-selu-za-razne-namene U selu postoje izvori koji, kako veruju neki, leče razne bolesti; foto: JVOn je izbetonirao deo bazena, napravio protočne ispuste, dečje bazene, a u kamenu izgradio mesta za sunčanje, bar i odmarališta. U samom bazenu postavljeni su reflektori, pa je noćno kupanje postalo vrlo popularno među brojnim posetiocima. Konačno, 2013. godine uređen je put od Svrljiga do samog sela i bazena pa se u letnjim mesecima veliki broj Svrljižana, ali i Nišlija koji dolaze preko Kravlja, sjati u Popšicu.


Pećina slepih miševa

Selo-lezi-na-vodi---obiluje-potocima-i-izvorima Selo leži na vodi i oblikuje potocima; foto: JVPopšička pećina ili Popšički pešter, kako je meštani nazivaju, pored Prekonoške pećine spada u jedne od prvih istraživanih pećina u Srbiji.

Nju su detaljno istražili Jovan Cvijić 1889. i Jovan Žujović 1893. godine, a 1923. godine pećinu je istraživala i evropska međunarodna ekspediciija, dok su se u novije vreme njome bavili Jovan Petrović i Nešić.

Sama pećina, koja je pod zaštitom države kao speleološki spomenik prirode 3. kategorije, pored bogatog nakita kojeg najviše ima na 50 metara od ulaza, prepoznatljiva je po slepim miševima.

popsickapecina Bogat nakin u pećini; foto: safari.rsIstraživač Branislav Grubač objavio je 1998. godine rad u kome je konstantovao da u pećini žive 4 vrste slepih miševa, a da su pronađeni i fosilni ostaci i pete vrste – oštrouhog slepog miša. Na hiljade slepih miševa vise kao ogromna klupčad sa tavanice pećine i zasipaju je đubrivom – guanom.

Po knjizi “Svrljig i okolina” Vasilija Krestića i Vitomira Đorđevića iz 1960. godine možemo zaključiti da se tada još pećini moglo prići zaprežnim kolima odakle su meštani izvlačili ovo đubrivo za svoje njive.

Meštani izvlače ovo đubrivo iz pećine i koriste ga za svoje bašte i zasade. Međutim, neki stručnjaci došli su nedavno do interesantne ideje za praktično korišćenje ove “fabrike đubriva". Oni predlažu da se u pećini gaje gljive koje bi odlično mogle da se plasiraju na domaćem i stranom tržištu – navode autori.

Ipak, ova ideja do danas nije realizovana, iako se još čini aktuelnom.

slepi-mis-popsica Izmet slepih miševa može se koristiti u poljoprivredi; foto: safari.rsI sam položaj pećine, tek 2 kilometra udaljene od samog sela, čini je i dalje jako privlačnom i za ekonomsku korist, ali i za turističke svrhe, s obzirom da se nalazi u jako živopisnom kraju, a ispod same pećine je jak izvor pitke vode.

Tu je termalni bazen, koji bi sa ovom, ali i Samar pećinom i već prepoznatljivim manastirom Svetog Arhangela Gavrila u Pirkovcu koji se nalaze u neposrednoj blizini, činili jednu jedinstvenu turističku rutu, ne samo u letnjim mesecima, a koja bi svakako oživela ne samo sela koja su već u ovom kraju opustela, već i turizam čitavog svrljiškog kraja koji obiluje ovakvim prirodnim bogatstvima.

Pogled-na-bazen-FOTO-R.-MENTOVIC Voda bistra i zelenkasto-plave boje; foto: R. Mentović

​J​užne vesti će u narednom periodu predstaviti kvalitete i prirodne potencijale Svrljiga.

Tekstovi će se odnositi na pridrodne resurse uključujući hranu, životnu sredinu, tradiciju, prirodne lepote, istorijske i kulturne lokacije… Pokušaćemo da prezentujemo što više potencijala koje ovaj kraj nudi i po kojima je specifičan u Srbiji i svetu.

Ovi tekstovi su deo projekta “Svrljig u srcu prirode” koji je finansiran iz javnih sredstava Opštine Svrljig, a ima za cilj da u skladu sa Zakonom o javnom informisanju doprinese većoj vidljivosti Svrljiga i širem informisanju javnosti o ovom kraju.

Podeli sa prijateljima
Povezane teme:
Komentari
Poslednji komentari
  • D.J.

    15:24 // 18. 12. 2015.

    20 km od Svrljiga, mozda 30km od Nisa

  • Mile II

    10:01 // 18. 12. 2015.

    Bravo za tekst. Trebalo bi vise ovakvih tekstova i promocija prirodnih lepota juga Srbije za koje vecina ljudi i ne zna da postoje.
    Sto se mene tice letos pravac Popsica!

  • bakalac sinša

    18:52 // 16. 12. 2015.

    a reka što ističe iz bazena završava se TERMALNIM VODOPADOM koji je ukroćen Trima Vodenicama.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.