Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

12:15, 31. 12. 2018.

| Društvo

Profesorsko-boemski život Stevana Sremca završio se u Sokobanji

Autor:J. AdamovićIzvor:Južne vesti
Sremac Sokobanja
Kuća u Sokobanji u kojoj je Sremac proveo poslednje dane života; foto: JV

Dnevna soba bila mu je kafana. Zvali su ga srpski Čehov. Bio je profesor, učesnik ratova i vatreni liberal. Stevana Sremca opisivali su i kao usamljenog, povučenog i preosetljivog čoveka, a kažu i da je bio šarmantan i “vazda čist”. Nije voleo lekare, ali je na njihovu preporuku otišao na lečenje u Sokobanju, gde je i preminuo 12. avgusta 1906. godine, a preko puta kuće u kojoj je proveo poslednje dane postavljena mu je bista.

Profesorsko-boemski život vodio je srpski Čehov i jedan od najznačajnijih srpskih književnika Stevan Sremac, koji nije imao ženu ni decu, ali ni svoj dom, kako je opisao u "Srpskom nasleđu" Simo Živković. Sremac-Sokobanja4;-foto:-JV Preminuo 12. avgusta 1906. godine; foto: JV

Sremac je počeo da piše tek u 33. godini, a zanimljivo je da je iz predmeta "pripovedanje" imao četvorku. Bio je profesor u Nišu, Pirotu i Beogradu, a učestvovao je u srpsko-turskim ratovima 1877. godine kao dobrovoljac. Voleo je politiku i bio je vatreni liberal.

Mrzeo je uštogljena društva, bon-ton, laskanje i lažnu finoću. Sremac je bio izuzetno obrazovan čovek i profesor. Odrastao je pored ujaka, Jovana Đorđevića, koji je bio ćutljiv i zakopčan i više se družio sa knjigama nego ljudima. Neke od tih osobina preneo je na mladog Sremca - pisao je Živković.

Bio je šarmantan čovek, "vazda čist" - pazio je na odelo, na kroj, kravatu je nosio meku, svilenu, lepršavu, kao i šešir koji mu je uvek bio nakrivljen na stranu, a cipele "na šiljak". Gotovo ništa se nije znalo o njegovom ljubavnom životu, ali kažu da nije bio ženomrzac, već esteta i narcis, te da je zato i ostao sam. Sremac-Sokobanja7;-foto:-JV Sremac je odlično uklapao boemski i profesorski život; foto: JV

Srpski pisci prošloga veka, uglavnom su bili boemi. Sremac je tu išao nekom srednjom linijom i uspeo je da nekako uskladi profesuru i boemiju - dodaje.

Za njega ističu da je bio beskrajno duhovit, kao i da nije voleo da radi prepodne, jer je voleo noćni život. Iza sebe je ostavio neprocenjiva književna dela, a uglavnom je koristio istinite anegdote od kojih je pravio pripovetke.

Kažu i da je malo putovao, video je samo Beograd, Niš, Pirot i Sokobanju, a posetio je i Novi Sad, Karlovce, Beč, Mostar i Dubrovnik.


Otišao u Sokobanju da se leči i tamo se razboleo

Simo Živković je pisao da Sremac “nije držao do lekara”. 1903. je ipak na njihovu preporuku počeo da dolazi u Sokobanju, u kojoj mu je prijao vazduh i hrana. Sremac-Sokobanja2;-foto:-JV U Sokobanji, preko puta kuće u kojoj je živeo, podignuta Sremčeva bista; foto: JV

Prema zapisima iz tog perioda, Sremac je bio najviđeniji gost ovog lečilišta. U Sokobanji je tih godina živeo kod sveštenika Živka Jovanovića. Poznavao je sva izletišta, a voleo je kafanu i često je u njoj sedeo do zore.

Šta ću ja tako rano kući i onako me ne čeka žena - govorio bi Sremac u kafani.

Kako je zapisao Živković, Sremac je kao gimnazijski profesor izabran u Akademiju nauka, koja je u to vreme odbila da primi dva vladara, te je tada članstvo bilo još izuzetnije. Otišao je u Sokobanju kako bi spremio besedu, ali se tamo razboleo, a prema zapisima Živkovića, svom prijatelju Miloradu Pavloviću kod koga je bio podstanar pisao je o tome krajem jula 1906. godine.

Poštovani gazda Mile, osećam se jako grozničav što će me naterati da se uskoro vratim, jer mi nije dobro. Ne puštaj nikog u moju sobu, pa ni mačku. Što se tiče kirije: kada vlast meni kapom, ja ću tebi šakom - zabeležio je Živković.

Ponovo mu je Sremac pisao 4. avgusta, a kako je opisao Živković, u novom pismu bilo je i "dramskog naboja". Sremac-Sokobanja5;-foto:-JV Postoji nekoliko priča o tome kako se razboleo; foto: JV

Dragi Mile moj, ne srdi se što se nisam prvo tebi pismeno javljao. Ni brat Joci nisam, nego je on čuo i došao. Sad složno s njim i Ševićem pomozite dok ne bude dockan. Pozdrav od tvog Steve - svedoči Živković.

Vojvođanin je preminuo u Sokobanji u 51. godini života, a a postoje dve verzije priče o tome kako se razboleo.

Jovan Skerlić je na sahrani rekao da je Sremac umro od našeg murdarluka - reč je turcizam ili persijanizam i moglo bi se metaforično prevesti kao jadna higijena - piše Živković.

Drugu stranu priče i detalje o njegovoj smrti ispričao je hrvatski pisac Anton Gustav Matoš - “sanitarni uređaji su bili tako jadni da je Sremac koristeći ih otrovao krv, a od te infekcije mu nije bilo spasa”.


"Lečio se uveče rakijom"

Živković piše da je list “Pravda” 3. avgusta objavio da je Sremac teško oboleo u Sokobanji, a da je sam rekao da je nazebao, jer su sokobanjske večeri hladne i da se lečio uveče rakijom u kafani. Sremac-Sokobanja6;-foto:-JV Sokobanjci i turisti su dugo žalili za čuvenim piscem; foto: JV

Sremčev brat Jovan i bivši ministar prosvete Pavle Marinković, njegov prijatelj i urednik lista, posetili su ga kada je bolest uzela maha i o tome poslali izveštaj.

Sremca sam zatekao jako bolesnog, već 11 dana leži. Crveni vetar je prešao u trbušnu duplju, ali se proces čišćenja pravilno razvija. Puls normalan. Temperatura 37 stepeni Celzijusa, jedino mu dosađuje neprekidno štucanje. Raspoložen je i hrabar i kaže: "Neko se opoganio pa sad ja ispaštam." Ne jede i ne pije ništa. Nada se u svoj jak organizam i da će kroz 4-5 dana biti prenet u Beograd - piše Živković.

Ipak, sutradan bivši ministar prosvete javlja da se bolest znatno pogoršala i da štucanje ne prestaje. Kazao je da Sremac ne jede i ne pije ništa i da povraća čistu vodu - iznuren je, fizički se promenio, a kada mu je ubrizgan morfijum rekao je "Ne pomaže mi ni da progutam i tri Indijanca". Ponovo su ga pregledali lekari, ali je bilo sve manje nade da će preživeti. Sremac-Sokobanja3;-foto:-JV Sremac počeo da piše tek u 33. godini; foto: JV

Preminuo je 12. avgusta, a njegov brat je u telegramu Novinarskom udruženju u Beogradu napisao:

Moj brat Stevan danas u 4 sata ispustio je svoju plemenitu dušu. Pogreb će biti u utorak pre podne. Telo biće preneto u Beograd i biće sahranjeno u porodičnoj grobnici sa pokojnim ujakom Jovanom Đorđevićem - zapisao je Živković.

Svedočenja kažu da su Sokobanjci i turisti koji su u to vreme boravili u ovom lečilištu teško podneli Sremčevu smrt, kao i da je "njegov ispraćaj na večni počinak" bio nezapamćeno velika povorka u Sokobanji.

U Dragovićevoj ulici u ovoj banji podignuta mu je bista, preko puta kuće u kojoj je proveo svoje poslednje dane, a u kojoj su danas apartmani koji nose njegovo ime.

Ovaj tekst nastao je uz podršku Opštine Sokobanja.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Sima Simeunov

    12:24 // 31. 12. 2018.

    Један је Стеван Сремац. Таквог мајстора приповедача задуго нећемо имати. Маестрално!

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.