Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

11:00, 26. 11. 2015.

| Društvo

Prokupački kazandžija čuva stari zanat od zaborava

Autor:Milena MiloševićIzvor:Južne vesti
kazandžija
Radnja Radmilovog oca u zanatskom delu grada; foto: privatna arhiva Radmila Cvetkovića

I pored toga što su nekada mnogobrojne zanatske radionice u Prokuplju bile centar društvenog života grada, a danas ih je sve manje, kazandžijski zanat i dalje živi tako što se uglavnom prenosi sa oca na sina.

Tu tradiciju čuva i Radmilo Cvetković Barbut čiji je otac radnju otvorio pre gotovo 80 godina.

Neće svi da uče i da nastave, zavisi od vrste zanata. Ovaj zanat je težak. Kazandžija je morao da bude i limar, i bravar, i elektrovarilac i gasni varilac. To bez 3 godine ne može da se nauči. Prvo je potrebna volja, upornost, zdravlje i snaga - priča Radmilo.

foto-privatna-arhiva-Radmila-Cvetkovića-Ovlašćenje-za-otvaranje-radnje Radmilo čuva i ovlašćenje za otvaranje radnje iz 1936. godine; foto: privatna arhiva Radmila CvetkovićaRadmilov otac je radnju otvorio u zanatskom delu Prokuplja koji zovu Carina. Tamo su se ređale radnje potkivača, kazandžije, limari, užari... Zanati u Prokuplju naročito su bujali između dva svetska rata, kada je počela da se razvija i sama varoš.

Stanovništvo se tada pretežno bavilo poljoprivredom, pa je svaka kuća imala stoku. Neizbežno je pored radnji bilo i kafana gde se odvijao celokupan društveni život.

O praznicima je tu dolazila pleh-muzika, pekle su se kobasice na skari, pilo se vino iz bokala. Jednostavno, u tim druženjima oni su nalazili odušak i zaboravljali su na težak posao koji su obavljali u svojim zanatskih radnjama i na težak život, jer nije lako bilo. Radilo se maltene od ujutru do uveče. Izdržavale se porodice - objašnjava etnolog Zorica Cvetković.

foto-JV-Igor-i-Radmilo-Cvetković-Barbut-ispred-svoje-radnje Radnja otvorena pre 80 godinaVeć posle Drugog svetskog rata dolazi do osipanja i do zatvaranja zanatskih radnji iz različitih razloga. Sa industrijalizacijom, potrebe za mnogim zanatskim proizvodima su smanjene.

Ipak, Radmilova kazandžijska radnja opstala je jer se prilagodila željama kupaca.

Moj otac je uglavnom radio sudove za domaćinstva. Radili su se više kazani za topljenje masti, testije, tiganji, bakrači, šerpice, čak i tanjiri razni. Danas se najviše rade kazani za rakiju. To neće da zamre. Ja i sin danas radimo po porudžbini savremene, automatizovane kazane za industrijsku proizvodnju - priča Radmilo.

Prokupačke zanatlije u želji da sačuvaju tradiciju prenose znanje na sinove. Danas, pored Radmila i njegovog sina Igora, kazandžijsku tradiciju u familiji čuvaju još 2 porodice.

​J​užne vesti će u narednom periodu predstaviti kvalitete i prirodne potencijale Prokuplja.

Tekstovi će se odnositi na pridrodne resurse uključujući hranu, životnu sredinu, tradiciju, prirodne lepote, istorijske i kulturne lokacije… Pokušaćemo da prezentujemo što više potencijala koje ovaj kraj nudi i po kojima je specifičan u Srbiji i svetu.

Ovi tekstovi su deo projekta Prokuplje u srcu prirode” koji je finansiran iz javnih sredstava Opštine Prokuplje, a ima za cilj da u skladu sa Zakonom o javnom informisanju doprinese većoj vidljivosti Prokuplja i širem informisanju javnosti o ovom kraju.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Pera Detlic

    15:03 // 26. 11. 2015.

    Bravo za tekst. I nadam se da cete nastaviti sa normalnim temama. Pozdrav.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.