Prvo kolo zaigrali u "Oru" pre 60 godina i ponovo se okupili na proslavi jubileja

Akademski folklorni ansambl “Oro” u Nišu postoji već 60 godina, a na koncertu kojim su proslavili veliki jubilej zaigrali su i veterani koji su prve korake napravili upravo u ovom ansamblu. Među njima je i 80-godišnji Ninoslav Stefanović kome je folklor značio veliko drugarstvo, putovanja i nezaboravna druženja.

Ninoslav Stefanović je 1954. godine kao srednjoškolac zaigrao kolo i igrao u nekoliko društava koja su tada postojala u Nišu. 5 godina kasnije je formiran “Oro” u kome je napravio prve prave korake i godinama je bio član ovog ansabla. Leposavić, Milovanović i Stefanović nakon 60 i 50 godina ponovo zaigrali; foto: JV-J. A.

Smatra da za socijalizaciju nema bolje aktivnosti od folklora.

Druženje, druženje, druženje. Prijateljstvo, ako nije proba onda smo opet zajedno, vicevi, štosevi, mislim da nema bolje od toga - kaže Stefanović.

Sada ima skoro 80 godina i zaigrao je ponovo na koncertu kojim je “Oro” proslavio 60-godišnjicu. Tržišni inspektor u penziji podsetio se koraka, ali i uspomena sa putovanja koja su obeležila godine provedene u ansamblu. Veterani se ponovo uhvatili u kolo; foto: JV-J. A.

Kada smo titovim avionom putovali u Norvešku i igrali dan i noć, to mi je jedno od najlepših sećanja, kao i Bugarska Veliko Trnovo. Moram da kažem i da je Oro učestvovao u prvom otvaranju granice između Jugoslavije i Bugarske kod Dimitrovgrada. To mi je takođe u lepom sećanju, svi su bili oduševljeni našim nastupom. Susret u Zagrebu gde su bili ljudi sa svih strana i tada smo izabrani za najbolji ansambl - neka su od njegovih omiljenih uspomena.

“Oru” su se 1968. godine priključili i Jovan Leposavić i Slobodanka Milovanović. Tada su bili studenti i odlučili su da zaigraju u ansamblu koji je već imao neki staž, a Leposavić se priseća da su tada uslovi bili loši. Veterani se ponovo uhvatili u kolo; foto: JV-J. A.

Bile su jako loše prostorije i to nas je pratilo sve do 1980. godine. Imali smo probe po školama, mesnim zajednicama, dok nismo dobili prostorije ovde u Studentskom kulturnom centru u Banovini - dodaje Leposavić.

Folklor je zaigrao, priseća se, zbog naše muzike, igre i nošnje, a njegova prva partnerka, sada doktor u penziji Slobodanka Milovanović kaže da je počela zbog fakulteta koji je bio jako težak i igra joj je bila pauza od učenja. Ponovo zaigrali na koncertu povodom 60 godina postojanja ansambla "Oro"; foto: Vanja Keser

Ja sam po prirodi dinamična i nisam mogla samo da sedim i učim. Kada sam čula za “Oro” došla sam i počela da igram. Ovde sam bila sve do udaje - priseća se.

Putovanja su ono što najviše pamte veterani, a napominju da je uvek bilo veselo i da su se često okupljale sve države Jugoslavije, nije bilo podela i iako različiti svi bi se zajedno hvatali u kolo.

Slobodanka pamti neke zanimljive trenutke sa smotri bratstva i jedinstva. Ponovo zaigrali na koncertu povodom 60 godina postojanja ansambla "Oro"; foto: Vanja Keser

Bili smo smešteni u studentskom domu u Skoplju i svako je u dvorištu pevao i igrao uz svoju muziku. Komšije su se pobunile i oterali su nas u restoran i mi smo onako u onim haljinicama, bosi nastavili i igrali po betonu, ali nismo osećali hladnoću - priča Slobodanka.

Njeno omiljeno sećanje na brojne nastupe koje su imali širom Srbije i regiona ipak je vezano za Niš, kada su igrali pred poznatim etnomuzikologom i kada je “zaradila” individualni aplauz.

Igrali smo šestorke, a ja sam bila sa najkraćim nogama i najveće korake je trebalo da pružim i meni se oklizne opanak i ja napravim špagu na pozornici, ali sam istog trenutka ustala, uhvatila korak i nastavila da igram i dobila sam individualni aplauz - ističe. Veterani se ponovo uhvatili u kolo; foto: JV-J. A.

Veterane među kojima su oni koji su pre 60 i 50 godina prve korake napravili u “Oru” pre 5 godina je Leposavić pokušao da okupi, ali kaže da je pred jubilej uspeo i nada se da će nastaviti da igraju povremeno zajedno.

Njih je za koncert u niškom Domu Vojske pripremala Marina Pašić koja je počela da igra 1975. godine, a pripremila je koreografiju naše stare gradske igre, pokojnog Dragoljuba Obradovića Čočeta.

Kaže da su veterani zainteresovani da nastave da igraju i u poznim godinama i da je plan da se posle mnogo godina ponovo uhvate u kolo.