Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

09:43, 22. 7. 2015.

| Društvo

Rasizam prema Romima sve prisutniji

Autor:A. S.Izvor:Južne vesti
romi
Rasizam = diskriminacija, segragacija i etnička podeljenost; Ilustracija; foto: flicker.com/Miloš MIloševiĆ; CC

Čak 70% neromskog stanovništva ne želi brak sa Romima, više od 50% ih ne želi u porodici, dok čak 30% ispitanih ne želi Roma kao nadređenog na poslu. To su zabrinjavajući podaci koji vode rasističkom ponašanju, kaže Jovana Vuković iz Regionalnog centra za manjine.

Razdvajanje Roma od neromskog stanovništva i potvrda poražavajuće statistike, prema rečima Dragana Đorđevića iz Odbora za ljudska prava, najprimetnije je na primeru Ulice Šabana Bajramovića.

Naime, kako pojašnjava Đorđević, mnogo godina je prošlo, a ulica nije zvanično ponela ime Šabana Bajramovića, šta više, dodaje ovaj aktivista, spiskove protiv promene imena ulice potpisivali su i oni koji ne žive u tom delu grada.

To što se desilo u toj ulici to je jedna poruka. Kada ih dovedete do kraja oni kažu “a što ne daju ime nekoj ulici u njihovom naselju”. To je suština problema, odakle kreće sve ostalo - kaže Đorđević.

Sličnu sudbinu, na svojoj koži, doživeo je i niški novinar Turkijan Redžepi kada je počeo da gradi kuću u naselju Donji Komren.

Od samog starta su gradnju komšije opstruirale i prijavljivale me brojnim inspekcijama, iako sam pribavio sve papire za gradnju. Jasno su govorili da ne žele Roma u svom naselju. Ipak, ja sam svoju kuću izgradio, ali to je sve potrajalo skoro čitavu deceniju - kaže Redžepi.

skup Aktivisti pozvali institucije da smanje rasizam u Srbiji; foto: JVZa Vukovićevu iz Regionalnog centra, ovo su sve primeri da “živimo u rasističkom društvu”.

Generalno smo kao društvo skloni da probleme ne rešavamo zato što odbijamo da ih nazovemo pravim imenom. Institucije negiraju postojanje rasizma, ali je on rasprostranjeniji nego što mislimo i jedan veliki broj ljudi živi u diskriminaciji, a etnička distanca je sve prisutnija - kaže Vukovićeva.

Sa njom se slaže i Adi Sinani iz organizacije “Civil right defenders” koji navodi svoj primer i kaže da i pored toga što je pravnik, ljudi ga na prvi pogled često svrstavaju u muzičare.

Ja ne bih rekao da inkluzija i uključivanje Roma u društvene tokove postoji. Da je tako mi bismo sada bili na funkcijama donosilaca odluka šefovi, direktori ili slično. Ne bismo se pitali da li tamo ima više ili manje Roma i da li će se neka ulica zvati Ulica Šabana Bajramovića ili ne - kaže Sinani.

I pored toga što je puno toga učinjeno, posebno od 2003. kada su Romi proglašeni nacionalnom manjinom, svi se slažu da pripadnici ove nacionalne manjine žive isto kao i njihovi preci od pre 30 i više godina.

Zbog toga rešenje vide u institucijama koje bi, po njima, trebalo da imaju ključnu ulogu za reševanje brojnih problema Roma i smanjenje sveprisutnijeg rasizma.

​Ovaj tekst je nastao kao deo projekta "Lokalni mediji za prava Roma" koji sprovode organizacija Civil rights defenders i "Lokal pres". Novinari iz Bujanovca, Vranja, Niša, Novog Pazara, Prijepolja, Valjeva, Loznice, Negotina i Knjaževca svojim prilozima i tekstovima pokušaće da doprinesu unapređenju položaja romske nacionalne zajednice na lokalu.

Podeli sa prijateljima
Povezane teme:
Komentari
Poslednji komentari
  • Imigrant

    23:40 // 22. 7. 2015.

    Romi moraju sami sebi da pomognu, da se trgnu i školuju. Besplatno mogu da završavaju fakultete, ne znam zašto to ne koriste, nego biraju teži način života-život na deponiji i prosjačenje. A posle završenog fakulteta, kao i sav normalan svet pasoš u ruke i u inostranostvo, jer ovde nema posla ni za koga.

  • Еуклид

    12:01 // 22. 7. 2015.

    Расизам према њима је јасно уочљив и кад ја морам да купим карту, јер знам да ће да ме казне, а њих ће да пусте, кад кад коњи шетају улицама града иако је то забрањено и кажњиво по закону(бар да чисте оно што њихови љубимци оставе)... Јасно је то видљиво.

  • bitan je ugao gledanja,

    11:17 // 22. 7. 2015.

    koliko romkinja bi prihvatilo da im srbin bude momak? Takvu ne poznajem, a mešoviti brakovi postoje, samo što su srpkinje udate za rome. Da bi došlo do potpune integracije roma neophodna je ne samo njihova deklarativna priča, nego i iskrena želja i rad. Niko im ne brani da redovno pohađaju školu, da upišu i završe fakultet, a neka se oni zapitaju zbog čega izbegavaju školsku klupu.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.