Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

11:30, 3. 11. 2015.

| Društvo

Rumunska opština reciklira 200 puta više otpada od Niša

Autor:J. CanićIzvor:Južne vesti
reciklaza
Razvrstani otpad se pakuje u bale, spreman za transport do fabrike gde će preradom postati nov proizvod; foto: JKP Mediana

I dok se u Nišu za 6 meseci ponovo iskoristi tek 100 tona otpada, u Distriktu 1 u Bukureštu, koji ima oko 230 hiljada stanovnika poput Niša, od oko 53.000 tona komunalnog otpada u reciklažu i kompost se iskoristi skoro 19.000 tona.

Tako kroz reciklažni centar Javnog komunalnog preduzeća "Mediana" u Nišu za 6 meseci “prođe” oko 600 tona otpada, dok ista ova količina otpada pristigne u roku od 24 sata u jednu od reciklažnih firmi kraj Bukurešta.

Direktor niške JKP “Mediana” Bratislav Vučković objašnjava da je Niš tek na početku kada je recikliranje i odvajanje smeća u pitanju, kao i da je već postojeće reciklažno dvorište malih kapaciteta. reciklaza Linije ne mogu da prihvate veliku količinu otpada za selektovanje; foto: JKP Mediana

Kako do prošle godine nismo reciklirali ni jedan kilogram koji sakupljamo postoji ipak neki napredak, sada se u reciklažnom dvorištu selektuje i pripremi za reciklažu oko stotinak tona mesečno. Najviše ima kartona, papira, pet-ambalaže i tvrde plastike - kaže Vučković.

Međutim, objašnjava, kapacitet postrojenja za separaciju, razvrstavanje različitih vrsta otpada i pakovanje je 15 tona otpada dnevno, što je malo za količinu otpada koja pristiže.

Među prvima smo se u zemlji okrenuli ka selektovanju otpada i uvećanju procenta recikliranog otpada. Imamo oko 15 hiljada domaćinstava koji odvajaju otpad, ali postrojenje je malo. Recimo, našoj presi je potreban jedan sat da napravi jednu balu od reciklabilnog materijala, dok postoje one koje to rade za 5 minuta - kaže direktor JKP “Mediana”.

reciklaznicentar-bukurest2 U centru za reciklažu kraj Bukurešta nije sve automatizovano, ali je kapacitet veliki; foto: JV

On dodaje su time što su počeli da selektuju otpad i recikliraju, počeli da se lagano približavaju evropskim standardima.

“Mediana“ već poštuje direktive EU gde je reciklaža osnovni i primarni način tretmana otpada. Pravilnim tretmanom, želimo da otpad ne tretiramo kao smeće, već kao resurs, od koga može da se zaradi, a uz to i rasteretimo našu deponiju - ističe Vučković. 


reciklaznicentar-bukurest3 Odvajaju se i razne vrste plastike pre reciklaže; foto: JVSrbija na dnu lestvice u Evropi

Prema procenama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u Srbiji se reciklira od 10 do 15% otpada. Međutim, većina ovog smeća nije takozvani komunalni otpad.

Tako se, prema podacima Eurostata, službene statističke agencije EU, Srbija nalazi na dnu lestvice evropskih zemalja prema procentu recikliranog otpada prikupljenog od domaćinstava i ustanova sa nula procenta. U reciklaži e-otpada smo ipak bolji - oko 12%, a najviše recikliramo papir i karton. 

Strategijom upravljanja otpadom, u okviru dugoročnih ciljeva koje Srbija treba da ispuni, zacrtan je cilj da u periodu od 2015. do 2019. godine neophodno postići stopu iskorišćenja i reciklaže ambalažnog otpada - staklo, papir, karton, metal i plastika, na 25% od njegove količine - rekla je državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine Stana Božović.


olaru-mihaela Rumunija mora da ostvari visoke ciljeve u oblasti ekologije, kaže Olaru; foto: JVČlanstvom u EU treba ispuniti visoke ciljeve u reciklaži

Prema rečima Mihaele Olaru iz Nacionalne agencije za zaštitu životne sredine u Rumuniji, i u toj zemlji se, kada su odlaganje otpada i reciklaža u pitanju, krenulo sa dna. Prvo se počelo sa pilot projektima, ali se potom ceo sistem razvijao - od transporta otpada, selekcionih i reciklažnih centara i kompostnih postrojenja.

U momentu kada smo ušli u Evropsku uniju 98% smeća je završavalo na deponijama i jako malo se recikliralo. Sada se reciklira oko 14% komunalnog otpada, a oko 46% industrijskog. A i taj procenat moramo povećati - kaže Olaru.

reciklaznicentar-bukurest Centar "RomaWaste" prihvati mesečno od 15 do 16 hiljada tona; foto: JVObjašnjava da se u Rumuniji, zavisno od okruga, grada i opštine, primenjuju 2 sistema za selektovanje otpada.

U nekim gradovima se odmah odvaja takozvani suv otpad, poput papira, metala i plastike, od mokrog otpada i taj sistem se naziva dualni. U drugim gradovima se odvaja svaki reciklabilni materijal bacanjem u određeni kontejner ili kantu koji su namenjeni isključivo za papir ili staklo ili plastiku - napominje Olaru.


reciklaznicentar-bukurest4 Granule koje su finalan proizvod reciklaže plastike;foto: JVNeke kompanije recikliraju i 40% otpada koji sakupe

U jednoj od 4 reciklažnih i oko 15 malih kompanija iz okruga Bukurešta, firmi “RomWaste”, dnevno prikupe 600 tona, a mesečno 15 do 16 hiljada tona otpada.

Taj otpad prikupljamo od 8 sanitarnih kompanija koje sakupljaju i odvoze smeće iz Bukurešta i okoline. Najviše recikliramo plastiku, kao i papir, i dobijamo polipropilen i polietilen - kaže Florin Damaroiu, generalni menadžer kompanije “RomWaste” iz Bukurešta.

romprest "Romaprest" prazni određenim danima samo kontejnere određene boje kako se ne bi pomešao reciklabilan materijal; foto: JVJedna od 8 sanitarnih kompanija koja snabdeva ovaj reciklažni centar jeste “Romprest”, a ona se bavi sakupljanjem otpada i održavanjem javne higijene u Distriktu 1 Bukurešta.

Marketing menadžer “Rompresta” Adriana Kalkan ističe da su građanima, firmama i institucijama omogućili odvajanje otpada pre 7 godina.

2008. godine smo dobili prvi ugovor sa gradom i tada su kontejneri bili zeleni za mokar otpad i braon za suvi, odnosno reciklabilni, ali godinu dana kasnije kada su već počeli da razumeju šta je suv otpad počeli smo da postavljamo tri vrste kontejnera za materijale koji se recikliraju. Zeleni su za staklo, plavi za papir i metal, a žuti za plastiku - objašnjava Adriana.

Sada se 40% otpada koji sakupi ova kompanija u Distriktu 1 reciklira ili iskoristi za energiju. Kažu, očekuju da ovaj procenat raste iz godine u godinu.


* Deo teksta je nastao tokom posete autora Rumuniji, organizovanoj u okviru projekta "Medijska putovanja u EU", Delegacije EU i Britanskog saveta u Srbiji.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • sale

    17:01 // 3. 11. 2015.

    Moj komsija sa petog sprata, svako vece, kad padne mrak, reciklira kesu ili dve sa djubretom preko terase...

  • Lik iz centar

    14:10 // 3. 11. 2015.

    nis treba da prosiri kapacitete za reciklazu,bar komunalnog otpada.time bi "ubio 2 musice odjednom",smanjio bi otpad na ulicama,divlje deponije,a dobio bi radna mesta koja nesto proizvode,a ne stranacka mesta po opstini,koja samo prave gubitke.normalne zemlje su od otpada napravile dobar biznis,samo sto treba da se narod edukuje malo o reciklazi,a ne da se izadje 1 u god,dve sa ovakvim izjavama.

    • lexus

      22:04 // 3. 11. 2015.

      Drage Nišlije možda vas niko nije obavestio kakav je to nesnosni smrad koji se oseti ponekad i u Centro obično oko Ponoći uoči Vikenda. E to vam je Reciklaža Opasnog Otpada. Srećom netraje dugo samo negde oko pola sata. Za to vreme poželjno je da ne dišete.

    • Џаба

      10:33 // 4. 11. 2015.

      Капацитети кад поједини селци нису хтели ни бесплатну плаву канту да узму!
      А неки су је и узели али и даље бацају пластику у обично смеће...
      Они слушају неку чудну музику...

    • Lik iz centar

      16:18 // 4. 11. 2015.

      dzaba-pocne se edukacijom,posle toga idu kazne,i nagrade.ko postuje,smanjuje mu se cena odnosenja smeca,ko ne postuje,skuplje ga kosta odnosenje.nisu ni druge zemlje tolko "dobre",a mi "losi",nego su i njih kazne promenile,kao i nase kad odu preko.

  • Milos

    12:05 // 3. 11. 2015.

    Ovo je porazavajuca statistika.
    Molim sve gradjane da ne bacaju baterije iz satova, mobilnih telefona, daljinskih upravljaca i druge u kantu za "opsti" otpad.
    One sadrze OGROMNE kolicine najtoksicnijih teskih metala koji unistavanjem baterije na deponiji dospevaju u zemljiste i vodu a zatim i do zivotinja i ljudi.
    U velikom Tempu postoji mesto za odlaganje baterija, mozda jos negde u gradu. Hvala!

    • ništa od molbe

      13:22 // 3. 11. 2015.

      nego da se komunalcima malo podele otkazi pa da krenu da rade, jer grad pliva u štroki. Nama ni kante za otpad na par koraka ne bi pomogle sa postojećim navikama. Što se tiče elektronskog otpada bio bi red da u svakoj ulici postoji jedan kontejner, ne idu svi u kupovinu u veliki Tempo.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.