Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

13:45, 22. 12. 2018.

| Društvo

Reke koje leti presuše - karakteristika leskovačkog kraja

Autor:Bojana AntićIzvor:Južne vesti
južna morava
Leskovac poznat i po petorečju, foto: B. Antić

Iako su prve asocijacije na Leskovac roštilj, paprika i ajvar, ovaj grad na jugu Srbije specifičan je i po takozvanom srpskom petorečju. Vlasina, Južna Morava, Jablanica, Pusta reka i Veternica presecaju Leskovačku kotlinu na manje delove, a specifičnost poslednje tri je velika razlika u vodostaju tokom letnjeg perioda, te se nazivaju “sušicama”.

Glavna rečna okosnica Leskovačke kotline je Južna Morava koja, kaže doktorand Geografskog fakulteta u Beogradu Jelena Milenković, nastaje spajanjem Binačke Morave i Preševske Moravice kod Bujanovca. južna morava Foto: B. Antić

Sa izvorišnim krakom, Binačkom Moravom, dugačka je 295,5 km i na tom putu prima 157 pritoka. Međutim, geografski kuriozitet predstavljaju 3 pritoke, koje su poznatije kao „sušice“, jer u toku dugih, toplih i suvih letnjih dana njihovo rečno korito ostaje bez vode.

Reč je o Jablanici, Veternici i Pustoj reci, koje se ulivaju u Južnu Moravu i presecaju Leskovačku kotlinu. Velika razlika u vodostaju specifična je za ove reke, a jedna je od karakteristika ovog kraja - kaže Milenkovićeva.

Iako tokom leta skoro presuše, početkom proleća, kada počinje drastično otapanja snega sa okolnih planina, kao i usled obilnijih padavina, ove pritoke Južne Morave odlikuje intezivan bujični karakter.


Najmanji vodostaj Veternice izmeren 1987. godine

Vodostaj Veternice, koja protiče kroz Leskovac, prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda meri se od 1922. godine.

Ali, prema dostupnim podacima, najmanji vodostaj Veternice izmeren je 22. septembra 1987. godine i iznosio je svega 15 centimetara, dok je najveći podeok na mernoj skali reka dostigla 2005. godine kada je izmereno 374 cm. veternica Najmanji vodostaj Veternice iznosio svega 15 cm, foto: B. Antić

Upravo je ta razlika u vodostaju karakteristika ovih reka. U letnjim periodima dešava se da vodostaj ne prelazi 20 centimetara, dok u prolećnom, odnosno onda kada nastupi otapanje snega, on premašuje 3 metra i često dođe do plavljenja okolinih predela - objašnjava Milenkovićeva.

Vodostaj se inače najpre merio limnografom i vodomernom letvom, a od 2004. godine prešlo se na digitalno merenje.

Najsušniji period, prema dostupnim podacima, Veternica je imala u toku 2014. godine. Najniža srednja godišnja vrednost vodostaja bila je 14, dok vodostaj reke tokom čitave godine nije prelazio 78 cm.

Minimalna ekološka svest građana

I pored toga što Leskovac ima reke koje bi se eventualno mogle iskoristi za razvoj kupališnog i izletničkog turizma, kaže Milenkovićeva, problem je njihova velika zagađenost. južna morava deponija Minimalna ekološka svest građana, foto: B. Antić

Često pored obala, ali i u samom koritu možemo videti kese, ostatke šuta, maltera, starih uređaja koji zagađuju okolinu i utiču na živi svet rečnog ekosistema - kaže Milenkovićeva.

Neretko se pored reka stvaraju divlje deponije, za šta su, kako kaže, odgovorni kako građani koji se neodgovorno ponašaju prema svojom okolini, tako i nadležni koji ne postavljaju kante i kontejnere na adekvatnim mestima. reke smece I pored upozorenja, građani bacaju smeće pored reka, foto: A. S.

Jedan on najvećih problema jeste nizak nivo ekološke svesti lokalnog stanovništva, kao i njihov doprinos degradaciji istog. Domicilno stanovništvo se često ponaša ne samo neodogovrno, već i bahato prema životnoj sredini - kaže Milenkovićeva.

S druge strane, nadležni organi, dodaje ona, trebalo bi uticati na povećanje nivoa svesti o posledicama koje zagađen ekosistem može na kraće i duže staze prouzrokovati, kroz različite vidove edukacija stanovništva.

Inače, na teritoriji Leskovca u poslednjih godinu dana, prema podacima Odeljenja za zaštitu životne sredine, očišćeno je preko 300 deponija.

Sušice, karakteristične za leskovački kraj

Ovaj tekst nastao je uz podršku Grada Leskovca.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.