Simonović: uskoro arheološki parkovi u Nišu
Nakon uspešnih iskopavanja na dva najstarija niška arheološka nalazišta, gradonačelnik obećao izgradnju arheološkog parka na Velikoj humskoj Čuki.
Arheološka iskopavanja na lokalitetima Velika humska Čuka i Bubanj, obnovljena 2008. godine, završena su za ovu sezonu. Stručnjaci Arheološkog instituta iz Beograda, koji rukovode iskopavanjima, kažu da su prezadovoljni onim što je do sada pronađeno.
- Nismo bili iznenađeni. Moram da priznam da smo se nadali ovakvim rezultatima ali smo imali i puno sreće jer smo pronašli čak i bakarne predmete koje ni profesor Garašanin, ni Grbić (prethodno rukovodili iskopavanjima, prim. autora) nisu ranije pronašli. Ova dva lokaliteta, međusobno udaljena nepunih deset kilometara, u potpunosti reprezentuju celokupnu praistoriju ovog dela Evrope - kaže profesor Milorad Stojić sa Arheološkog instituta.
Nažalost, od lokaliteta Bubanj do sada je sačuvano svega nešto više od 3%. Najvećim delom ovo nalazište uništeno je prilikom izgradnje autoputa (kod KP Doma). Da stvar bude gora, arheolozi procenjuju da će zbog erozije tla čitavo nalazište biti potpuno uništeno za manje od decenije, a da zbog konfiguracije terena nije moguća bilo kakva vrsta konzervacije.
- Najbolji način da sačuvamo ovo izuzetno vredno nalazište je da ga istražimo do kraja! Po našim procenama za to će nam biti potrebne tri do četiri godine - ocenio je profesor Aleksandar Bulatović.
Prilikom obilaska ovih lokaliteta gradonačelnik Niša, Miloš Simonović rekao je da su postavljena dva cilja. Jedan da se istraživanja sprovedu do kraja, i drugi da se izgradi arheološki park.
- Zbog grešaka od pre 50 i više godina došli smo u situaciju da izgubimo veoma vredan lokalitet na Bubnju. Možda ne možemo da ga sačuvamo u toj meri da je to moguće prizakati, ali zato možemo da napravimo arheološki park - rekao je Simonović.
Arheološko nalazište Velika humska Čuka nalazi se osam kilometara severozapadno od Niša.
Sa Čuke se, kao prirodno utvrđenog praistorijskog naselja, lako kontrosilala čitava niška kotlina - od Sićevačke klisure na istoku, do ulaza u leskovačku kotlinu na zapadu.
Kao arheološko nalazište prvi put je označeno 1933. godine. Te godine profesor Univerziteta Harvard, Vladimir Fjus, posetio je Hum.
Prva posleratna istraživanja, 1956. godine, sproveli su Draga i Milutin Garašanin.
Najstariji predmeti pronadjeni na ovom prostoru datiraju iz 6000. godine pre naše ere.
Velika humska Čuka stavljena je pod zaštitu države 1949. godine.
1979. godine odlukom Skupštine Srbije, ovaj lokalitet proglašen je "kulturnim dobrom od velikog značaja"
Komentari
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.