Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

12:45, 22. 11. 2018.

| Društvo

Stranci nevoljno dolazili u Pirot, ali mu ostavili kulturno nasleđe

Autor:Ljubomir FilipovIzvor:Južne vesti
Današnji izgled kuće Karla Skacela
Današnji izgled kuće Karla Skacela, foto: Lj. F.

Skoro 10 odsto stanovnika Pirota krajem 19. veka bili su stranci, ali ono što je značajnije, ti strani državljani bili su pokretači kulturnog, prosvetnog, intelektualnog i javnog života u tek oslobođenom Pirotu. A svi su u Pirot dolazili nevoljno, po službenoj dužnosti, ali ih to nije sprečilo da načine pionirske korake u sveukupnom razvoju tada male varoši na jugoistoku Srbije.

U periodu nakon Berlinskog kongresa (1878. godine) i pripajanja Pirota Srbiji, osim srpskog, turskog stanovništva, Jevreja i Roma, doseljavali su se Poljaci, Česi i Slovaci koji su maltene pokrenuli varoš.

Jedan od najboljih poznavalaca lokalne istorije profesor istorije Davor Lazarević kaže da su većina useljenika bili obrazovani ljudi koji su zaposlenja dobijali uglavnom od države.

Ako pogledamo strukturu zanimanja, to su najvećim delom bili lekari, farmaceuti, muzički umetnici, inženjeri, oficiri, a tek nešto malo je bilo trgovaca, zanatlija i poljoprivrednika. Zaista je reč o elitnim pripadnicima tadašnjeg varoškog društva, koji su se periodično i bez nekog naročitog reda pojavljivali kao svetle tačke na tamnoj pozadini učmalog javnog prostora orijentalne varoš - kaže Lazarević.

Činjenica da su svi u Pirot dolazili po službenoj dužnosti, dodaje profesor, zazirući od daljine i svega što bi ih moglo snaći na jugoistočnoj periferiji tadašnje države. Apoteka Karla Skacela Apoteka Karla Skacela; foto: Muzej Ponišavlja

Sem u par slučajeva, svi oni su se u proseku zadržavali u Pirotu svega par godina. Jedini krupniji izazovi za one koji su službom dolazili u Pirot bili su ovladavanje prilično pohabanim srpskim jezikom kao i saživljavanje sa mentalitetom i svakodnevnom životnom praksom koja je bila obojena različitostima i ozbiljno oivičena osmanskim nasleđem - kaže profesor.

U tom trenutku učešće Piroćanaca u javnom životu je bilo simbolično, tako da su prvi muzičari, inženjeri, doktori i farmaceuti bili najčešće Česi, ali je bilo i Slovaka i Poljaka.

Sa aspekta savremenog Pirota, ali i Srbije, gde postoji fenomen elite u odlasku i gde najobrazovaniji građani Srbije trbuhom za kruhom odlaze u inostranstvo, tada je bio pozitivan kontrast. Reč je zapravo o tome da su obrazovani stranci u prolazu, koji su po par godina službovali u Pirotu, u simbiozi sa sredinom i njenim skromnim resursima uspevali da učine pionirske korake u razvoju mnogih oblasti javnog i kulturnog života - objašnjava Lazarević.

Skoro je nemoguće pisati o počecima moderne medicine, farmacije ili muzičke umetnosti, a ne spomenuti čak 16 lekara koji su do Prvog svetskog rata bili jedini lekari koje je varoš imala, ili prve apotekare, profesore muzičkog i horovođe koji su učinili da se mala varoš razvije.


Poljaci i Česi prvi moderni doktori u Pirotu

Počeci moderne medicine u Pirotu vezuju se za doktora Janka Senkijevića, koji je pomenuo stvari sa “mrtve tačke”, jer je u to vreme bilo mnogo praznoverja, nadrilekarstva i orijentalnih magijskih naslaga.

Podaci pokazuju, kaže Lazarević, da je u Pirot stigao 1879. godine ukazom kneza Milana Obrenovića, a za vreme srpsko-turskih ratova učestvovao je kao dobrovoljac jagodinske okružne vojske.

Dolazak doktora Senkijevića u Pirot slobodno se može smatrati svojevrsnom prekretnicom u razvoju medicinske struke na lokalu, zdravstvene kulture i emancipacije naučne naspram narodne medicine. U tom trenutku u varoši nisu postojali adekvatni uslovi za rad, kao ni medicinsko osoblje, a interakcija na liniji lekar – pacijent skoro da nije bila moguća - pojašnjava Lazarević.

Senkijević je četvrt veka živeo i radio u Pirotu, a kako kaže Lazarević, mnogi su ga doživljavali kao Piroćanca. Zgrada okružne bolnica pre više od jednog veka Zgrada okružne bolnica pre više od jednog veka; foto: Muzej Ponišavlja

U Pirotu je dobio srpsko državljanstvo, prešao u pravoslavnu veru, oženio Piroćanku, dobio ćerku, bio narodni poslanik, široko društveno angažovan i na kraju umro u Pirotu. Na sve to nas i danas podseća njegov nadgrobni spomenik na samom ulazu u Tijabarsko groblje - dodaje istoričar.

Drugi značajni događaj za razvoj medicine u Pirotu je dolazak tadašnjeg velikana srpske medicine doktora Jovana Valente, čije pojavljivanje, kako kaže Lazarević, može da se po značaju poredi sa dolaskom Stevana Sremca, Radoja Domanovića i Jaše Prodanovića u pirotsku Gimnaziju.

Visoki dometi njegovog rada u Pirotu su nesumnjivi, naročito u sferi zdravstvenog prosvećivanja stanovništva koje je medicinu doživljavalo na nivou bajalica, magijskih obreda i nadrilekarstva. U tom smislu, kako i sam u svojim izveštajima kaže, najveći izazov bio je da varošane ubedi da sa njim sarađuju - kaže Lazarević.

Pored nesumnjivog velikog doprinosa u razvoju medicine, njegov veliki doprinos je i u jačanju građanskih inicijativa i kulture življenja.

Kao član Srpskog učenog društva, ugledni profesor, član Srpskog lekarskog društva i mnogih drugih organizacija, Valenta je Piroćancima otvarao vrata u mnogim važnim institucijama istovremeno donoseći u varoš moderne prestoničke trendove. Značajno je i da se Valenta pojavljuje kao osnivač i darodavac Fonda za siromašne učenike i sirotinju - objašnjava profesor.


Čeh pokrenuo muzički i horski život

Dolaskom Čeha Karla Maćejke u Pirot 1888. godine bio je veoma značajan za muzičku scenu, jer se ovaj predmet skoro deceniju nije predavao u pirotskoj Gimnaziji zbog nedostatka kadra.

Pride mu je dodeljeno da predaje crtanje i lepo pisanje kako bi se nastava nesmetano odvijala iz svih umetničkih predmeta. Izuzetna umešnost u radu sa pevačima amaterima pročula se pirotskom čaršijom, što je Maćejku ubrzo kvalifikovalo kao potencijalnog horovođu tek osnovanog Pirotskog pevačkog društva Momčilo - ističe Lazarević.

Osim kao horovođa uspešnog pevačkog društva Momčilo, oformio je i đački orkestar, a bio je i jedan od zagovornika za osnivanje Fonda za školovanje siromašnih đaka iz kojeg su se finansirala kupovina instrumenata, nastavnih sredstava i muzičkih instrumenata. Karlo Maćejka sa kolegama(prvi s desna) Karlo Maćejka sa kolegama(prvi s desna); foto: Arhiva porodice Maćejka

U kolektivnom sećanju Piroćanaca Karlo Maćeka je upamćen maltene kao osnivač korzoa, imao je običaj uveče nakon nastave da šeta prema perifernim delovima grada, a Piroćanci su ga gledali kao nekog čudaka, da bi nakon nekog vremena počeli da mu se pridružuju. To je u jednom trenutku promovisano kao korzo, večernje šetalište glavnom ulicom - dodaje Lazarević.


Samo apoteka odala počast nekom strancu

Maćejka je bio i diplomirani farmaceut, a ako je neko češko ime ostalo trajno upamćeno u Pirotu i okolini, onda je to svakako apotekar Karlo Skacel. Po njemu glavna apoteka u Pirotu nosi naziv, kao jedina gradska ustanova koja nosi ime po strancu, a zgrada koju je sagradio 1913. godine u čijem prizemlju je bila njegova apoteka Sveti Nikola i dan danas postoji.

U Pirot je došao na početku 20. veka, priča Lazarević, bio je i učesnik Prvog svetskog rata, preživeo Albansku golgotu, i kao nosilac Albanske spomenice vratio se u Pirot sa činom kapetana prve klase. Karlo Skacel u svojoj apoteci Sveti Nikola Karlo Skacel u svojoj apoteci Sveti Nikola; foto: Muzej Ponišavlja

On je bio osnivač i dobrotvor mnogih kulturno-umetničkih družina, član odbora Crvenog krsta, Sokolskog društva, pokrovitelj podizanja zgrade Opštine, Učiteljske škole i Osnovne škole u Tijabari, mecena mnogih intelektualaca i umetnika. U kolektivnom sećanju Piroćanaca ostao je upamćen i po tome što najsiromašnijim sugrađanima nikada nije naplaćivao preko potrebne lekove - kaže Lazarević.

Preminuo je u Pirotu 24. jula 1930. godine a danas je njegova kuća u okviru koje je bila apoteka, kao izuzetno arhitektonsko nasleđe pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Svoj razvoj Pirot, nakon oslobođenja od Turaka i pripajanja Srbiji, sigurno duguje emigrantima stranim državljanima, koji su svoje znanje, umenje, način i kulturu življenja doneli u jednu malu varoš, a čije su zasluge ogromne za grad Pirot kakav danas postoji.

Poljaci i Česi prvi moderni doktori u Pirotu

Ovaj tekst je nastao uz podršku Grada Pirota.

Podeli sa prijateljima
Povezane teme:
Komentari
Poslednji komentari
  • Ivan

    18:52 // 24. 11. 2018.

    U vreme oslobodjenja od Turaka vecinsko stanovnistvo se izkasnjavalo kao Bugarsko. A danas je zdravstvo u Pirotu jadno. Zaposljavaju se po partijskim i rodbinskim linijama, nemotivisani, nestrucni, neljubazni... zdravsteni radnici. Bolje je bilo u XIX veku.

  • Bugarass

    21:45 // 22. 11. 2018.

    Lepo pomenuste Berlinski i turke a bugarima ni traga.

  • Браво за тему и текст

    13:36 // 22. 11. 2018.

    Више оваквих и сличних историјских тема и текстова о свим местима југоисточне Србије!

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.