Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

13:21, 7. 4. 2017.

| Društvo

Studenti napravili automat za reciklažu koji nagrađuje i mapira kontejnere

Autor:J. AdamovićIzvor:Južne vesti
Mogu da se recikliraju limenke i plastične flaše; foto: JV
Mogu da se recikliraju limenke i plastične flaše; foto: JV

Niški studenti Visoke tehničke škole napravili su automat za reciklažu limenki i plastičnih flaša, jedinstven po tome što ga prate mobilna aplikacija i web sajt. Oni koji recikliraju mogu tako da učestvuju u nadmetanju i osvoje nagradu, a oni koji prazne automat uvek mogu da znaju koliko je on popunjen.

Iako postoje slični automati za reciklažu plastike i limenki, ovaj je zasad jedini koji nagrađuje one koji se "povežu sa automatom" preko aplikacije "Recycling Challenge", sakupljaju poene i budu najbolji tog meseca u recikliranju.

Automat je napravio tim od petnaestak studenata, a za to su koristili sve tehnologije i znanje koje su do tada stekli. Kako priča član tima Dimitrije Dimitrijević, neki su pravili sajt, android aplikaciju i programirali mašinu, a ostali su radili konstrukciju mašine i prese. U radu su, dodaje, koristili prethodno stečeno znanje, ali su uspeli i da nauče mnogo zanimljivih stvari. Uz automat ide i aplikacija; foto: JV Uz automat ide i aplikacija; foto: JV

Mašina može da se pokrene na dva načina - preko android aplikacije gde svaki od korisnika može da sakuplja poene i tako se takmiči u čelendžu. Korisnik koji nema nalog može da startuje direktno na mašini, tu se nalazi taster i dobijete zelenu boju na mašini što znači da je slobodan ulaz i možete da ubacite ambalažu - objašnjava Dimitrijević.

Nakon nekoliko sekundi automat prepoznaje da li je ubačena limenka ili plastika, kaže Dimitrijević, a onda sortira otpad i presuje ga. Potom se informacije obrađuju i stižu do servera, dodaje, da bi se dodelili poeni korisniku ili se upisuju u bazu da bi se znalo koliko je kontejner popunjen.

Iako ima sličnih automata za reciklažu, kaže profesor Slavimir Stošović koji je radio sa timom studenata, jedinstvenost ovog je u tome što motiviše ljude da recikliraju i omogućava da oni koji prazne automat prate koliko je on popunjen.

Namenjen je pre svega građanima, ali i firmama i privrednicima koji se bave upravljanjem otpadom zato što naš softver omogućava da vodite evidenciju gde se ti kontejneri trenutno nalaze, ali i da dobijete optimalni put kako da obiđete najkraćom putanjom sve te kontejnere i pokupite otpad - pojašnjava Stošović.

Ovaj automat za reciklažu je, prema njihovim saznanjima, jedinstven u Evropi, jer ima više koristi za zaštitu životne sredine od sličnih kontejnera. Osnovni je reciklaža, gde Nišlije time što ubacuju limenke i plastične flaše recikliraju, ali je važna stvar i to što kamion koji sakuplja otpad ne mora svakog dana da obilazi sve automate, već preko sajta može da prati situciju i nađe najbliži put kojim treba da ide da ih prazni. Može da se pokrene na dva načina; foto: JV Može da se pokrene na dva načina; foto: JV

Zasad postoji samo jedan ovakav kontejner, kaže, ali ima zainteresovanih firmi koje žele da ulože novac u razvoj ovakvih kontejnera, i njihova ideja je da ih ubuduće bude svuda u gradu.

On je sada kod nas u Visokoj tehničkoj školi, već je bio u osnovnim školama, vrtićima, na javnim površinama. Ovaj će sada biti u školi kao uzorak, a nadam se da će ih u budućnosti biti svuda u gradu, plan je da bar 20, 30 njih imamo u narednom periodu - dodaje Stošović.

Projekat koji vredi 600.000 dinara je finansirala Naftna industrija Srbije, a u okviru projekta su, dodaje Stošović, organizovali i seminare na kojima su motivisali mlade i objašnjavali ljudima zašto je važno da recikliraju.


Reciklaža kao prioritet EU Recikliranje u EU Recikliranje u EU, podaci iz 2013. godine; Izvor: European Enviromental Agency

Koliko se u Evropi pažnje pridaje recikliranju, govori i plan "50/20", po kome bi do 2020. godine sve zemlje Evropske unije trebalo da recikliraju najmanje 50 % svog otpada.

Inače, i unutar same EU je ogromna razlika kada je recikliranje u pitanju, a ono je najrazvijenije u najbogatijim zemljama.

Tako se, prema zvaničnim podacima Evropske agencije za zaštitu životne sredine, još 2013. godini u Holandiji, Švajcarskoj i Belgiji recikliralo preko 50 posto otpada, a u Nemačkoj i Austriji i preko 60.

Ovaj tekst je nastao uz podršku programa “Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj Uniji”.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Pera

    23:28 // 8. 4. 2017.

    Bravo za studente i profesore!
    Koliko je to tssko samo oni znaju.

  • Aleksandra

    18:46 // 7. 4. 2017.

    Bravo...

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.