Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

18:30, 1. 1. 2018.

| Društvo

"Sukob Amerike i Rusije počeo je u Nišu"

Autor:S. MarkovićIzvor:Južne vesti
avion
Ovakvim avionima Amerikanci su napali Sovjete; (ilustracija), foto: USAF Museum Photo Archive

Niš je u 2017. godini stavljen na mapu međunarodne politike zbog prepucavanja istoka i zapada oko Srpsko-ruskog humanitarnog centra. Dok ruski zvaničnici tvrde da se radi samo o humanitarnom centru, američki smatraju da se tamo skriva špijunska baza. Međutim, istoričar Aleksandar Dinčić kaže da je na neki način upravo u Nišu još 1944. počelo koškanje između Amerike i Rusije, koje je tada čak odnelo živote i sa jedne, ali i sa druge strane.

Tek oslobođeni Niš od nacističke čizme, bio je na nogama 7. novembra 1944, kada su Sovjeti ispred Narodnog pozorišta pripremali priredbu u čast Oktobarske revolucije. Baš tada, u 12:40, između sela Čamurlija i Katun, američki avioni napali su kolonu kamiona i drugih sovjetskih vojnih vozila, predvođenih generalom Kotovim, koja se iz Niša kretala ka Aleksincu.

piloti Drugi i treći s leva američki piloti koji su stradali iznad Niša; printskrin: "Niški incident"/Aleksandar Dinčić i Bojana SimovićUprkos tome što su Sovjeti dizali uvis bele i crvene zastave, napad nije prestajao, već je nakon bombi, na vojnike sručena i mitraljeska paljba. Tom prilikom, poginuo je i sam general Kotov.

Istovremeno, objašnjava Dinčić u svojoj knjizi Niški incident, na niškom aerodromu, sovjetski piloti pripremali su se da polete, kao završni deo proslave, kada su na nebu videli tridesetak aviona spremnih za napad. Prvobitno su, navodi Dinčić, mislili da se radi o nemačkim letelicama, ali su ubrzo shvatili da se radi o američkoj avijaciji koja ih bombarduje. Bez čekanja i Sovjeti su poleteli ka nebu. U ovom okršaju, sa obe strane srušena su po 3 aviona i poginula po 2 pilota.

Dinčić objašnjava da se incident iznad Niša dogodio zbog toga što su Amerikanci na taj način želeli da pošalju Staljinu poruku.

Staljin je u svojim megalomanskim planovima želeo čitav Balkan. U Grčkoj se umešao preko Tita, koji je pomagao komunističke snage, koje su se u građanskom ratu borile protiv monarhističkih. Amerikanci su još ranije poručivali Staljinu da tako ne može da radi i da su i oni tu negde. Opomenuli su ga preko jednog incidenta koji je zvanično bio prvi sukob ratnih saveznika i posleratnih moćnika - kaže Dinčić.

Amerikanci su, dodaje, izabrali baš 7. novembar, jer su znali da je to veliki sovjetski praznik – dan Velike oktobarske socijalističke revolucije, a to je značilo da će biti odjeka.


U Nišu počeo "hladni" rat

Nakon ovog incidenta, kaže niški istoričar Dinčić, došlo je do zahlađivanja odnosa između istoka i zapada i do perioda koji je u istorijskoj nauci poznat kao "hladni" rat.

Amerikanci su posle tog incidenta probali malo da ublaže situaciju. Naime, uveliko se spremala invazija na žilavi Japan i njima bi u takvoj situaciji trebala pomoć SSSR-a koji bi napao iz Sibira. Zato su sastavili jedan izveštaj o uzrocima incidenta "Causes of the tragedy" koji je trebao da bude neka vrsta pokrića za štetu koju su naneli Sovjetima - kaže Dinčić.

Međutim, dodaje, Staljin za to nije hteo ni da čuje i objavio je rat Japanu tek kada su bačene atomske bombe završile rat na Pacifiku, a ujedno i u svetu.


Problemi sa Srpsko-ruskim humanitarnom centrom, nastavak tadašnje politike

srpsko ruski centar "Istorija se ponavlja"; foto: Foto: RSHC FBDinčić smatra da su sadašnja prepucavanja istoka i zapada oko Srpsko-ruskog humanitarnog centra samo nastavak politike od posle Drugog svetskog rata.

Tu se jednostavno radi o nemogućstvu da se sedi na dve stolice. Američki planovi za Balkan nikada nisu bili nešto tajno. Nemački potpredsednik Skupštine OEBS-a Vili Vimer je u pismu ondašnjem kancelaru Gerhardu Šrederu rekao da Amerika mora da ispravi grešku generala Ajzenhauzera iz 1945. godine i da mora imati svoje trupe na Balkanu zbog kontrole nad Sovjetskim Savezom, odnosno Rusijom - kaže Dinčić.

Kada je, dodaje, počeo građanski rat u Jugoslaviji početkom devedesetih, mnogi su naivno verovali da je pukotina Sovjetskog Saveza samo prolazna stvar, a da je u Jugoslaviju maltene ubrizgana "injekcija besmrtnosti".

Međutim, ističe Dinčić, Amerika je posle pada Berlinskog zida najavila u kojem će se smeru događaji kretati. Samo ih je neko trebao razumeti.

Uopšte, Amerika je Jugoslaviju uvek gledala kao modernu evropsku državu, ali bez komunističkog nasleđa i sa malo izmenjenim avnojskim koncepcijama - rekao je istoričar.

Podsetimo, Sporazum o uslovima boravka, privilegijama i imunitetima osoblja Srpsko-ruskog humanitarnog centra na čekanju je već 3 godine. Šef srpske diplomatije Ivica Dačić zahtevao je da se to reši ili da se Centar ugasi. Centar u Nišu predmet je posebne pažnje SAD, predstavnici njihove ambasade u Beogradu ocenili su da Rusima ne treba dati diplomatski status, zvaničnik Stejt Dipartmenta Hojt Brajan Ji istakao je da to ne bi ni bilo normalno, a komandant vojske SAD u Evropi Ben Hodžis čak i ne veruje da je to humanitarni centar.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Brana za Branka

    16:25 // 3. 1. 2018.

    Ne znamo odgovore za bombardovanje iz 1999 godine, a reci ce nam i trazimo odgovore iz Drugog svetskog rata. Ne znamo mi nista osim da nas i Rusa ima dvesta miliona.

  • Branko

    08:19 // 3. 1. 2018.

    Istoričari su dužni da nam odgovore, koliko puta i kada je Niš bombardovan od strane saveznika i od strane Nemaca i koliko je ljudi poginulo u tim bombardovanjima.

  • N.N.

    11:04 // 2. 1. 2018.

    Meni je jasno da je autor knjige cuveni Dincic, ali mi nije jasno kako ti Rusi i Amerikanci naprave i pogan sapun i od kaput loptu, a mi ni to ne umemo.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.