Svetski dan autizma - I dalje nepoznato koliko se građana bori sa autizmom

Tačan broj osoba sa autizmom se ne zna ni u Srbiji, ni u Nišu, a roditelji godinama govore “da će svi biti zaprepašćeni brojevima, ako ih valjano prebroje”. Formiranje nacionalnog registra osoba sa autizmom pomoglo bi da se obezbedi dovoljan broj stručnih kadrova, da se rano interveniše i da se tako osobe sa autizmom u potpunosti uključe u društvo, smatra zaštitnik građana Zoran Pašalić.

Povodom 2. aprila, Svetskog dana podizanja svesti o autizmu, zaštitnik građana ističe da su za vidljive promene potrebni određeni pomaci, pre svega formiranje nacionalnog registra osoba sa autizmom.

Kako kaže, registar bi pomogao u razvijanju specifičnih usluga podrške i za decu, i za odrasle sa autizmom, koje bi ih u potpunosti uključile u društvo.

I dalje je nepoznato koliko se građana Srbije bori sa ovim problemom. Potrebno je da sagledamo problem u celini i obezbedimo dovoljno obučenog i stručnog kadra, da radimo na razvijanju programa rane intervencije, personalizovanim uslugama podrške u obrazovnom sistemu i drugim servisima podrške deci i odraslima sa autizmom, kako bi im se u potpunosti omogućilo uživanje građanskih prava - naglašava Zoran Pašalić.

O problemima sa kojima se susreću osobe sa autizmom i njihove porodice govorila je predsedica Udruženja “Dan” i majka deteta sa autizmom Jelena Petković u emisiji Južnih vesti. Da je registar neophodan, istakla je i ona.

To je jedini način jer kada nas budu prebrojali država će sistemski morati nešto da uradi. Ako nas budu valjano prebrojali, ti brojevi neće zaprepastiti samo državu nego i nas - rekla je Petković.

Zaštitnik građana podseća da su osobama sa autizmom i njihovim porodicama neophodni razumevanje i podrška. Iako se autizam, kao složeni neurorazvojni poremećaj, dijagnostikuje više od 30 godina, borba protiv predrasuda, kaže Pašalić, traje i danas.