Svetski dan fotografije - za njen nastanak potrebna ljubav, a za čitanje vizuelna pismenost

Na današnji dan 1839. godine predstavljen je prvi uspešan fotografski postupak - dagerotipija, pa se 19. avgust obeležava kao Svetski dan fotografije. Iz godine u godinu raste interesovanje za fotografiju i njena moć. Tako profesionalni fotografi smatraju da je ona najefikasniji način kreativnog izražavanja, a da je za njen nastanak potrebna ljubav, rad, koncentracija i čekanje. Poruke koje ona prenosi mogu da budu i izmanipulisane, pa stručnjaci ističu da je neophodna i vizuelna pismenost za čitanje fotografije.

Najstariju fotografiju napravio je davne 1826. godine Nisefor Nijeps, ali se njenim ocem smatra Luj Dager. Dug proces njenog stvaranja učinio je da fotografija bude privilegija, ali je kameru opskuru mnogo godina kasnije zamenila digitalna fotografija i ona je sada deo svakodnevnog života. Sportska fotografija je najzahtevnija, kaže Đorđević: foto: Saša Đorđević

Svakodnevni život, ali i ljubav predstavlja i za dugogogišnjeg agencijskog fotografa iz Niša Sašu Đorđevića. Smatra da je moć fotografije ogromna i da je to najbolji i najefikasniji način kreativnog izražavanja.

Vrlo je jak medijski, odnosno informativni alat. Svaka fotografija je umetnička onoliko koliko fotograf unese svoje znanje, umetnost, svoju kreativnost tako da i dokumentarna fotografija može da bude umetnička. Da bi se bavio neko fotografijom mora da voli fotografiju, to je vrlo zahtevan posao i sastoji se od mnogo čekanja, mnogo kreativnosti, brzine. Ljubav prema fotografiji može da te održi - ističe Đorđević.

Koncentracija, rad i čekanje kaže da je formula dobre fotografije, ali i dobra priprema.

Svaki odlazak na teren znači da se ja informišem o tom događaju, uvek nešto može da te iznenadi, pa pre toga prikupim informacije o događaju. Kad sam na događaju usredsredim se na to dešavanje i ponekad neke sporedne stvari mogu da zasene glavni događaj. Sportska fotografija je najzahtevnija fotografija, iziskuje dosta znanja o fotografiji, opremu i iziskuje poznavanje samog sporta - navodi fotograf.

Od kamere opskure do digitalne fotografije; foto: A. Kostić Sa time da fotografija može mnogo toga da kaže saglasna je i profesorka koja predaje ovaj predmet na Filozofskom fakultetu u Nišu Marija Vujović, ali upozorava i na njenu manipulativnu moć.

Ljudi su skloni da joj veruju jer je priroda fotografije realistična, izgleda kao otisak stvarnosti. Međutim, vizuelne poruke nisu jednostavne slike sveta, već mogu biti izmanipulisane i ideologijom opterećene konstrukcije. Zbog toga je važna vizuelna pismenost, kojoj se u srpskom obrazovnom sistemu, na žalost, ne pridaje prevelik značaj - ističe Vujovićeva.

Kao primer koliko je slika značajna svedoči i nedavni slučaj ekoloških protesta u Srbiji, kada su mediji, kako kaže, veoma pažljivo, a u skladu sa svojom uređivačkom politikom, birali kakve će fotografije biti objavljene - da li ona na kojoj je prikazan veliki broj demonstranata ili tek "šačica" njih.

Budućnost fotografije

U eri novih tehnologija i društvenih mreža fotografija je sve popularnija, a Đorđević kaže da je samo početkom 90-ih godina imala period stagnacije.

Svaki čovek koji objavi fotografiju ima neku odgovornost za to što je objavio. Doći će do veće ekspanzije fotografije, digitalna fotografija je dosta uzdigla fotografiju - smatra fotograf.

Međutim, kaže da ne može i svaka fotografija da bude informativna i da je za to potrebna dodatna edukacija, radionice i konstantan rad. Iako kaže da nove tehnologije ruše granice između amaterizma i profesionalnog foto-novinarstva, profesorka ističe i da profesionalizam treba razvijati. Fotografija popularna i na društvenim mrežama; foto: T. T.

Dobra fotografija mora da poštuje profesionalne standarde, kada je reč o kompoziciji, a još važnije, kada je reč o etici. Nažalost, Srbija nema kodeks profesionalne etike foto-novinara, ali Kodeks novinara Srbije sadrži odredbe koje se odnose i na fotografije - navodi Vujovićeva.

I ona prognozira da će produkcija fotografije biti u porastu, kao i interes naučnika koji proučavaju uticaj vizuelnih efekata na ponašanje pojedinaca, posebno u oblastima koje se bave oglašavanjem i političkim kampanjama.

Nedavno smo imali u centru gradu postavljen najveći bilbord sa fotografijom predsednika republike. To nije bilo slučajno. Istraživači u psihologiji već su dokazali da je veličina slike pozitivno povezana sa memorijom i sa stavovima. To je nezaustavljiv trend razvoja fotografije - zaključuje ona.

Inače, Svetski dan fotografije se obeležava od 2010. godine.