Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

14:17, 2. 11. 2015.

| Društvo

Svrljig poznat i po lekovitom bilju

Autor:Aleksandar KostićIzvor:Južne vesti
svrljig
Lekovito bilje svuda oko Svrljiga; foto: JV

Davne 1958. godine prva radnja narodne medicine u Titovoj Jugoslaviji registrovana je u Svrljigu gde je lekovito bilje sa Svrljiških planina još dugo pre toga brao čuveni Borislav Cvetković, poznatiji u narodu kao deda Borko travar.

Deda Borko je nastavio tradiciju svog još čuvenijeg dede Stojana Čučila koji je još u doba Turaka lečio lekovitim biljem sa ovog područja. Ipak, kada je deda Borka tadašnja vlast proglasila nadrilekarom, akademik Jovan Tucakov sa beogradskog Instituta za proučavanje lekovitog bilja pozvao je Borka u Institut gde je svrljiški travar, iako nepismen, pred stručnjacima pokazao da ne samo što poznaje ogroman broj biljaka i njihove osobine, već i njihove latinske nazive.

svrljig2 Deda Borko; foto: JVImpresionirani stručnjaci dolazili su kasnije često da na Svrljiškim planinama traže retke vrste bilja koje im je Borko pokazivao, ali su i profesori ujedno od njega učili. Zahvaljujući tome, ali i činjenici da je deda Borko pomogao tadašnjem sekretaru sreskog komiteta Saveza komunista Radovanu Pantoviću da se reši kamena u bubregu, dobio je 1958. godine depešu kojom mu je dozvoljeno da otvori prvu travarsku radnju u SFR Jugoslaviji.

Kad imam ljudi, ja si radim, kad nemam ljudi ja si idem na imanje, al ne'e imalo ovolki narod, bila si naša okolina. Kad su se raspisale novine, onda nagrnul narod i ja sam ostavil imanje – pričao je svojevremeno deda Borko.

Čuvena je i njegova rečenica „u prirodu ima lek za svaku boljku, samo ga treba najdeš“ koja se i danas nalazi na ambalaži proizvoda iz njegove radnje, a koju nakon njegove smrti uspešno vodi Borkov unuk Vlastimir Cvetković.


svrljig foto: JVPredeli bogati zdravljem

Rasprostranjenost listopadnih šuma i šumskih pašnjaka bogat su „izvor“ bilja koje se može pronaći na ovom području, a svakako su najbrojnije među njima žalfija koja se posebno sreće na severnim padinama Svrljiških planina, na oko 900 metara nadmorske visine, zatim hajdučka trava, zdravac, kopriva, kamilica, bosiljak, majčina dušica, divlje jagode i druge.

Od posebno lekovitih biljaka rasprostranjeni su rudinski pelin, gorocvet, divlji luk, kopitnjak, trava hoću-neću, vilino sito, đurđevak, rastavić, perunika, kantarion, velebilje, matičnjak, mrazovac, mlečika i druge.

Posebno je na Svrljiškim planinama visok udeo biljaka zeljanica koje po svojim karakteristikama, kao uslovno korisne i lekovite, daju idealan odnos zelene mase za ispašu stoke. Upravo one su presudne za kvalitet mesa i mleka napasanih grla sa ovih pašnjaka koji imaju obeležja zdrave hrane.

svrljig1 foto: JVPored svog blagotvornog delovanja na sastav i kvalitet mleka i mesa, lekovito bilje ima vrlo veliki uticaj i u očuvanju dobrog zdravlja životinja. Na osnovu istraživanja smatra se da u ishrani stoke sa svrljiških pašnjaka učestvuje preko 140 različitih vrsta trava, leptirnjača, lekovitog bilja i drugog, čime su i uslovljena specifična svojstva, naročito svrljiške ovce i svrljiškog sira.

Poseban kvalitet pašnjaka je na planinama Devici i Zelenom vrhu u čijem sastavu trava najviše „učestvuju“ barski bosiljak, rtanjski čaj, pasja trava, vilino sito, lisičiji rep, prava livadarka i druge trave, pa se grla napasana na ovim prostorima posebno ističu po svom kvalitetu, čak i u poređenju sa ostalim grlima ove zajednice.

svrljig6 Nekada najuspešnija fabrika lekovitog bilja; foto: JVSvrljiške planine ne samo da su bogate lekovitim biljem, već se pojedine vrste mogu samo na njima pronaći, a ono što je svakako najvažnije je da nisu zagađene.

Samoniklo bilje bere se odavnina, a do kraja prošlog veka stub svrljiške industrije bila je i fabrika za otkup i preradu bilja „Herbogal“ koja danas više ne radi. Ipak, brojne privatne firme i danas se u Svrljigu bave otkupom i preradom bilja i čine važan deo lokalne privrede.

​J​užne vesti će u narednom periodu predstaviti kvalitete i prirodne potencijale Svrljiga.

Tekstovi će se odnositi na pridrodne resurse uključujući hranu, životnu sredinu, tradiciju, prirodne lepote, istorijske i kulturne lokacije… Pokušaćemo da prezentujemo što više potencijala koje ovaj kraj nudi i po kojima je specifičan u Srbiji i svetu.

Ovi tekstovi su deo projekta “Svrljig u srcu prirode” koji je finansiran iz javnih sredstava Opštine Svrljig, a ima za cilj da u skladu sa Zakonom o javnom informisanju doprinese većoj vidljivosti Svrljiga i širem informisanju javnosti o ovom kraju.

Podeli sa prijateljima
Povezane teme:
Slični tekstovi
Komentari
Poslednji komentari
  • Оскар Питагор

    22:45 // 2. 11. 2015.

    Лично сведочим о постојању и деловању једног од последњих шаманских практичара на Балкану.

  • Andjela Pavlović

    18:46 // 2. 11. 2015.

    Kod nas ima puno bilja

  • Andjela Pavlovic

    18:44 // 2. 11. 2015.

    Svrljig je najj

    • popšica

      23:49 // 2. 11. 2015.

      u Srbiji posle opštine Rekovac najdugovečniji su Svrljižani. Tako kažu najnovije statistike. Možda i zbog tako moćne lekovite flore kojom su okruženi.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.