Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

12:58, 4. 8. 2020.

| Društvo

Temštani otvaranjem Muzeja obeležili višegodišnju borbu za svoje reke

Autor:Lj. F. Izvor:Južne vesti
temska
Autor projekta Dragana Božinović; foto: Udruženje Temska Stara planina

Skoro 50-godišnja borba meštana Temske za očuvanje svojih planinskih reka, dokumenti, fotografije, arhivi i svedočenja boraca i aktivista, od sada su dostupni u Muzeju odbrane reka Stare planine koji je otvoren u Mesnoj zajednici Temska, a deo građe dostupan je i na sajtu Saveza za zaštitu prirode Srbije.

Otpor meštana krenuo je 70-tih godina prošlog veka, kada su se Temštani pobunili protiv prevođenje reke Visočice u Zavojsko jezero i dalje u Nišavu. Godinama je trajala ta borba i završila se bezuspešno, a Temska je ostala bez reke koja čini najveći udeo voda koje protiču kroz selo.

Namera nadležnih bila je da se u Zavojsko jezero prevede i Toplodolska reka, najveće pritoke Temštice i tu je nastao najveći otpor koji je rezultirao time da Toplodolska reka i dalje teče, a da višegodišnja borba dobije i Muzej i onlajn arhivu.

Predsednik Mesne zajednice Temska Nebojša Ilić, koji je još kao 20-godišnjak učestvovao u otporu meštana, sada, nakon puno godina, kaže da je i danas spreman za eventualni nastavak borbe, a da je energija još veća i jača.

Mi smo jedinstveni primer u svetu da smo tolike godine potrošili, da su generacije uložile svoj trud, znanje i vreme, da sačuvamo najpre Visočicu, koju nismo nažalost uspeli, ali kasnije jesmo Toplodolsku reku, koja i danas teče - kaže Ilić.

Njegov saborac i doskorašnji odbornik u Skupštini grada Pirota Dušan Mitić kaže se višegodišnja borba isplatila. temska Temštani i borci na okupu; foto: Udruženje Temska Stara planina

Reka teče, dakle - isplatilo se. Imamo to da reka teče, a borba će biti večna za čuvanje prirode. Nije dobro kad se u bilo kojoj zajednici problemi rešavaju tako dugo, mislim da probleme treba rešavati brzo - kaže Mitić.

Autor projekta Muzeja i dokumentaciono-informacionog centra Dragana Božinović kaže da će nastaviti dalje sa aktivnostima za očuvanje Stare planine.

Meni je izuzetna čast što sam bila u prilici da svojim znanjima i talentima pokažem ono što su ovi veterani u borbi uradili da mi danas možemo da zaštitimo ono što su oni očuvali, da nije bilo njih i njihove borbe, ne bi imali šta da štitimo. Muzej je našao kao potreba da se naučni radovi, arhiva i dokumenti nađu kao dokumentaciono-informacioni centar na sajtu Saveza za zaštitu prirode - kaže Božilovićeva.

Na otvaranju Muzeja prikazan je i dokumentarni film Reke žedne slobode, nagrade za životno delo "Plava povelja Stare planine“ su se u korist meštana odrekli Ilić i Mitić, dok je "Zelena plaketa“ za doprinos u oblasti zaštite životne sredine dodeljena profesoru Miroslavu Demaju.

Muzej će biti otvoren svakog vikenda za posetioce i istraživače i grupe, uz najavu mejl [email protected] ili broj telefona 065/5643529.

U stvaranju Muzeja odbrane reka Stare planine učestvovali su Udruženje Temska, mesna zajednica Temska, Naučno-istraživačko društvo studenata biologije i ekologije Josif Pančić, Društvo mladih istraživača Branislav Bukurov, Savez mesnih zajednica Stare planine i Licej.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • snezana

    22:26 // 4. 8. 2020.

    Bravo.

  • Mika

    16:43 // 4. 8. 2020.

    BRAVO! Cela Srbija treba da se ugleda na ove ljude i zastiti nase vodne resurse- umesto sto ih napredni rasprodaju strancima!

  • Jason Bourne

    15:31 // 4. 8. 2020.

    Jedva cekam da obidjem muzej. Cestitam i podrzavam borbu za odbranu prirode. Zivi mi bili stotinama godina.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.