Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

08:59, 8. 1. 2019.

| Društvo

Teokarevići - tekstilni magovi uz koje je “procvetalo” Vučje

Autor:Milica JovanovićIzvor:Južne vesti
Braća Teokarević knjiga Portreti najvećih srpskih industrijalaca foto Juzne vesti Milica Jovanovic
Vučje još pamti; foto: JV/M.J.

Nekada u Vučju “nije radio samo onaj koji nije hteo”, pričaju njegovi stanovnici o periodu kada je u ovom mestu u blizini Leskovca radila fabrika tekstila braće Teokarević. Kao i u slučaju većine industrijalaca iz 20. veka, sa dolaskom komunizma sve im je oduzeto, danas je fabrika zatvorena, a iz nekada velelepne vile u kojoj je živeo Lazar, srednji od braće, davno je pokradena i propada.

Fabrika, raskošne vile i kuće u centru ove varošice bile su u vlasništvu Lazara Teokarevića, a o njemu samom, pojašnjava Drago Delić u svojoj knjizi Portreti najvećih srpskih industrijalaca, ljudi su imali samo reči hvale.

Građevine pravljene sa ukusom i stilom, posebno Lazareva vila i upravna zgrada fabrike, dela znamenitog arhitekte Grigorija Samolova, nemi su posmatrači jednog vremena u ovoj nekada razvijenoj industrijskoj varošici. Priče o gazda Lazi i njegovom gospodarstvu i dobročinstvu, još uvek se pamte - piše Delić.

Čuven je po svom dobročinstvu bio Lazar, piše Delić, a posebno su ga voleli radnici, jer su im bili obezbeđeni uslovi rada kakvi se samo poželeti mogu. Nikada nisu štrajkovali, jer su plate bile “učiteljske i redovne”.

Pamti se da su dobijali beskamatne kredite za kuće, voćnjake, svadbe, išli na školovanje u inostranstvo, da su šnajderi najviše posla imali kada je Laza naručivao gospodsku odeću svim devojkama i ženama kao božićni poklon - stoji u knjizi.

Braća Teokarević knjiga Portreti najvećih srpskih industrijalaca Teokrevići poreklom iz Leskovca među najuspešnijim srpskim industrijalcima; foto: JV/M.J.Gradio je Lazar i za građane, pa su tako u Vučju “nikli” i stanovi za radnike, obdanište, restorani, kao i Crkva rođenja svetog Jovana Krstitelja, koju su trojica braće Teokarević podigla kao zadužbinu majke Vane.

Osveštanje crkve 1938. godine uz veliko narodno veselje, na koje se sjatio ceo kraj, braća Teokarević su ovekovečila na filmu, koji Jugoslovenska kinoteka čuva kao jedan od dragocenih bisera nacionalne industrije i tradicije - piše Delić.

Za razliku od Laze, koji se potpuno posvetio Vučju, druga dvojica braće Teokarević Vlada i Slavko koncentrisali su se na proizvodnju u Paraćinu.

Laza je voleo Vučje i učinio je sve da ova varošica postane dobro mesto za život (...) Kažu da u Vučju pre Drugog svetskog rata nije bilo nezaposlenih, nije radio samo onaj koji nije hteo - piše Delić.


Nošenje štofa sa potpisom Teokarevića bilo stvar prestiža

Mita Teokarević sa trojicom sinova stvorio je čitavu tekstilnu imperiju, jednu od najjačih u Srbiji, a s poštovanjem njihova imena izgovorala su se i u Evropi. Štof sa potpisom Teokarevića mogao se kupiti u najznačajnijim evropskim prestonicama, a njegovo nošenje bilo je stvar prestiža. Tekstilna industrija Vučje Tekstilna industrija u Vučju potpuno se ugasila pre dvadesetak godina; ilustracija; foto: Wikimedia/Mickey Mystique

Liberalna politika slobodnog tržišta kao sredstvo svetske globalizacije, danas je praktično uništila domaću industriju, pa je teško naći veliku i jaku kompaniju u domaćem vlasništvu, koja igra tako važnu ulogu u Evropi - pojašnjava Delić u knjizi.

Kako bi ilustrovao moć tekstilne industrije Teokrevića, autor Drago Delić u svojoj knjizi opisuje anegdotu koju mu je prijatelj prepričao. Naime, negde posle rata, partijski drug zadužio ga je da mu u Beču kupi štof, ali najskuplji koji nađe.

On mu je kupio štof u elitnoj bečkoj prodavnici, platio ga kako mu je drug rekao i jedva čekao da ga vidi i obraduje. Drugu se štof svideo, to je baš ono što je hteo, ali kada je pogledao etiketu, na njoj je pisalo “Teokarević” - prepričava Delić.

A sve je počelo u 19. veku, u selu Strojkovce, nadomak Vučja. Sa prijateljima, Mita Teokrević uspeo je da prokrijumčari čarkove iz Bugarske, a kako bi zavarao tragove naopako je potkovao konje. To je bila prva mehanizacija, na kojoj se "izrodio" čuveni "Srpski Mančester".


Zatvor, pa “sloboda” sa ograničenim kretanjem

Crkva Vučje Osveštanje crkve ovekovečeno na filmu; foto: Wikimedia/Miljan SimonovićPod udarom komunističkog sistema našli su se Teokarevići kao i mnogi drugi industrijalci i intelektualci. Prvo su bili osuđeni na smrtnu kaznu, a potom je ona smanjena na 20 godina robije i prinudnog rada.

Kada su napustili zatvor kretanje im je i dalje bilo ograničeno. Laza je radio u krugu fabrike “Ivan Milutinović”, a sticajem okolnosti imao je priliku da poseti svoju fabriku u Vučju 1955. godine. Pet godina kasnije, kao službenik Privredne komore Jugoslavija našao se i u svojoj fabrici u Leskovcu.

Prilikom posete Leskovcu, on je Titu i najvišim državnim funkcionerima trebalo da pokaže dostignuće socijalističkog rada - a u stvari fabrike koje su stvorili i razvili on, njegova braća i otac. I tada su ga radnici prepoznali i klicali mu kao i Titu - navodi se u knjizi.

Godine 1964. Lazar je uspeo da ode u Pariz, a onda i Južnu Afriku. Prema nezvaničnim informacijama poginuo je u saobraćajnoj nesreći 1985. godine u Marseju.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Milisav

    09:20 // 9. 1. 2019.

    Komunjare inforbirovske. Upropastili su Srbiju. Zakopali je. Pljačkali. Otimali. Za kantu masti streljali. U najboljem slučaju prebijali. Brozu nisu smeli na senku da stanu. A oda, primenili njegovu školu. Još, u novije vreme, ponašanje svoje, upotpunili kafanskim manirima. Srbijo zlatna, da li ćeš ikada progledati?

  • Zoran

    01:49 // 9. 1. 2019.

    Ја сам из Вучја. Радио сам у тој фабрици 20 година. Лаза је од места направио варошицу понос југа Србије али су "брђани" као и директори по партијској линији, прасеће и јагњеће бригаде довели до тога да смо данас место без икакве перспективе. Али ми и не можемо напред јер смо и даље окружени полтронима, људима који не схватају смисао живота, не знају шта је морал, образ тј. и даље некултура влада.

  • Zoran

    01:18 // 9. 1. 2019.

    На жалост Србијом никада нису владали интелектуалци. Тако су и после II Светског рата све преузели брђани, људи без морала и етике, неки комунисти који су извршили пљачку вила,кућа угледних људи јер им је сметало то што су они били паметни, уважени,признати како у Србији тако и у свету. И зато ми сад плаћамо путем реституције све глупости који су неписмени направили, а тренд(матрица)је и даље иста

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.