Tkačka kolonija na Staroj planini - očuvanje zanata i pirotskog ćilimarstva

Više od 30 žena iz cele Srbije okupilo se ove godine na tkačkoj koloniji koja se ove godine održala na dve lokacije - iskusnije tkalje radile su u Tehničkoj školi u Pirotu, dok su ostali bili smešteni u Planinarskom domu u selu Dojkinci na Staroj planini.

Tajnu i majstorstvo tkanja čuvenog pirotskog ćilima i ove godine otkrili su učesnice kolonije koja se održala po 6. put, a žene majstorice ovog zanata nesebično su podelile svoje znanje kako bi se tkanje popularizovalo i kako bi postao stub i lokalnog razvoja i kulturnog turizma.

Sa kolonije je poručeno da je pirotski ćilim bliži ulasku na Unesko listu nematerijalnog kulturnog nasleđa od staparskog i sjeničko-pešterskog ćilima, a Violeta Jovanović, predsednica Etno mreže i direktorka NALED-a, kaže da je namera tkačke kolonije da se žene osnaže.

U našoj zemlji žene populaciono prednjače, međutim kada govorimo o tržištu rada, one su, naročito u nerazvijenim krajevima, u manjini. Nastojimo da osnažimo figuru žene kao ravnopravnog člana zajednice koji doprinosi ekonomskom i turističkom razvoju naše zemlje, naročito ovde na jugu. Uz kolonije, koje predstavljaju jedinstveni ekosistem za afirmaciju tkačkog zanata, zalažemo se i da se opet omoguće javni radovi u kulturi, koji bi obezbedili posao za stotine žena, na izradi rukotvorina kao poslovnih i diplomatskih poklona - rekla je Jovanovićeva.

Da je pirotsko ćilimarstvo svoju prepoznatljivost steklo zbog posebne veštine tkanja na vertikalnom razboju i šarama koje su zbog svojih boja karakteristične za ovo podneblje, rekla je Danijela Filipović iz Centra za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije.

Ono što je najvažnije, a zbog čega je upisano u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, jeste to što ga lokalna zajednica prepoznaje kao deo svog identiteta. Aktivnim delovanjem lokalne zajednice, poput edukativnih programa i tkačkih radionica, baš kao što je Tkačka kolonija, doprinosi se očuvanju zanata, što otvara mogućnost kandidovanja na Uneskovu listu - istakla je Filipovićeva.

Tkalje je posetio i gradonačelnik Pirota Vladan Vasić koji je rekao da umetničke rukotvorine, a najviše ćilimi iz pirotskog kraja imaju posebnu kulturnu vrednost i da se zato Gradska uprava uvek trudi da podrži projekte osnaživanja žena i obezbeđivanja njihove ekonomske nezavisnosti.

Zahvaljući Etno mreži, NALED-u i gradu Pirotu, pirotski ćilim postao je biser južne Srbije, a Tkačka kolonija tradicionalna manifestacija koju svi rado posećuju - rekao je Vasić.

Koloniju je organizovalo udruženje proizvođača rukotvorina Etno mreža, uz podršku NALED-a, Grada Pirota, Ministarstva poljoprivrede i ambasade SAD, a koloniju na Staroj planini posetili su ambasadori Kanade i Belgije Džajls Norman i Kun Dam, ambasadorka Portugala Marija Virhinija Pina, Filomina Obrajen iz Međunarodnog kluba posetilaca Beograda i Kristina Cetl, ispred predsedništva Međunarodnog kluba žena.