Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

12:24, 14. 10. 2014.

| Društvo

Trošna kuća čuva sećanje na "solunca" iz Gadžinog Hana

Autor:S. JanačkovićIzvor:Južne vesti
Dragutin Matić
Ovde je živeo najpoznatiji srpski vojnik na svetu (foto: D. M. Car, "Safari" klub)

Kuća u selu Kaletinac oronula, urasla u koprive do struka, vojnički sanduk, u uglu krevet... Ništa ne ukazuje na to da je na njemu spavao najpoznatiji ratni izviđač u istoriji srpske vojske čija je fotografija "Oko sokolovo" obišla svet. 

Ta slika se nalazi u ratnim albumima, školskim udžbenicima, muzejima širom sveta, štampana ili naslikana, crno-bela, u boji. Postala je simbol odanosti vojnika ratnom zadatku. CAR-7635 Po kući lične stvari i posuđe Matićevih (foto: D. M. Car, "Safari" klub)

Vek od početka Prvog svetskog rata, članovi "Safari kluba" su, pripremajući rutu za ekspediciju "Putevima srpske vojske", u Ulici Maršala Tita broj 50 zatekli ruševinu. Tu je živeo odlikovani srpski vojnik Dragutin Matić.

Na krevetu je bio pasulj, u podrumu vojnički sanduk, staro posuđe, Matićeve lične stvari razbacane po dvorištu, nedostaje crep... Šteta što sve propada! A za Dragutina znaju u celom svetu, samo mu ne znaju svi ime, negde ga zovu "Oko sokolovo", negde samo "srpski izviđač" - priča Vlasta Stanojević iz Safari kluba.

Zato on pokušava da za početak kuću makar zaštiti od propadanja, da bi kasnije mogla da postane spomen-soba ili muzej slično kućama Živojina Mišića i vojvode Petra Bojovića.

Pronašli smo potomka Dragutina Matića u Nišu, ali se kuća vodi na njegovog rođaka koji živi u Italiji. Dogovor je da on od vlasnika zatraži pristanak da je makar zaključamo, očistimo prilaz i iznutra i promenimo krov da više ne bi propadala - kaže Stanojević.

CAR-7614 Na krevetu pasulj i lične stvari Matićević (foto: D. M. Car, arhiva "Safari" kluba)Kako kaže, poseta ovoj kući mogla bi da bude polazna tačka na turama za turiste koji se interesuju za istoriju i ratove, a takvih je, tvrdi, mnogo. 

Nedavno nam je dolazio američki profesor kog ne interesuju muzeji, kaže da sve u njima može da vidi i preko interneta. Istražuje isključivo male ljude koji su dobili velike ratove - kaže Stanojević.

A da je Matić jedan od njih pokazuje činjenica da se o njemu sa poštovanjem govori u svetu.

U to su se uverili svi oni koji su učestvovali na 3.800 kilometara dugoj ekspediciji "Putevima srpske vojske".

Ne postoji mesto posvećeno sećanju na Veliki rat koje smo obišli, a da na njemu nije bilo Dragutinove slike. U Srpskoj kući u Grčkoj smo im rekli da je to naš čovek, iz okoline Niša, iznenadili su se. A mi smo se postideli toga u kakvom je stanju njegova kuća - kaže Stanojević.

CAR-7547 Oronuo i krov (foto: D. M. Car, "Safari" klub)Da se nalazi na slici koja obilazi svet, Matić je saznao tek 50 godina posle fotografisanja. O tome je u knjizi "Moj otac Oko Sokolovo" pisao njegov sin, novinar Blagoje Matić.

Videvši sliku, Dragutin je, kako piše Blagoje, uzviknuo "Jest, to sam ja. Zaista me slikao..." Mislio je na novinara koji ga je fotografisao i "nekud otišao", nije znao ni da je on i preživeo, a da je fotografija dostigla svetsku slavu.

Počast Matiću odata je podizanjem spomenika na trgu ispred Opštine Gadžin Han. Otkriven je 1998. godine kada je proslavljeno 80 godina od oslobođenja Srbije.

Dragutin Matić Čuvena fotografija srpskoj vojnika, korišćena u ratnim albumima, udžbenicima, pozivnicama, služila kao inspiracija slikarima...

Dragutin Matic - Oko Sokolovo - rodjen je 10. januara 1888. godine u selu Kaletincu ispod litica Suve Planine. Najmlađe je, šesto dete, siromašnih poljoprivrednika.

CAR-7398 Ispred Opštine Gadžin Han podignut je spomenik Dragutinu Matiću koji je otkriven 1998. godine kada je proslavljeno 80 godina od oslobođenja Srbije (foto: D. M. Car, arhiva "Safari" kluba)Godine 1910. odlazi u vojsku, u tada najelitniji rod - konjicu, jer je iz porodice koja je gajila konje. Kao konjanik jahao je tik uz princa Đorđa Karađorđevića. Kad je završio to vojevanje, 1912. godine, počinje rat sa Turcima za oslobođenje južnih delova Otadžbine.

Završismo sa Turcima "loše - crno" , prođe Kumanovska, prođe Bitoljska bitka. Čekamo, veli, civilno odelo. Ali - opet ratna truba: rat sa Bugarima. I njih, reče, sredimo. Opet bez civilnog odela. Dolazi Prvi svetski rat - Cer, Kolubara, Albanija, Krf, Solun, Kajmakčalan, Gornićevska...

Ratnik se vraća tek 1919. godine svome slobodnom domu. Sin je imao godinu dana kada je tata krenuo u vojsku, sada je u 11. godini. Ne poznaju se. Ali - dug je odužen prema Otadžbini.

(odlomak iz knjige "Moj otac Oko Sokolovo")

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Викторија

    05:31 // 1. 12. 2016.

    И ? Докле се стигло са обновом ? Има ли икаквих помака или појео вук магарца ?

  • magi jabuka

    20:50 // 14. 8. 2016.

    Dubok naklon

  • zoza

    09:26 // 15. 10. 2014.

    obnoviti kuću u tom selu je bacanje para realno gledano kuća je privatno vlasništvo i to što naslednici nisu imali interesa da je održavaju njihova je stvar. podignut spomenik u g hanu sasvim dovoljno

    • корекција

      01:11 // 6. 12. 2017.

      Хвала, Зозо, за нестручан савет. Next?

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.