Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

09:10, 24. 1. 2019.

| Društvo

Tumačenje podataka najveća "boljka" domaće statistike

Autor:M. JovanovićIzvor:Južne vesti
Statistika
Kvalitetna statistika značajna za jasniju procenu stanja u društvu; foto: print screen/stat.gov.rs

Iako bi otvaranje poglavlja o statistici u pregovorima za pristupanje Evropskoj uniji trebalo da poboljša efikasnost i domete ovog polja u Srbiji, kako smatra Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja, postoji i ono što ne može da reši usklađivanje sa EU zakonodavstvom. Suština problema u domaćoj statistici nije samo prikupljanje podataka, već je to njihova analiza i tumačenje.

Raznorazni analitičari podatke dobijene u Republičkom zavodu za statistiku zloupotrebljavaju, smatra Gavrilović, pa tako javnost ostaje zbunjena nad dijametralno suprotnim tumačenjima iste statistike.

Svi podaci koji se kvalitetno prikupe “unište” se nekvalitetnim analiziranjem, priča Gavrilović, a to se sa Evropskom unijom neće rešiti, to je “domaći zadatak” nas samih.

To nije toliko vezano za samu instituciju Republičkog zavoda za statistiku. Oni treba samo da učine podatke otvorenim - tu je problem politike rukovodstva Zavoda. Ljudi koji rade u Zavodu rade fantastično, dosta puta sam koristio te podatke, to su kvalitetni podaci, ono što je problem je tumačenje podataka i to je dimenzija koja će verovatno u Srbiji jednog dana doći na red, a to je odgovornost stručnjaka i profesionalaca - priča Gavrilović.

Često se dešava da, pojašnjava Gavrilović, neko koristi to što je stručan u svojoj oblasti ne kako bi pojasnio ljudima stanje stvari, već kako bi bio portparol političke stranke. “Lek” za to je, smatra Gavrilović, jačanje strukovnih udruženja, koja bi izricala opomenu kada neko nesavesno “barata” informacijama.

Nažalost, naša akademska zajednica prosto se ućutala. U Nemačkoj imate jako razvijen sistem prikupljanja podataka iz istraživanja koja se rade i koja su dostupna javnosti. Ne može da se desi u Nemačkoj da izađete sa nekom procenom koja nije metodološki zasnovana na relevantnim podacima, odnosno da su podaci na pogrešan način analizirani, a da strukovno udruženje neće reagovati - kaže Gavrilović.

Mediji su još jedna bitna stvar kada je reč o statistici, smatra Gavrilović, jer je potrebno da novinari češće postavljaju pitanje otkud neki podaci analitičarima. To je zapravo i sama suština značaja kvalitetnog vođenja statistike, kažu u Pregovaračkom timu za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU.

Pouzdana statistika je od izuzetnog značaja za javnost i medije radi što kvalitetnije procene stanja u društvu i državi. Iz ovih razloga zvanična statistika je jedna od osnova funkcionisanja EU - navode u Pregovaračkom timu.

Za sada, napredak u Srbiji postignut je na polju racionalizacije, navode u Ministarstvu za evropske integracije, ali i uvođenju novih statističkih podataka. Tako je, recimo, uvedena Anketa o prihodima i uslovima života, pa sada postoje podaci o prihodima, siromaštvu, socijalnoj uključenosti i uslovima života. Evrostat Na mreži Evrostat mogu se naći mnogi uporedni podaci i istraživanja; foto: print screen/ec.europa.eu/eurostat

Važno je istaći napredak u smislu racionalizacije zvanične statistike. U navedenom smislu unapređenje korišćenja administrativnih izvora podataka dovodi do smanjenja istraživanja na terenu koja su značajno skuplja. Ukoliko postoje administrativni izvori podataka ne sprovodi se statističko istraživanje čime se prave i uštede u budžetu - kažu u Ministarstvu.

Pred Srbijom je još zadataka kada je reč o statistici, navode u Ministarstvu, a oni se odnose na usaglašavanje sa međunarodnim standardima, prihvatanjem dobre prakse drugih država, te usklađivanjem zakonodavstva sa pravom EU.

Inače, Republički zavod za statitiku je zvanični kontakt Evrostata, s obzirom na to da svaka zemlja ima određeno telo koje obavlja ovaj posao. Ova mreža starog kontinenta služi za objedinjavanje podataka koje prikupljaju države, pruža uporednu statistiku i ujednačava pojedinačne metodologije, te se putem ovog portala mogu dobiti brojne informacije, koje značajno potpomažu uvidu u stanje u Evropi na različitim poljima.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Nn

    16:12 // 25. 1. 2019.

    Bez praktičnog primera oko čega toliko greše i šta je u realnom svetu toliko suprotno zaključcima naših statističara (ili SNS zaključcima) ovaj članak i ove izjave nemaju neku naročitu težinu.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.