Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

10:16, 16. 7. 2018.

| Društvo

U Jablaničkom okrugu se godišnje ilegalno poseče više od 1.000 kubika drva

Autor:Bojana AntićIzvor:Južne vesti
seca suma
U Srbiji male kazne za šumokradice, Ilustracija; Foto: flickr - Don O'Brien

Bespravna seča šuma veliki je problem u skoro svim zemljama na svetu. Osim malih kazni koje su predviđene za šumokradice u Srbiji, problem je i što ljudi nisu svesni posledica koje nastaju neselektivnom i potpunom sečom.

Godišnje se na teritoriji Jablaničkog okruga, kaže direktor šumskog gazdinstva u Leskovcu Zoran Momić, nelegalno poseče između 1.000 i 1.200 kubika drva, što je, osim velikih finansijskih gubitaka, veoma loše za životnu sredinu.

Bespravne seče, koje poprimaju aspekat uništavanja i pustošenja šuma, narušavaju životnu sredinu, manje drveća dovodi do manje proizvodnje kiseonika, životinjski svet se uništava, mogući su hidrološki poremećaji. Problem je što ljudi svega toga nisu svesni – objašanjava Momić.

Državne šume nad kojima gazduju, kaže Momić, prostiru se na 41.000 hektara, a krađe su češće u predelima koji su bliži saobraćajnicama.

Na teritoriji Jablaničkog okruga, na površini od oko 105.000 hektara su privatne šume, koje su takođe meta šumokradica. Zabrinjavajuće je, kaže Momić, što se u tim predelima češće rade “čiste seče” odnosno totalno ogoljavanje koje je izuzetno štetno za životnu sredinu.


Nedostatak ljudi sužava mogućnosti kontrole, potrebna bolja restriktivna politika

Celokupno gazdovanje, a samim tim i čuvanje i zaštita šuma u Jablaničkom okrugu, priča Momić, radi se preko 6 šumskih uprava – Vučje, Predejane, Vlasotince, Crna Trava, Medveđa i Lebane, koja pokriva ovu i Opštinu Bojnik. Na ovoj teritoriji ukupno radi 35 reonskih šumara, koji bar jednom u 10 dana obilaze teren. panjevi Ljudi nesvesni posledica neplanske seče; Ilustracija; Foto; flickr - Scott Denham

Veći broj ljudi, kao i bolja oprema i mehanizacija, smatra Momić, omogućili bi veći stepen kontrole, a samim tim bi došlo do smanjenja bespravnih seča.

Njihov posao je da nadgledaju i prate situaciju na terenu, premere panjeve ukoliko je negde došlo do seče, evidentiraju podatke u takozvanu "knjigu panjeva". Na osnovu tih podataka se računa kolika je šteta napravljena – kaže Momić.

Iako šumari prate situaciju, tereni su veliki, te uvek, kaže, postoji mogućnost da se u nekom delu ilegalno seče šuma. Ono što takođe ne valja, priča Momić, je što ljudi nisu informisani o posledicama koje njihov nemar ima na životnu sredinu.

Pored nedovoljne svesti ljudi, kaže Momić, problem je što i oni za koje se dokaže da su bespravno sekli šumu ili čak i kada se uhvate na delu, a to se retko kad dešava, kazne su simbolične, od uslovnih, pa do oko 30.000 dinara.

Potrebna je, kaže, konkretnija restriktivna politika, koja bi dala bolje rezultate.


U Evropskoj uniji zakoni uređeniji, a ljudi svesniji posledica

Na nivou Evropske unije, od 2003. godine na snazi je Zakon o zaštiti šuma i trgovini materijalima od drveta (FLEGT), koji reguliše uslove pod kojima šuma može da se seče. Osim ovog dela, zakonom je jasno regulisan deo koji se tiče uvoza i izvoza, a sve kako nelegalno posečeno drveće ne bi moglo da cirkuliše, čime se smanjuje bespravna seča. suma U Evropskoj uniji uređeniji zakoni, Ilustracija; Foto: flickr - Joshua Mayer

Ljudi koji se bave ovim poslom moraju imati licence i dokaze da je drvo legalno posečeno, a postoji I lista potvrđenih firmi koja se bavi ovim poslom, tako da oni koji kupuju, u svakom trenutku mogu videti da li je firma proverena ili nije.

Osim ovoga, različitim akcionim planovima i regulativama predviđena je i edukacija ljudi o štetnosti neplanskih seča, tako da su građani informisani i svesniji posledica koje seče imaju po životnu okolinu.

Ovaj tekst je nastao uz podršku programa “Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj Uniji”.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • xyz

    22:01 // 23. 7. 2018.

    Znajuci nasu drzavu, ocekujem da uskoro zabrane motorne testere jer se time najcesce kradu drva..

  • ja

    21:16 // 16. 7. 2018.

    odlican tema, doklaz da drzava nema mehanizme da spreci kradju suma. godisnje ko zivi od kradje i preprodaje posece 400 -500 kubika ili bruto dobit oko 2.000.000 dinara rashod je gorivo ,hrana i popravka mehanizacije. ljudi rade posteno za 200 -300 evra . iz ovog se vidi da lopovi bolje prolaze. tu je sprega sumara i policije ima za sve.

    • Oscar Pitagor

      00:57 // 17. 7. 2018.

      "Теоретски љубав лепо звучи - малчице је друкчије у пракси"

      Из општине надомак Ниша познајем све људе који бесправно секу шуме барем задњих 30 година. Познајем и (скоро) све који у Дурлану препродају дрва. Нико се од њих није обогатио. Углавном крпе од данас до сутра.

      Могу ти рећи да сваке године од њих неко страда или постане тежак инвалид. Барем 7 кора има тај хлеб. Причај с људима или пробај.

  • Primus

    12:00 // 16. 7. 2018.

    Sa stopom siromaštva od 24,6 %, Srbija zauzima prvo mesto među siromašnim zemljama Evrope.

    • Neverni Toma

      13:05 // 16. 7. 2018.

      Ovo je suština priče, itekako su ljudi svesni negativnih posledica neplanske (preterane) seče šuma, jednostavno bore se za golu egzistenciju...

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.