Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

11:50, 5. 3. 2012.

| Društvo

U Nišu održana konferencija o socijalnoj inkluziji

Autor:Svetlana RajkovićIzvor:Južne vesti
konferencija

Na Filozofskom fakultetu u Nišu održana je konferencija pod nazivom "Perspektive socijalne inkluzije i deinstitucionalizacije osoba sa smetnjama u razvoju: od ljudskih prava ka razvoju usluga u zajednici i inkluzivne edukacije", u organizaciji italijanske organizacije "EducAid".

Na konferenciji posvećenoj problemu socijalne inkluzije prikazani su primeri dobre prakse, istaknut je značaj osoba sa invaliditetom, a ukazano je i na mogućnost Univerziteta kao obrazovne institucije da pripremi društvo za inkluziju osoba sa smetnjama u razvoji i osoba sa invaliditetom.

- Sistem obrazovanja ima ulogu u tome tako što će menjati svest ljudi, rušiti barijere koje postoje, kako bi osobe sa invaliditetom mogle da koriste sva prava koja im pripadaju kao članovima ljudske zajednice - rekla je Jelisaveta Todorović profesor na Filozofskom fakultetu u Nišu.

Nesmetan pristup institucijama i mnogim prostorijama u gradu bez ičije pomoći, liftovi za osobe sa invaliditetom, spuštene rampe samo su neke od stvari koje su potrebne ovim ljudima za adekvatno kretanje. Stručnjaci napominju da bi inkuzija trebalo da počene od radnog uzrasta.

- Inkluzija nije naučiti osobe sa smetnjama u razvoju kako da žive zajedno sa drugim ljudima. Proces inkluzije jeste da svi naučimo da živimo zajedno i da prihvatimo osobe sa smetnjama u razvoju - rekao je Alfredo Camerini, direktor Educaid-a i profesor na Fakultetu edukacijskih nauka Univerziteta u Bolonji.

Italijanski i srpski stručnjaci saglasni su da su neki od ključnih aspekata bez kojih su socijalna inkluzija i deinstitucionalizacija osoba sa smetnjama u razvoju nemogući, poštovanje osnovnih ljudskih prava poput prava na život, na dostojanstvo, na društvenu jednakost.

Konvencija Ujedinjenih nacija o osobama sa invaliditetom predviđa da osobe sa smetnjama u razvoju imaju ista prava kao i osobe koje nemaju smetnje u razvoju. A barijere koje se nalaze u društvu sprečavaju ta prava, objasnio je Giampiero Griffo, član naučnog komiteta za ljudska prava i invaliditet Univerziteta u Padovi i član Odbora Evrospkog foruma za invaliditet.

- Postoje dosta različitosti. Osobe sa smetnjama u razvoju i osobe sa invaliditetom jedna su od različitosti ljudskog društva. Biti gluv, slep ili biti u kolicima samo su neke od različitosti kod ljudi. Konvencija kaže da nezavisno od njihovih karakteristika, oni imaju ista ljudska prava kao i svi ostali. Ja se krećem u kolicima i u prostoru bez barijera nemam nikakvih smetnji. Na smetnju nailazim kada postoji neka stepenica ili slična barijera koja mi onemogućava dalje kretanje - ističe Griffo.

Proces deinstucionalizacije u Italiji prisutan je punih 30 godina i po tom pitanju učinjeno je dosta toga. Trenutna situacija u Italiji je da sva deca sa smetnjama u razvoju, čak i ona koja su teško ometena, pohađaju redovne škole, budući da specijalne škole ne postoje.

Konferencija u Nišu se organizuje u okviru podprojekta "Podrška razvoju procesa deinstitucionalizacije i socijalne inkluzije dece sa smetnjama u razvoju u Jugoistočnoj Srbiji".

Podprojekat je deo Unicef-ovog projekta "Podrška porodicama dece sa smetnjama u razvoju", koji se sprovodi u saradnji sa Ministarstvom rada i socijalne politike Republike Srbije, a pod finansijskom podrškom Ministarstva inostranih poslova Italije.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.