Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

15:24, 29. 2. 2016.

| Društvo

U Srbiji budžete kriju, u EU su “na tacni”

Autor:J. CanićIzvor:Južne vesti
budzet
Budžet za 2016. godinu objavljen u PDF formatu; foto: ni.rs.

I dok se ponekad čini da je potrebno biti haker da bi se na sajtovima nekih opština i gradova pronašle odluke i budžeti, koji treba da budu javno dostupni podaci, a mnoge od njih ove dokumente i ne objavljuju, u Evropi se uveliko primenjuje politika otvorenih podataka.

Građani nekih opština na jugu, poput Trgovišta, Doljevca i Merošine, na zvaničnim sajtovima ovih lokalnih samouprava ne mogu videti dokument po kom vlast troši njihov novac. Problema je bilo i u Nišu, gde ni dva meseca od usvajanja budžeta, on nije bio predstavljen građanima na sajtu Grada.

Pozitivan je primer Opštine Sokobanja koja na dnevnom nivou ažurira kako se realizuje aktuelni budžet.
   
Po mišljenju Ivana Grujića, eksperta za e-upravu, iako se poslednjih godina napredovalo u objavljivanju podataka, to je i dalje daleko od prakse u svetu.

U svetu je praksa da se redovno objavljuju izveštaji o trošenju budžeta, takozvani kvartalni ili mesečni izveštaji. Trend je da se svi ti podaci, koji su javni, objavljuju u formi takozvanih otvorenih podataka ili "open data" - kaže Grujić.

On objašnjava da su otvoreni podaci oni koje stvaraju javne institucije, a moraju biti javni, besplatni, lako čitljivi i dostupni svima, kako za upotrebu, tako i za objavljivanje. budzet-sokobanja

Neki ljudi mešaju termine "otvoren" i "transparentan podatak". To što se neki podatak nalazi u PDF-u na sajtu grada ne znači da je otvoren, već je transparentan, odnosno vidljiv. Kada je takav, on nije upotrebljiv, a kada bi bio u formi otvorenog podatka onda bi neko mogao besplatno da razvija aplikacije koje služe za isključivo, recimo, pregled budžeta - objašnjava Grujić.

Politika otvorenih podataka Evrospke unije temelji se na ideji da bi javni podaci morali biti dostupni građanima kako bi ih slobodno upotrebljavali, pa tako većina članica, kao i najnovija Hrvatska, imaju portale otvorenih podataka.

Cilj portala je i omogućiti izradu inovativnih nekomercijalnih i komercijalnih aplikacija koji bi te podatke koristile. Također se želi potaknuti intenzivnija suradnja s privatnim sektorom, poglavito u području informacijskih tehnologija, te potaknuti poboljšanje elektroničkih javnih usluga, kao i povećati transparentnost javne uprave - objašnjava se na Portalu otvorenih podataka Republike Hrvatske.

hrvatska U Hrvatskoj već na osnovu otvorenih podataka urađene brojne aplikacije; foto: data.gov.hrPostoji i evropska Direktiva o ponovnom korišćenju informacija u posedu javnog sektora, te će tako i Srbija morati da se u procesu priključivanja morati da se aktivira na tom polju e-uprave.


Otvoreni podaci preventiva za korupciju

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički pre nekoliko meseci je navela da se Srbija od 2015. godine obavezala da otvorene podatke koristi u cilju stvaranja dobre uprave, transparentnosti i razvoja.

Otvoreni podaci su moćan mehanizam za primenu preventivnih mera za borbu protiv korupcije - objasnila je Udovički.

Ona je navela da postoji više razloga zašto Srbija treba da bude posvećena otvorenim podacima - prepoznavanje potencijala za transparentnost, polaganje računa i borbu protiv korupcije, kao i pružanje prostora za suštinsku saradnju i povezivanje sa građanima, kao i doprinos razvoju uprave.

Kao razlog što uvođenje e-uprave i upotrebe otvorenih podataka polako napreduje u našoj zemlji Ivan Grujić, koji se bavi ovom problematikom poslednjih godina, navodi ljudski faktor.

Tehnika nije problem, već ljudi. Nespremnost ljudi u javnim institucijama da se otvore prema javnosti, nekad iz straha, nekad iz neznanja, a nekad iz prikrivanja nekih interesa. Ima tu svega i svačega - kaže Grujić.

Zato i zaključuje da to što neki gradovi i opštine ne objavljuju budžete na svojim sajtovima ne može biti slučajnost.

​J​užne vesti će se u narednom periodu baviti temama koje brinu građane Srbije, a tiču se eventualnog ulaska u Evropsku uniju.

Da li će moći i dalje da slobodno putuju po Evropi? Da li će imati pristup EU fondovima? Da li će proivođači morati da menjaju svoju proizvodnju da bi je uskladili sa standardima EU ? Da li će moći da i dalje da peku rakiju?

Sagovornici Južnih vesti, o ovim i sličnim temama biće proizvođači sa juga Srbije, studenti, poljoprivrednici, predstavnici institucija…

Pokušaćemo da vam kroz više različitih priča prikažemo gledišta o EU građana sa juga, kao i to šta oni misle da će nam ulazak u EU doneti.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Dr.Pravdić

    08:42 // 1. 3. 2016.

    Naravno da neće da objavljuju takve podatke jer bi se onda videlo da većina para odlazi na plate upošljenih i da ih ima više nego što se to javno kaze,pa bi se videli i drugi troškovi koji su klasično rasipništvo.A glavni problem je to što bi na videlo izašlo to koliki je dug po osnovu kredita i drugih obaveza i bilo bi kuku lele!!Isterani bi bili sas motke,bre!!

  • Alex

    19:30 // 29. 2. 2016.

    U Prokuplju su krenuli u maju 2014 da na sajtu objavljuju mesecne izvestaje izvrsenja budzeta. Prestali su posle dva meseca kada je postalo jasno da se iz tih izvestaja vidi da sav novac koji se slije u budzet bude potrosen na rashode za zaposlene odnosno za plate dok za nesto drugo (puteve, skole, infrastrukturu) ne preostaje ni dinar.

    • Petar

      08:19 // 1. 3. 2016.

      Pokušavam da shvatim vas, ali i realnost... Odakle da se "napuni" budžet, kada su "ovi odozgo" uništili sve živo.. Ne samo u Prokuplju, nego u čitavoj Srbiji (posebno južnoj).. I sada "ispada": krenućemo napred, samo da izgradimo "Beeograd na vodi". A ovo za plate birokratije, pa birokratija je uvek podmirivala prvo sebe, pa "šta ostane" (pa i ništa). Ne čudi me!!!

    • Alex

      14:06 // 1. 3. 2016.

      Prokuplje ima budzet od milijardu i 500 miliona dinara i gotovo ceo odlazi na plate zato sto lokalna samouprava ima skoro 800 ljudi na budzetu. A samo poredjenja radi 1990 bilo ih je 200. Onda se 2000e stiglo do 300. Danas do 800. Poenta je visak radnika. Zato su i prestali da objavljuju izvestaje jer se vidi da sve trose za plate abnormalnog viska zaposlenih.

  • Petar

    19:00 // 29. 2. 2016.

    Ovo, navedeno:"u Evropi se uveliko primenjuje politika otvorenih podataka" i ovo što sam video na ovom prilogu https://www.youtube.com/watch?v=9gEpTq-sNRA
    mi se "debelo" ne slaže.....

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.