Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

11:34, 20. 12. 2019.

| Društvo

U Vranju održana tribina o dostupnosti informacija od javnog značaja

Autor:Milica DejanovićIzvor:Južne vesti
Medijsko sklonište
O praksi u primeni Zakona o pristupu informacija od javnog značaja govorilo se na tribini u Vranju; foto: M. D. /JV

Da većina institucija i preduzeća na lokalu nisu otvorene za saradnju sa novinarima, a da oni koji traže informacije imaju nerealne zahteve, zaključci su tribine o dostupnosti informacija od javnog značaja održanoj u Medijskom skloništu u Vranju.

Novinari se, kako je istaknuto, oslanjaju na insajdere zato što za saradnju nisu otvoreni upravo oni koji troše novac građana, a na odgovor često čekaju duže od onoga što im posao dozvoljava, dok u pravosuđu i policiji problem nastaje zbog zloupotrebe ovog Zakona, koji se često kosi sa Zakonom o zaštiti privatnosti.

O iskustvima u primeni Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja u praksi i saradnji državnih i lokalnih institucija sa medijima na jugu Srbije, o tome koliko se Zakon poštuje, koliko su i koje institucije otvorene, o problemima koji se javljaju i kod građana i medija koji traže pristup informacijama, ali i kod predstavnika pravosuđa i policije koji te informacije daju, bilo je reči na tribini “Primena Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja na jugu Srbije”.

Novinar Radoman Irić, moderator tribine, konstatovao je da su se pravosuđe, policija i vojska uvođenjem portparola otvorili prema medijima, a samim tim i prema građanima.

Jako je dobro što su se ključne državne institucije - pravosuđe, policija i vojska do te mere otvorili da mi zaista skoro da nemamo više pitanja koja im treba uputiti, ali nažalost ti demokratski vetrovi izgleda još nisu doprli na lokalu do javnih preduzeća i javnih ustanova, do tih institucija koja zapravo troše sredstva lokalnih poreskih obveznika i građane opravdano zanima kako oni troši pare. Mi smo u Vranjskim novinama nedeljno slali od 15 do 20 zahteva jer na drugi način, kraćim putem, nismo mogli da dođemo do informacija - rekao je Irić.

Mihajlo Stojković iz Tima za razvoj i integracije ukazao je na to da brzina rada medija često ne dozvoljava da se na odgovor institucija čeka danima.

Dokument info. od javnog značaja Primena ovog Zakona u Srbiji počela je 2004. godine; foto: M. D. /JV Da građani imaju prava na sve informacije koje se tiču ljudi na javnim funkcijama, osim onih za koje Zakon propisuje da ne smeju da ugroze pravo na privatnost, rekla je Leposava Jovčić, portparol Višeg tužilaštva u Vranju. Takođe, rekla je, nema potrebe da se navodi zašto se podnosi zahtev, jer je opravdani interes propisan Zakonom.

Ogroman problem se javlja kada građani i nevladine organizacije imaju obimne zahteve, recimo optužnice u zadnjih 5 godina, jer to iziskuje veliki pregled arhive i angažovanje velikog broja ljudi, fotokopiranje, anonimizaciju, gde jedan čovek, da bi to uradio, mora da zapostavi redovan posao. Neki građani su se setili da zloupotrebljavaju Zakon kako bi zaradili novac - rekla je Jovčić.

Srđan Antić iz gnjilanske policije naveo je da neke informacije zadiru u državnu bezbednost, a da se to kosi sa Zakonom o zaštiti privatnosti.

Tu dolazi do kolizije ovih Zakona. Mi u nekim slučajevima nemamo poznate izvršioce, može doći do toga da se informacije prodaju drugoj strani, a kada na takve zahteve ne odgovorimo za 15 dana ili zakasnimo sa odgovorom, protiv nas se podnose prijave - kaže Antić.

Kao odgovor na to zašto ljudi na javnim funkcijama često ne odgovaraju zahtevima novinara, Dejan Manić, lider Jedinstvene Srbije u Vranju, vidi to što pojedini mediji, kako kaže, pogrešno prikažu ono što su dobili kao odgovor.

Ne vidim razlog zašto neki direktor, gradonačelnik, načelnik ne bi odgovorili na pitanje novinara ili nekog ko traži informaciju od javnog značaja. Možda nekad novinari daju sebi za pravo, puste maštu, iskarikiraju i napravi se priča da je možda u pitanju zloupotreba. Mislim da se ljudi zato plaše da daju informaciju, upravo da ne bi došli u tu situaciju - smatra Manić.

Tribina Vr Novinari i dalje imaju problem sa otvorenošću institucija; foto: M. D. /JV Miodrag Stojanović, portparol Osnovnog tužilaštva, apelovao je na medije da se ovoj instituciji obraćaju sa bližim podacima i vremenom procesuiranja, jer to olakšava posao Tužilaštva koje nema elektronsku bazu podataka, dok je advokat Igor Zlatković ukazao na to da postojeće Zakone treba popraviti da ne bi dolazilo do kolizije.

Kod nas je problem nedostatak javnih rasprava i neupućenost u propise. Slažem se da postoji zloupotreba svega što je u Zakonu i sa jedne i sa druge strane, međutim, ne slažem se sa tim da se Zakon zloupotrebljava. Zakon možete koristiti u zakonskim okvirima, a do zloupotrebe dolazi zato što ne valja Zakon - zaključio je Zlatković.

Zajednički zaključak učesnika tribine je da Zakon koji već postoji treba da poštuju i oni koji informacije traže i oni koji su zaduženi da ih daju, što može da se postigne jedino kroz zajedničku saradnju i ako se više nego do sada priča o tome.

Primena Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja u Srbiji počela je 2004. godine, a njime je osnovana institucija Poverenika za informacije od javnog značaja kao samostalnog državnog organa, nezavisnog u vršenju nadležnosti, kako bi se ostvario slobodan pristup informacijama koje su u javnom interesu.

Tribinu u Vranju organizovalo je Udruženje SPA iz Vranjske Banje, a podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.