Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

09:23, 7. 1. 2020.

| Društvo

Učenice iz Vranja među najboljima u svetu u robotici - žele da prave robote koji pomažu medicini

Autor:Milica DejanovićIzvor:Južne vesti
Robot
Robotika razvija logičke sposobnosti; foto: M. D. /JV

O programiranju i upravljanju robota, o akcijama koje je njihov mBot izveo u areni u Kini, o ljubavi prema atipičnoj nauci za devojčice i svojim ambicijama, ali i o principu rada i sposobnostima koje robotika razvija kod deteta, govorile su za Južne vesti učenice osmog razreda OŠ “Svetozar Marković” iz Vranja Anđela i Leonora Ristić i njihov mentor Saša Ristić. Ovaj tim je na Svetskom takmičenju iz robotike osvojio drugo mesto robotom čiji je zadatak bio da prebacuje smeće i da ga razvrstava.

Takmičenje koje je održano pre oko mesec dana održalo u Kini, sastojalo se iz više kategorija i radilo se 4 dana od 7 do 17 sati. Devojčice su drugo mesto osvojile u konkurenciji od 50 timova, a nagradu su, kažu, osvojile u kategoriji za koju se uopšte nisu pripremale, a za Svetsko takmičenje za koje su se druga deca pripremala oko 2 godine, one su, kažu, samo mesec dana. One se oslanjaju na logiku, rad na sebi i jedna na drugu.

Nismo očekivale uspeh, tu su deca iz celog sveta. Oni su mnogo napredniji i njihove države rade na tim robotima mnogo više nego mi. Mi smo robota prvi put videle u petom razredu, a u osmom smo počele da programiramo. U ovoj kategoriji “Tehnički izazov” gde smo osvojile drugo mesto, bile smo u savezu sa timom iz Francuske, ali je svako imao svog robota. Zadatak je bio da ubacujemo “prstenove” koji su predstavljali smeće u određeno polje. Ona grupa koja je imala više ubačenih prstenova bila je pobednik - pričaju Anđela i Leonora.

Delovi robota Kinezi imaju najbolje robote koji se takmiče u posebnim kategorijama; foto: M. D. /JV Mene su roboti interesovali od malena, kaže Anđela, igrala sam se robotima, gledala naučnu fantastiku, igrala igrice.

Roboti mogu da rade sve što im mi kažemo, mogu da se koriste u ekologiji, medicini za otkrivanje novih bolesti, ja bih bila baš srećna da jednog dana napravim robota koji će otkrivati lekove za teške bolesti. Definitivno vidim sebe u programerstvu i informatici - kaže Anđela.

Leonora nikada nije razmišljala o tome da će moći da programira robota koji sluša njena naređenja, iako su je kompjuteri zanimali oduvek. Kao i Anđela i ona bi volela da napravi robota koji će da pomaže u medicini.

Njihov je robot, kako kažu mali i od njega ne mogu da očekuju da baš uvek uradi zadatak, a kad “zakaže” oslanjaju se na sreću, znanje i snalaženje, što im se i desilo na Evropskom takmičenju.

Najnaprednije robote imaju u Kini definitivno. Postoje posebne kategorije u kojima se takmiče samo oni. Njihovi roboti visoki su po jedan metar i imaju mnogo više sposobnosti nego naš - dodaje Leonora.

Anđela i Leonora Kada tehologija zakaže, oslanjaju se jedna na drugu; foto: M. D. /JV I jedna i druga su mišljenja da je najbitniji timski rad.

Nas dve zajdno sastavljamo program za robota, Anđela upravlja džojstikom a ja pravim robota za određeni zadatak. Treba dosta da se slažemo, znamo i razumemo i ovako privatno - saglasne su Anđela i Leonora.

Kažu da je njihovim vršnjacima uglavnom zanimljivo to što one rade i da su ponosni na njihov uspeh, iako neki i ne shvataju šta tačno one rade.


Saša Ristić: Robotika nije suvoparno prenošenje znanja

Anđela, Leonora i Saša Robotika je zanimljiva i nastavniku jer je izašao iz okvira staromodne nastave; foto: M. D. /JV Njihov mentror, nastavnik informatike Saša Ristić, objašnjava da je škola pre 5 godina dobila pet mBota preko projekta “Bitka za znanje” koji organizuje Fondacija B92 i tada su krenuli u bitku, a ovo je prvi put da niže uspehe sa devojčicama. Drago mu je, kaže, što su devojčice ostvarile uspeh u nečemu što je vannastavna aktivnost.

Princip po kome mi radimo je da dobijemo robota u delovima. Deca na osnovu zadatka sklapaju robot. Oni ga sami osmišljaju, ne radi se samo o znanju, bitne su i veštine. Kad ga sklope, onda ga dodatno i programiraju. Kod dece se razvijaju i tehničke veštine, logičke sposobnosti, a sam čin sklapanja i programiranja stvara kod deteta osećaj da je nešto uradilo, stvorilo, da to nešto zavisi od njega i sluša komande - priča Ristić.

Robotika, kaže, nije suvoparnom “sipanje” znanja, a to je zanimljivo deci.

Kad bi doktor od pre sto godina ušao u ordinaciju ne bi znao šta da radi, a u školama je i dalje tako da kad bi došao učitelj od pre sto godina uzeo bi kredu i počeo da piše po tabli. Meni je cilj da to ne bude tako i da pratimo savremene tokove - kaže Ristić.

Prema njegovim rečima, kada bismo imali uslove kao što imaju neke zemlje i kad one ne bi bile godinama ispred nas po razvoju tehnologije, naša zemlja bi bila “rame uz rame” sa svetskim zemljama, ali, kaže, osim što nam fali iskustvo i oprema, nismo uopšte u zaostatku i naša deca su i tek kako spremna.

Dodaje, da je oprema skupa i da samo dodatak koji se kupuje svake godine košta 500 evra.

Podeli sa prijateljima
Povezane teme:
Komentari
Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.