Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

14:47, 23. 9. 2020.

| Društvo

Umesto škole, Pakleštani i studenti arhitekture obnovili seosku mlekaru

Autor:Lj. F.Izvor:Južne vesti, Media i reform centar Niš
izložba
Fotografije izložene na fasadama starih kuća; foto: Media i reform centar/ Saša Stojiljković

Izložbom fotografija na fasadama starih kuća, u staroplaninskom selu Pakleštica svečano je otvoren seoski dom - muzej, koji su osmislili i opremili meštani sela zajedno sa članovima pokreta Odbranimo reke Stare planine, a uz stručnu pomoć Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

Svih 22 stanovnika sela Pakleštica se udružilo, osmislilio i adaptiralo svoj seoski dom, a na njegovom svečanom otvaranju bilo je, kako izveštavaju iz Media i reform centra, 10 puta više posetilaca nego što selo ima stanovnika, a tom prilikom su na spoljnim zidovima kuća izložene fotografije Milana Simonovića iz pokreta Odbranimo reke Stare Planine.

Prvobitna ideja bila je da se po uzoru na Dom kulture u selu Dojkinci, kako pišu iz niškog Media i reform centra, isto uradi i u Pakleštici u prostoru nekadašnje seoske škole.

Kako grad Pirot nije dao dozvolu, odlučili su se za zgradu nekadašnje mlekare, pa je tako jedan zapušten i nekoliko decenija nekorišćen objekat, postao mesto za okupljanje i druženje, koji bi mogao da “oživi” Paklešticu.

Bane Andonović iz Udruženja građana Vladikine ploče kaže da otvaranje seoskog doma ima značaj i za selo, ali i za Pirot jer je ove godine mnogo Piroćanaca upravo seosku plažu iskoristilo za beg od vrućine i pandemije. muzej Mlakara pretvorena u muzej; foto: Media i reform centar/ Saša Stojiljković

U početku je za oživljavanje sela na ovaj način bilo zainteresovano samo nekoliko ljudi, ali u međuvremenu, kada su videli šta se dešava, i sami meštani su počeli da se interesuju za način na koji mogu da pomognu. Mnogi su dali svoje stare predmete koje imaju po podrumima i kućama, a ne koriste ih, pa smo ih mi izložili u muzeju - kaže Andonović.

Svečanom otvaranju Seoskog doma prisustvovalo je oko 200 ljudi, a meštani su se potrudili da posetiocima ponude i različite majice i šoljice sa motivima sela koje su sami štampali, napravili su i ležaljke na rečnoj plaži Jona, a sve to kako bi u Paklešticu vratili život.

Do ove godine niko u Paklešnici nije izdavao sobe za prenoćište, ali smo pokrenuli i takvu akciju, pa sada imamo dve, tri kuće koje su počele da se bave izdavanjem smeštaja. Osim toga što će posetioci provesti lepo vreme u selu, a ostaviće i neki novac ljudima koji tu žive - priča Andonović.

On u Beogradu živi već 20 godina, ali mu je, kako kaže, srce u Paklešnici i dosta vremena tokom godine provodi u selu, koje trenutno ima 22 stalna stanovnika, dok u periodu od aprila ili maja, pa do oktobra, u selu boravi još oko 10-15 ljudi.


U muzeju i vodič kroz “zelene staze” Pakleštice

Maketama i plakatima u novom muzeju u Pakleštici predstavljen je i studentski projekat mreže "Zelenih staza".

Kako objašnjava profesorka Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Danijela Milovanović Rodić, mreža se zapravo sastoji se od pešačkih i biciklističkih staza i više od sto elemenata kulturnih i prirodnih predela u širem okruženju Pakleštice, grupisanih u 6 celina - pećine, vode, vidikovci, mikrotoponimi, kulturno-istorijske vrednosti i turistička infrastruktura. izložba Izložba fotografija Milana Simonovića; foto: Media i reform centar/ Saša Stojiljković

Glavni cilj zelenih staza je omogućavanje pristupa i upoznavanje prirodnih i stvorenih vrednosti okruženja Pakleštice. Namenjene su posetiocima koji bi izbor staza optimizovali u skladu sa raspoloživim vremenom, fizičkom spremnosti i interesovanjima. Realizacija projekta bi podstakla razvoj održivog turizma i privrednih aktivnosti u selu. Podatke o stazama i lokalitetima prikupili smo uz veliku pomoć meštana sela oslanjajuci se na njihovo znanje i iskustvo. Staze i lokacije su mapirane na velikoj maketi, a lokaliteti opisani i prikazani setom kartica - kaže profesorka.

Ovakve akcije imaju za cilj, dodaje profesorka, da skrenu pažnju na različite teme i probleme, a pre svega na važnost obnove sela i zaštite prirode kao njihovog osnovnog resursa za održivi razvoj, kao i načinima da neiskorišćenim i napuštenim objekte u selima daju nove uloge.

Objekti u javnoj svojini, kao što su škole, mlekare, karaule i slično, ne koriste se i ne propadaju, a mogu biti značajan resurs za razvoj sela. Predsulov je da javne instutucije promene perspektivu, po kojoj su privatizacija i prodaja javnih resursa, jedini mehanizam zaustavljanja njihovog propadanja i njihovo održivog korišćenja -kaže Milovanović Rodić.

Kao i u slučaju Doma kulture u Dojkincima, uređenje seoskog doma urađeno je u saradnji meštana, pokreta Odbranimo reke Stare planine i Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • direktno iz Vojnegovac

    23:50 // 23. 9. 2020.

    pametno.. ko se još od škole ovajdio??

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.