Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

14:26, 10. 7. 2019.

| Društvo

Upoznavanje kao put da lokalcima bude prijatnije, a migrantima da se osećaju dobrodošlo

Autor:M. JovanovićIzvor:Južne vesti
migranti izbeglice foto i.m
Dosta organizacija u Srbiji bavi se igrantima, ali se taj broj smanjuje, što one koji ostaju u ovom sektoru zabrinjava; foto: I.M.

Nadmetanjem u malom fudbalu, kriketu i basketu, te zajedničkim uređenjem i čišćenjem javnih površina u okviru projekata "Zajedno", migranti i meštani gradova u kojima se nalaze prihvatni centri upoznaju se i zbližavaju, a sve sa ciljem da nestanu predrasude. Kada dođu u stranu zemlju izbeglice se osećaju uplašeno, kaže psiholog Dunja Božović, a čak 90 % njih reklo je da najviše pomaže kada se osete dobrodošlo.

Božovićeva je i menadžer projekta Zajedno, organizacije PIN - Mreža psihosocijalnih inovacija, koji pod sloganom "Slavimo raznolikost" organizuju različite aktivnosti, kroz koje se ljudi koje je zbližilo izbeglištvo, upoznaju. Migranti koji su učestvovali u ovim radnim akcijama zaista su se trudili i pokazali da imaju jako dobru radnu etiku, priča Božovićeva, a to nije nešto što je opšte poznato, jer ih ne poznajemo zaista. Dunja-Božović-i-Viktor-Marković-projekat-Slavimo-različitosti-foto-Južne-vesti-Milica-Jovanović Slede akcije u Pirotu i Bosilegradu; foto: JV/M.J.

Više od 90 % njih reklo je da puno pomaže kada se osećate dobrodošlo. Čak ne morate ni da pomognete, da uradite ništa konkretno, ali ako ne odmažete, ako ne pravite diskriminacije, ne stvarate predrasude, to već može da pomogne. Da se ne osećaju kao da nisu dobrodošli i kao da su na teritoriji gde ih ne žele - ispričala je Božovićeva.

Primer delotvornosti ovih aktivnosti je Šid, kaže menadžer projekta u Fondaciji Ana i Vlade Divac Miroslav Luburić, u kome su dva fudbalska kluba odigrala meč, ali sa decom migrantima u svojim redovima. Najvidljiviji efekat je što su kasnije organizovane sportske igre na koje su lokalna deca samoinicijativno pozvala male migrante da im se pridruže.

Projekat-Zajedno-foto-Južne-vesti-Milica-Jovanović Sem aktivnosti zbližavanja migranata i lokalnog stanovništva, projekat "Zajedno" uključuje i razgovor sa ljudima na temu migracija; foto: JV/M.J.Sa istim ciljem projekat Zajedno stiže i na jug Srbije, gde najavljuju za 18. i 19. jul turnir u malom fudbalu u Pirotu, a 19. i 20. jula u Bosilegradu nadmetanja u kriketu i basketu.

Cilj nam je da se te razlike što više smanje, da se kroz direktne razgovore i kada se uključe oko nekih zajedničkih stvari upoznaju, da se na taj način smanje razlike. Da taj njihov boravak u Srbiji bude što prijatniji, a da lokalno stanovništvo ne trpi što se oni nalaze u njihovoj sredini. Da se manje plaše kada ih bolje poznaju - kaže Luburić.


"Incidenti migranata sa lokalnim stanovništvom izuzetno su retki"

Projektu Zajedno priključio se i portal Njuz.net, koji će, kaže novinar Viktor Marković, pomoću iskustva u analizi medijskog sadržaja, predstaviti na koji način se tretira migrantska kriza u medijima, ali i u komentarima publike.

Uloga Njuza je da, pošto imamo iskustva u uočavanju stvari u medijima, tu nađemo teme koje vidimo da ljude muče. Postoji jedno opšte ispitivanje terena i niko ne zna kako da se nosi sa tim. U komentarima se vidi da ljudi imaju gard prema svemu tome, ali vide se i pozitivni komentari ljudi koji su razmislili o tome šta se dešava - rekao je Marković.

Iako klima u Srbiji nije izrazito neprijateljska prema migrantima, često se oni dovode u negativan kontekst, jer se ističe da su inicijatori incidenata. Ipak, Luburić ističe da incidenti i kada se dese nastaju među njima samima. Miroslav-Luburić-Fondacija-ana-i-Vlade-Divac-projekat-Zajedno-foto-Južne-vesti-Milica-Jovanović "Cilj je da se razlike između migranata i lokalaca što više smanje"; foto: JV/M.J.

Incidenti sa lokalnim stanovništvom su izuzetno retki i najčešće se dešavaju kada su u pitanju ljudi koji nisu u prihvatnim centrima, već oni koji ne žele da uđu u sistem. Oni koji su u prihvatnim centrima u potpunosti se uklapaju u zajednicu, sa njima nema problema, a najbolji primer su deca koja idu u školu, imaju drugove iz razreda sa kojima se druže i nakon škole. Inicidenti uglavnom prističu iz straha i privida, a zapravo ih je jako malo - priča Luburić.

Inače, prema podacima Komeserijata za izbeglice u Srbiji se trenutno nalazi nešto manje od 2.800 migranata. Na jugu Srbije trenutno rade prihvatni centri u Bujanovcu, Vranju, Bosilegradu i Pirotu, dok je Preševo tu za urgentno zbrinjavanje. Centri u Dimitrovgradu i Divljani su zatvoreni.


EU pokriva većinu troškova prihvatnih centara

Po pitanju upravljanja migracijama najveći donator Srbije je Evropska unija. Tokom poslednje 4 godine donirala je preko 98 miliona dinara, kažu u Fondaciji Ana i Vlade Divac, koji su otišli pre svega na smeštaj, hranu i obrazovanje. Pomoć EU ogleda se i u obučavanju ljudi za rad.

Ovaj novac odlazi na tekuće troškove prihvatnih centara, koji bez njega ne bi ni mogli da funkcionišu, priča direktor Centra za pomoć i zaštitu tražiocima azila Radoš Đurović, ali nije trajno rešenje.

To je veoma značajna podrška. Samo je bitno da se taj novac pravilno i adekvatno koristi od strane institucija, što ne znam da li je tačno. Mislim na to da dobije punu svoju svrhu, da se angažuju ljudi koji su stručni, da se prave planovi… Mi na terenu vidimo dosta ljudi koji rade u Komeserijatu za izbeglice koji nisu stručni - priča Đurović.

Zbog svega što se dešava Srbija nalikuje tampon-zoni, ali Đurović smatra da ona nije potpisala bilo kakav tajni sporazum da to zapravo i bude.

Nema novca koji bi mogao da pokrije Srbiju kao tampon-zonu. Ali ne verujem da je ovaj novac trgovina za tampon-zonu. Ovaj novac je dat da bi se sistem uspostavio i da nemamo situaciju kakva je u Bosni. Ovo što Srbija ima ljude smeštene na svojoj teritoriji, to je mali broj, nije ona tampon-zona zbog toga. Ona postaje tampon-zona jer dobija push back-ovane ljude - rekao je Đurović.

Članice Evropske unije nemaju jedinstven stav po pitanju migranata, pa svaka radi ono što misli da je najbolje, kaže Đurović, a u najtežoj poziciji je zemlja koja se nalazi do ograde.

Neke zemlje su otvorenije po pitanju njihovog prihvatanja, ali u komšiluku su negativni primeri u vidu Mađarske i Hrvatske. Slike guranja, žičanih ograda i brutalno ponašanje prema onima koji pokušavaju da pređu granice ovih zemalja sa Srbijom obišle su svet poslednjih godina.

Evropska unija u svojim granicma zahteva da se poštuje Konvencija o statusu izbeglica, da se poštuju evropski propisi koji štite izbeglice. Onog trenutka kada vi kročite na tu teritoriju imate set prava i to EU pokušava da sprovede. Tu ima problema, jer neke njene članice, kao Mađarska i Italija počinju da negiraju. Čak i sopstvene, evropske propise pokušavaju da ospore - kaže Đurović.

Srbija spada među države koje su prijateljski nastrojene prema migrantima. Tako se u publikaciji Migrantska kriza, Srbija i Evropska unija ocenjuje da je migrantska kriza doprinela stvaranju pozitivne slike o njoj u međunarodnoj javnosti.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.