Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

11:20, 22. 9. 2017.

| Društvo

Vodenica koju nije samlelo vreme

Autor:M. B.Izvor:Južne vesti
vodenica bela palanka
Još ima onih koji žele brašno samleveno uz pomoć vodeničarskog točka; foto: J. Mitić

Proizvodnja brašna na starinski način i vodenice koje još uvek rade u Srbiji su prava retkost, a jedna od onih čiji se točkovi još uvek okreću nalazi se u samom centru Bele Palanke, na ulazu u kompleks Vrelo.

Kako objašnjava Jelena Mitić iz Turističke organizacije Bela Palanka vodenica sada ima čak 22 vlasnika koji se menjaju na po dve nedelje.

Oni u dogovoru sa mušterijama otvaraju vodenicu, kada i turisti mogu da je vide. Inače, ljudi iz Bele Palanke koji imaju svoje žitarice koriste usluge ove vodenice. Naravno, oni koji ne žele industrijsko, već domaće brašno – kaže Mitić.

vodenica Vodenica u samo centru varošice; foto: M. B.Sedamdesetosmogodišnji Vitomir Jovanović vodeničar je već više od pola veka, a u ovoj vodenici radi preko četiri godine. Kako kaže, trenutno se žito melje na struju zbog sušnog perioda.

Ovde se melje za stoku, ali i belo i integralno brašno, sve što je ljudima potrebno. Imamo stalne mušterije, ima ih dosta, samo što trenutno nemamo vodu, a ljudi više vole tako da melju. Da sada nije suša, mleli bismo sigurno i noću i danju, a ovako donose uglavnom samo za stoku – objašnjava stari vodeničar.

Istina je, kaže, da je ranije bilo više mušterija, dok poslednjih godina malo ljudi i pravi hleb i pecivo, već ih kupuje u pekari.

Pored toga, stočni fond se takođe smanjio, niti se ore, niti se seje, tako da je i za nas sada manje posla, a to nije dobro - priča Jovanović.

vodenica-foto-mbrankovic Mnogima je zanimljivo da vide kako se melju žitarice i nastaje brašno; foto: J. MitićPrema njegovim rečima, vodenica je jako interesantna turistima, kako iz Srbije, tako i onima iz okolnih zemalja, jer, kako kaže, svako voli da vidi kako nastaje brašno.

Međutim, prilično je propala i trebaju nam sredstva da je popravimo. Treba da se promeni jedna strana krova koja je propala, jer ovako izgleda ružno za one koji dolaze u Belu Palanku - kaže ovaj vodeničar.

Vodenica koja je u samom centru ove varošice potiče još iz turskog perioda i stara je više od 200 godina. Bila je u vlasništvu Afisa Useina, Turčina iz Bele Palanke. Nakon oslobođenja, ona postaje vlasništvo porodice Zlatanović.


most-2 Most iz doba Turaka i dalje se "drži"; foto: M. B.Most koji je spajao Evropu i Malu Aziju

Još jedan čuvar uspomena iz vremena Srbije pod turskom vladavinom je i Vrelski most, koji se nalazi ispred vodenice.

Most je iz perioda Otomanskog carstva i bio je veoma značajan, jer je bio jedini most koji je spajao Evropu u Malu Aziju. Sav saobraćaj koji se odvijao dok nije izgrađen novi auto-put, odvijao se upravo preko ovog mosta. On je sačuvan u svom osnovnom obliku, kakav je bio i u turskom periodu – objašnjava turizmolog Jelena Mitić.

Most se može videti samo sa strane na kojoj se nalaze vodenica i Vrelo, ali ga to ne čini manje interesantnim za turiste.

Kako kažu iz Turističke organizacije, posetilaca najviše ima leti i to prvenstveno Bugara i onih iz bivših jugoslovenskih republika. Napominju i da je nakon uvođenja novih letova sa niškog aerodroma povećan broj turista iz udaljenijih evropskih zemalja, zainteresovanih da vide kulturno i prirodno bogatstvo Bele Palanke.

Ovaj tekst nastao je uz podršku Opštine Bela Palanka.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Jaca

    21:27 // 24. 9. 2017.

    Vodenica je prelepa kao i most, jedino je zalosno sto je oronula i sto se ne odvoje sredstva za njeno renoviranje!

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.