Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

14:57, 23. 11. 2015.

| Društvo

Vurda – gastronomsko otkriće 21. veka

Autor:M. MitićIzvor:Južne vesti
vurda
Ovaj mlečni specijalitet uglavnom se kombinuje sa paprikom; foto: FB strana Turistička organizacija Babušnica

Prva asocijacija na Babušnicu, malu opštinu na jugu Srbije, svakako je vurda, mlečni specijalitet po kojem je ova opština postala poznata širom zemlje i sveta. Mnogi ovaj proizvod nazivaju otkrićem veka, s obzirom da se za njegovo postojanje, van granica pirotskog kraja, zna tek od nedavno.

Vurda je autentični mlečni proizvod lužničkog kraja, pogodan za namaze, pite, gibanice, omlete, a može se koristiti i kao sastojak glavnim jelima.

Bojan-Aleksic-sa-cerkom-Andjelom Bojan recept preneo i na ćerku; foto: JVPorodica Bojana Aleksića iz Babušnice, jedna je od desetak porodica iz ove opštine koja pravi vurdu i druge mlečne proizvode, a kojoj je to osnovno zanimanje i izvor prihoda. Nakon dede i oca, Bojan je nastavio je porodičnu tradiciju, a još u detinjstvu je naučio kako se pravi vurda.

Kako kaže, ona se proizvodi sezonski, u hladnijem periodu godine jer je specifična po mnogo čemu.

Vurda ima konstantno vrenje i ne može se čuvati jako dugo pa se zato proizvodi u zimskom periodu. Specifična je po tome što se dobija  od sirovog mleka, uglavnom kravljeg, koje se kiseli i cedi. Prva faza traje 24 sati, i toliko traje ceo proces dobijanja vurde. Nakon toga, ona mora da odstoji oko mesec dana da bi prevrela i da bi mogla da se konzumira - objašnjava Aleksić.

DSC-0012 Ceđenje je jedna od faza pripreme;foto: JVOsim klasične vurde u “radionici” Aleksića pravi se i vurda sa paprikom, ili ljutom paprikom i senfom koji nazivaju „čili vurda“. Sve to daje specifičan slatko-kiseli ukus po čemu je ova vurda drugačija od svih ostalih mlečnih proizvoda.

Porodica Aleksić trenutno ima 5 krava, a godišnje proizvede od 500 do 600 kilograma vurde. Kako dodaje Bojan, potražnja ovog specijaliteta raste iz dana u dan, a u poslednje vreme postoji veliko interesovanje i stranca.

Popularizaciji vurde doprinela je manifestacija izložbeno – prodajnog karaktera „Vurdijada“, koja se sredinom novembra, sada već tradicionalno, organizuje u Babušnici.

Manifestacije kao “Vurdijada” ili “Etno Sajama hrane i pića”, nama proizvodjačima znače mnogo, jer naš proizvod stigne do mnogih ljudi. Trenutno su moje mogućnosti takve da proizvodim od 500 do 600 kilograma vurde, jer nemam dovoljno zemljišta kako bi čuvao više krava i tako povećao proizvodnju - kaže Aleksić.

Na nedavno održanoj, četvrtoj manifestaciji “Vurdijada”, svoj proozvod su predstavili i Aleksići.

3 Vurda stoji oko meseca dana kako bi prevrela; foto: JVPrema oceni žirija najbolju vurdu napravila je Ljiljana Mitić iz Babušnice, dok je drugo mesto osvojila "Eko mlekarica" iz Draginca, a trećeplasirana je zadruga "Mladi Stočar", iz Babušnice.

Pobednica ovogodišnje “Vurdijade” takođe je kreativna, pa tako osim po klasičnom receptu vurdu pravi i sa sudžukom, tartufima i susamom.

U Babušnici kažu da je ranijih godina bilo malo onih koji su proizvodili vurdu za prodaju, dok je sada sve više proizvođača, a oni koji žele da pazare ovaj lužnički specijalitet ponekad se moraju najaviti i 10 dana ranije.

Kako ističu svi meštani ove male opštine, ponosni su što je Babušnica upisana na turističko-gastronomsku mapu Srbije i što je vurda postala nadaleko poznati brend. Sada samo ostaje da se ovom specijalitetu zaštiti geografsko poreklo.

​J​užne vesti će u narednom periodu predstaviti kvalitete i prirodne potencijale Babušnice.

Tekstovi će se odnositi na pridrodne resurse uključujući hranu, životnu sredinu, tradiciju, prirodne lepote, istorijske i kulturne lokacije… Pokušaćemo da prezentujemo što više potencijala koje ovaj kraj nudi i po kojima je specifičan u Srbiji i svetu.

Ovi tekstovi su deo projekta “Babušnica u srcu prirode” koji je finansiran iz javnih sredstava Opštine Babušnica, a ima za cilj da u skladu sa Zakonom o javnom informisanju doprinese većoj vidljivosti Babušnice i širem informisanju javnosti o ovom kraju.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Europejac

    15:09 // 2. 12. 2015.

    Gospodo urda postoji diljem Europe.
    Sad sto neki nemaju nista pa od tudjeg zele napraviti brend je druga tema.
    https://en.wikipedia.org/wiki/Urdă

  • Спира Манић

    19:44 // 23. 11. 2015.

    Драго ми је да се наш крај прочује по нечему добром. Међутим, засметао ми је наслов, јер вурда се правила од кад је света и века. Поступак традиционалног спремања вурде најбоље је описала у књизи "Лужничко готвење и месење" Анкица Николић. Ја сам само додао како се вурда конзервирала за зиму да би трајала што дуже, што је Анкица прихватила. Ово је откриће за оне који су заборавили свој завичај.

    • Miroslav Dokman

      07:50 // 24. 11. 2015.

      Gospodine Maniću, mislimo da je naslov na mestu. Naravno da je priprema lužničke vurde otkrivena još u davna vremena, ali je tek u poslednje 4 godine, zahvaljujući angažovanju Turističke organizacije Babušnica i direktora Milana Stamenkovića, počela snažna promocija vurde i njeno plasiranje na tržišta izvan Babušnice. Od velike važnosti za ovo su i manifestacije Vurdijada i uspon na planinu Ruj.

    • Boban S

      19:00 // 29. 11. 2015.

      Postovani Spiro
      Interesuje me kako mogu doci do kontaka ove pobednice ili nekog slicnog ko dobro pravi vurdu i kod koga moze da se naruci a da se salje postom. Mnogo sam daleko od Babusnice i nisam u prilici da dodjem licno.
      Unapred Hvala

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.