Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

10:30, 5. 1. 2019.

| Društvo

Zaboravljeni oslobodilac Niša - Koča Popović

Autor:Aleksandar StankovIzvor:Južne vesti
koca-popovic-oslobodilac3
Koča Popović na velikom mitingu, 22. oktobra 1944. godine u Nišu. Do njega sede pukovnik Paramuškin i general Stančev, koji drži govor sa balkona zgrade pored sadašnjeg Osnovnog suda; foto: IAN, ZF, fas. 9, foto 530/printscreen

Samo jedna ulica u Brzom Brodu i jedna u selu Mezgraja kraj Niša, sećaju na Konstantina Koču Popovića, čoveka koji se u mnogim spisima i novinskim člancima vodi kao oslobodilac Niša u Drugom svetskom ratu. Iako su istorijske činjenice takve da je Popović u Niš zapravo došao 3 dana nakon oslobođenja, njegova uloga se ogleda u komandnoj liniji, u pripremi “Niške operacije”, vraćanju života i mitingovanju u prvim danima slobode.

Koča Popović, istaknuti član Komunističke partije Jugoslavije, prvi načelnik generalštaba JNA, kasnije i ministar spoljnih poslova, u oktobru 1944. godine, kada se pripremalo oslobađanje Niša, bio je komandant Glavnog štaba Narodno-oslobodilačke vojske Jugoslavije, zadužen za Srbiju.

U ratu se, prema istorijskim podacima, istakao više puta kao odgovoran, hrabar i promućuran vođa. Posebno se pamte Igmanski marš i borbe kod Gornjeg Vakufa u takozvanoj Četvrtoj neprijateljskoj ofanzivi, ali i proboj neprijateljskog obruča na Sutjesci.

koca-popovic-oslobodilac Svečani defile jedinica 13. korpusa NOVJ kroz Voždovu ulicu, 17. oktobar 1944. godine; foto: NmN, inv. br. 1061/printscreenIpak, kako u svojoj knjizi “Niš oktobra 1944.” pišu istoričari Nebojša Ozimić, Aleksandar Dinčić i Ivan Mitić, u borbama za oslobođenje Niša, Popović, tada po činu general-lajtnant, nije direktno učestvovao. I pored toga, kao slika koja je simbol oslobođenja Niša u Drugom svetskom ratu i dalje je ona na kojoj je se vidi transparent “Živeo Koča Popović oslobodioc Niša”, dok Voždovom ulicom defiluju jedinice 13. korpusa NOVJ.

Međutim, vremenom se ispostavlja da to, ipak, nije bila fotografija oslobođenja – tj. 14. oktobra, već je načinjena tri dana kasnije, prilikom prvog velikog mitinga u gradu. Neko je taj istorijski prizor usnimio zbog velikog natpisa na kome je pisalo: "Živeo Koča Popović oslobodioc Niša“. Na taj način sama fotografija datirana je na dan oslobođenja grada i tako je zvanično dobijen oslobodilac Niša - pišu istoričari.

Pomenuti istoričari u istoj knjizi navode da su grad od nemačkih trupa oslobodile združene snage Narodno-oslobodilačke vojske, Crvene armije i bugarskih trupa, nakon što je ova država napustila pakt sa Nemcima i pridružila se saveznicima.

Glavna uloga Popovića u oslobađanju Niša ogledala se u pripremi plana, ali i ključnoj odluci da prvobitni plan oslobođenja, koji su u Pirotu krajem septembra osmislili maršal Crvene armije Fjodor Tolbuhin i general NOV Ljuba Vučković, treba promeniti.

Popović, kao i ostatak Glavnog štaba, nije bio zadovoljan planom, jer se, kako piše u knjizi “Niš oktobra 1944.”, jugoslovenskim borcima davala drugorazredna uloga, dok su bugarske snage planirane da iznesu glavni deo ove vojne operacije.

koča MIJ Koča Popović u vreme rata; foto: Fond Muzeja istorije JugoslavijeZbog toga je Koča Popović odleteo avionom u Krajovu, u Rumuniju, gde se u tom trenutku nalazio Tito, koji je bio u svom diplomatskom pohodu na Rusiju, tadašnji Sovjetski Savez.

Prilikom razgovora izmenjen je prvobitni plan operacije i novim planom, po odluci Tita, postavljeno je da nosioci operacije za oslobođenje juga Srbije moraju biti snage generala Koče Popovića. Gradove Niš i Leskovac, umesto bugarskih, moraju osloboditi jedinice Glavnog štaba za Srbiju, a napad, umesto 9. oktobra, treba da otpočne dan ranije. Niš je trebalo da bude oslobođen 10. oktobra - pišu niški istoričari.

Detalji čuvene “Niške operacije” ponovo su razrađeni u Pirotu, 7. oktobra 1944. godine, po povratku Popovića iz Rumunije, a dogovoreno je da u Niš prvi uđu borci NOV-a.

Akcija oslobađanja započela je 8. oktobra u 8 sati izjutra. Borbe u početku nisu bile intenzivne, ali su se združene trupe probijale iz pravca juga. Ipak, 13. oktobra, kako pišu niški istoričari, iako su bili nadomak grada, komandant 13. korpusa NOV ocenio je “da te snage ne mogu samostalno delovati usled slabog naoružanja”.

Tito je odmah odgovorio da nema prigovora u vezi sa zauzimanjem grada Niša od strane bugarskih jedinica. Istog dana uputio je radiogram komandantu Glavnog štaba NOV i PO Srbije, generalu Koči Popoviću, u kome kaže da je na molbu komandanta sovjetskih trupa dozvolio da u napadu na Niš učestvuju i bugarske trupe, jer je neprijatelj suviše jak, a jedinice NOVJ su još nedovoljno naoružane teškim naoružanjem - piše u knjizi.

Niš je, zajedničkim snagama NOV, bugarske vojske i Crvene armije, oslobođen 14. oktobra 1944. godine.


Ni bista, ni spomenik

Komandant Glavnog štaba Koča Popović je u Niš došao 3 dana nakon oslobođenja. Prvo je pohvalio bugarske trupe i njihov doprinos u oslobađanju grada, ali onda su usledile pritužbe Nišlija da se bugarski vojnici loše odnose prema njihovoj imovini.

miting Koča Popović i politički komesar Momčilo Moma Marković sa sovjetskim i bugarskim oficirima na balkonu veleletne zgrade za funkcionere Moravske banovine pored načelstva sreza Niškog – na prvom velikom mitingu po oslobođenju grada, 17. oktobra 1944. godine; foto: NmN, inv. br. 785/printscreenPopović je zahtevao od rukovodstva bugarske 2. armije da naredi svojim vojnicima da prestanu sa pljačkom i nasiljem, ali pošto to nije dalo rezultate zatražio je od Vrhovnog štaba da bugarska vojska napusti Srbiju i da se što pre povuče u Bugarsku.

Vrhovni komandant, saglasan da je ovakvo držanje bugarske 2. armije nedopustivo, naredio je 17. oktobra Glavnom štabu Srbije da bugarske trupe odmah napuste Niš - piše u knjizi niških istoričara.

Nakon toga je krenulo konsolidovanje institucija i obnavljanje života u oslobođenom gradu, ali i narodni mitinzi. Posebno se ističe miting održan 22. oktobra, povodom oslobođenja Beograda koje se desilo dan ranije.

Na tom mitingu, koji je održan u Voždovoj ulici, govorili su saveznici sa Istoka i Zapada, a bio je prisutan i Koča Popović.

1958-091-011 Proslava 15. godišnjice Bitke na Sutjesci: raport komandanta Prve proleterske divizije Koče Popovića i smotra boraca, Tjentište, 04.07.1958; foto: Fond Muzeja istorije JugoslavijeGrad Niš, osim dve ulice, ni na koji način, danas nakon 75 godina, nije sačuvao sećanje na Koču Popovića. U gradu ima nekoliko spomenika koji su posvećeni oslobodiocima u svim ratovima. Pojedinačne biste u “Parku heroja”, u Ulici 7. juli, posvećne su zaslužnim učesnicima NOB-a.

Među njima nema Koče Popovića, a 2017. godine je Društvo za negovanje slobodarskih tradicija iznelo predlog za podizanje spomenika ovom narodnom heroju. Međutim, predsednik Saveta za kulturno stvaralaštvo Ivan Redi kaže da do njih ništa zvanično nije stiglo.

Ipak, izabrano je idejno rešenje spomenika oslobodiocima Niša u Drugom svetskom ratu. On bi trebalo da bude postavljen na Sinđelićevom trgu, ali i pored obećanja gradskih vlasti da će se tamo naći još 2016. godine, to se do danas nije desilo.


1955_045_072 Potpisivanje deklaracije o jugoslovensko-sovjetskim međudržavnim razgovorima, Beograd, 02.06.1955; foto: Muzej istorije Jugoslavije

Ko je bio Koča Popović?

Prema dostupnim biografijama, Konstantin Koča Popović bio je jedna o zanimljivijih i značajnijih ličnosti, ne samo ratne i političke, već i književne istorije Srbije i nekadašnje Jugoslavije.

1962-185-064 Doček Nove 1962. godine u Beloj vili na Brionima, 31.12.1961. Koča svira violinu; foto: Fond Muzeja istorije JugoslavijeRođeni Beograđanin (1908) iz bogate porodice koji je, zbog života u Švajcarskoj, prvo progovorio francuski, pa onda srpski. Školovao se na Sorboni, gde je završio filozofiju, a družio se u Parizu sa nadrealistima svoga doba.

Pisao je za nadrealističke časopise, a zajedno sa književnikom Markom Ristićem potpisuje knjigu “Nacrt za jednu fenomenologiju iracionalnog“.

Uporni komunista u mladosti, završio vojnu školu u Sarajevu, učesnik Španskog rata, NOB-a, proglašen za narodnog heroja. Sa Titom se rastaje 1972. godine, a koju godinu kasnije i napušta partiju. Podržavao je liberalniju struju KPJ, koja se zalagala za demokratizaciju, a koju su predstavljali Latinka Perović i Marko Nikezić. 1959-125-165 Intimna proslava pedesetog rođendana Aleksandra Rankovića u Belom dvoru, Beograd, 27.11.1959; foto: Fond Muzeja istorije Jugoslavije

Mnogi i danas izučavaju njegov lik i delo - neki zbog vojničkih dana i odluka koje je donosio u ključnim trenucima, neki zbog njegovog shvatanja komunizma i odnosa prema KPJ, a neki zbog diplomatije kojom je, prema mišljenju mnogih, ustoličio politiku “nesvrstanih” nekadašnje SFRJ.

Umro je u Beogradu 1992. godine.

1959-127-045 Lov u Karađorđevu sa članovima diplomatskog kora, 19.12.1959; foto: Fond Muzeja istorije Jugoslavije

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Srdjan

    10:24 // 6. 1. 2019.

    Priča je lepa i treba više ovakvih tekstova da se objavljuju.

  • Tomas Selbi

    10:23 // 6. 1. 2019.

    Jedan minut. Vojnicki minut. To je sve sto dobijes u borbi... Komunisti su jos pre Drugog svetskog rata pomagali britancima i to bas nas Joze licno. A gde su ovi sad.

  • Vlada

    00:35 // 6. 1. 2019.

    A Koce kapetana u durlanu?

    • todor

      09:39 // 6. 1. 2019.

      KOMENTAR JE UZALUDAN , JER PAMETNOM ČOVEKU NEMA POTREBE DA PRIČAŠ , A BUDALI NEMA SVRHE .
      "Budale prave od filozofije glupost , od nauke praznoverje , a od umetnosti pedanteriju , zato postoje univerziteti " DŽ. B. Šo

    • Veljko Velimirovic

      19:43 // 7. 1. 2019.

      Kapetan Koca Andjelkovic je bio vodja srpskih dobrovoljaca sa kojima je tamanio turke

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.