Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

22:19, 8. 2. 2016.

| Društvo

Zabrana pušenja dobra po zdravlje, loša za ugostitelje?

Autor:J. Canić, A. NikolićIzvor:Južne vesti
pusenje
Nema kafića u Nišu u kome je skroz zabranjeno pušenje; foto: Beraldo Leal (flickr.com)

Ukoliko budu usvojene izmene Zakona o kojima bi trebalo da se odlučuje tokom ove godine, potpuno će biti zabranjeno pušenje u kafanama, barovima i kafićima. I dok srpski ugostitelji tvrde da će im to doneti propast, iskustva drugih zemalja govore drugačije.

Izmenama Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, koje bi trebalo da stupe na snagu tokom 2016. godine, Srbija bi se pridružila evropskim zemljama u kojima se beleži trend pooštravanja zabrana.

Kada je reč o restoranima i barovima, zakonodavstvo u Evropi je prilično šarenoliko. Najstroža pravila imaju Mađarska, Bugarska, Španija, Irska i Britanija u kojima je apsolutno zabranjeno pušenje u kafićima i restoranima, kao i svim zatvorenim radnim prostorima.

pusenje2 foto: pixabay.comLiberalnija pravila su, recimo, u Austriji, gde postoji polovična zabrana u kafićima i restoranima, u onim manjim od 50  kvadratnih metara moguće je pušiti, dok je u većim moguća izdvojena prostorija za pušenje. U Estoniji u ugostiteljskim objektima važi zabrana pušenja, osim u posebno dizajniranim prostorijama u kojima nije dozvoljeno služenje i konzumiranje pića i hrane.


Bez dozvoljenog pušenja manji promet?

U niškom Udruženju ugostitelja kažu da im zabrana pušenja može doneti samo štetu i apeluju na nadležne da dobro razmisle koji će to imati uticaj na ekonomiju,

To je strašno. Pored svih drugih dažbina, inspekcija i nameta, ovo je još jedan udarac. Razumem da će zdravlje naroda možda bude u boljoj situaciji, ali to će biti veliki problem za ugostiteljstvo. Da li je neko preračunao koliko će to da košta? - pita Dejan Ilić iz Udruženja ugostitelja.

soba-za-pusenje2 Kako ga neki zovu "kavez" za pušače u Dizeldorfu; foto: Bruno.T71/flicker.comOn procenjuje da bi se prihodi ugostitelja drastično smanjili, i to nekima čak i do 70 %.

Neki vlasnici kafana, kako sami kažu, ostali bi i bez vernih gostiju iz Bugarske koji dolaze u Niš upravo jer mogu da se provesele, popiju i druže u restoranima gde je dozvoljeno da zapale cigaretu, pošto je to u njihovoj zemlji zabranjeno.

I fizičko odvajanje prostora za pušače i nepušače bi umanjilo prihode, jer ti lokali ne bi bili isti, a i to bi bio dodatan trošak - kažu niški ugostitelji.

S druge strane, nekoliko studija za koje Evropska komisija kaže da imaju kvalitetnu i pouzdanu metodologiju, pokazalo je da politika zabrane pušenja na određenim mestima nije imala negativan uticaj na restorane, barove i druge delove ugostiteljskog sektora. Međutim, ističu da su tu izuzetak kockarnice.

Istraživanja su pokazala da je njihov efekat neutralan na ugostiteljske objekte i da posle nekog vremena bivaju prihvaćeni.

sobe-ya-pusenje Sobe za pušenje uobičajene na aerodromima; foto: Michael Coghlan/flickr.com15 članica EU prijavile su da postoji podrška stanovništa za politiku zabrane pušenja na javnim mestima. Podrška takvom zakonodavstvu je u Italiji, recimo, porasla od 83 % u 2001. godini na 93 % u 2006. godini.


Dosadašnje zabrane smanjile broj pušača

Takozvano smoke-free zakonodavstvo počelo je da se primenjuje u Evropi od 2003. godine, i to prvo u Italiji i Irskoj.

Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu u Srbiji je donet 2010. godine i njime je potpuno zabranjeno pušenje u zatvorenom radnom prostoru u zdravstvenim, obrazovnim, kulturnim ustanovama, prostorijama lokalne i državne uprave i sličnim institucijama, dok je negde to dozvoljeno, ali u prostorijama posebno namenjenim za pušenje.

Tim zakonom napravljen je ustupak ugostiteljskim objektima, pa je u lokalima većim od 80 kvadratnih metara bila dozvoljena podela prostora na pušački i nepušački deo.

Načelnik Centra za promociju zdravlja Insituta za javno zdravlje Niš Čedomir Šagrić kaže da ima koristi od dosadašnje zakonske regulative jer je 14% pušača smanjilo broj popušenih cigareta u toku dana, dok je njih 13 % prestalo da puši.

Došlo je do pada izloženosti duvanskom dimu u školama i fakultetima sa 44 % u 2010. godini, neposredno pre stupanja Zakona na snagu, na 7 % u 2014. godini. Na radnim mestima izlođenost je opala od 45 % na 31% - kaže Šagrić.

Međutim, izloženost u ugostiteljskim objektima se smanjila tek 8 %. On napominje da odvojeni prostor za pušače i nepušače, kao ni posebne prostorije za pušenje, čak i kad imaju ventilaciju, nisu efikasno rešenje i ne pružaju zaštitu.

Prema rečima Šagrića, potpuna zabrana pušenja u zatvorenim prostorima ne samo da bi u Srbiji smanjila broj smrti koje su posledica upotreba duvana za 10 %, već ima i preventivno delovanje.

Na decu utiče tako da ne započnu pušenje jer to ne mogu bilo gde da zapale cigaretu, a na odrasle koji puše da ostave pušenje, smanje broj cigareta i posvete se zdravom načinu života - objašnjava Šagrić.

pusenje U Evropskoj uniji opada izloženost duvanskom dimu u barovima i restoranima; foto: europa.euStudije koje su rađene u zemljama članicama EU pokazuju da su zakoni koji ograničavaju mesta gde se može zapaliti cigareta donose dobro generalnom zdravlju stanovništa. Primer Italije pokazuje da se znatno smanjio broj srčanih udara, a mnogim zemljama manje je i moždanih udara.

Pozitivni efekti vide se i po manjem broju obolelih od malignih i respiratornih bolesti koje su povezane sa upotrebom duvana ili udisanjem duvanskog dima.


Srbija među rekorderima po broju pušača

Srbija je pri samom vrhu po stopi pušenja među članicama EU - puši 34,7 odraslih, a “bolji” od Srba su Bugari sa oko 35 % pušača i Grci sa 38 %. Prema poslednjim istraživanjima, najmanja stopa pušača u Evropi je u Švedskoj 11 % i Finskoj 19 %,.

Istraživanje koje je u 2015. godini radio Eurobarometar pokazuje da postoji trend opadanja broja pušača širom Evrope i da je u odnosu na 2012. godinu udeo pušača sa 28 % pao u na 26%.

​J​užne vesti će se u narednom periodu baviti temama koje brinu građane Srbije, a tiču se eventualnog ulaska u Evropsku uniju.

Da li će moći i dalje da slobodno putuju po Evropi? Da li će imati pristup EU fondovima? Da li će proivođači morati da menjaju svoju proizvodnju da bi je uskladili sa standardima EU ? Da li će moći da i dalje da peku rakiju?

Sagovornici Južnih vesti, o ovim i sličnim temama biće proizvođači sa juga Srbije, studenti, poljoprivrednici, predstavnici institucija…

Pokušaćemo da vam kroz više različitih priča prikažemo gledišta o EU građana sa juga, kao i to šta oni misle da će nam ulazak u EU doneti.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • shaft

    17:58 // 9. 2. 2016.

    Kakva igra,pod pricom da je to jedan od zakona koji"Evropa trazi"bacena je koska narodu da se glozi i ujedno zamajava.Cim se lose zivi,podeli raju!Vazno je sve to oko pusenja,ali to je 47 stvar koju treba doneti,sta sa organizovanim kriminalom,sudstvom,socijalom,Kosmetom...

  • Velja

    16:56 // 9. 2. 2016.

    Dati pravo izbora, hoćeš kafić sa dozvolom pušenja - veći porezi, hoćeš bez - poreske olakšice i molim lepo, svako će da odluči šta mu se isplati... Nego, uvek je bolja zabava u ovim prvim kafićima, to vas boli nepušači ;)

    • mila

      07:36 // 10. 2. 2016.

      Osim toga pusenje u kaficima nije problem, veci problem je pusenje ulicom. Svi kao trofej nose cigaretu u rukama i pustaju izduvne gasove, to treba zabraniti a kaficima dozvoliti izbor. Bitnije je kad dete vodim ulicom da ne mora iza nekog nesavesnog da udise njegove izduvne gasove.

  • Milan Mitrovic

    14:17 // 9. 2. 2016.

    I argument da ce gubiti prihode ako bude zabranjeno pusenje ne stoji u slucaju da je pusenje zabranjeno svuda. Stoji samo ako se primenjuje selektivno.

    Ako nemaju izbora izmedju pusackih i nepusackih lokala to onda nece uticati na konacni izbor.

    A ljudi sigurno nece sedeti kuci umesto izlaska jer to nije uporediva alternativa.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.