Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

10:35, 3. 3. 2020.

| Društvo

Zakon u pripremi - vratiš prazne flaše i limenke i dobiješ novac

Autor:N. M.Izvor:Južne vesti
vratis ambalazu i dobijes novac foto wikimedia Jeangagnon
Vratiš ambalažu i dobiješ novac; Ilustracija; foto: wikimedia/Jeangagnon

Za proizvode u plastičnoj, metalnoj i staklenoj ambalaži moraće da se plaća depozit na kasi u prodavnicama ukoliko bude izmenjen Zakon o ambalažama i ambalažnom otpadu. Depozit bi, predviđa Zakon, trebalo građanima da bude refundiran kada vrate otpad. Iz Udruženja za ambalažu i zaštitu životne sredine SEPEN kažu da za izmene Zakona nedostaje period prilagođavanja, da nije definisano o kojim ambalažnim materijalima je reč, kao ni koje trgovine će učestvovati u depozitnom sistemu.

Ukoliko bude usvojen, dopunjeni Zakon bi predviđao obavezu prodavaca da od potrošača uzmu depozit za proizvode upakovane u plastične, staklene i aluminijumske ambalaže i da istu sumu vrate kupcima pri povratku ambalaže.

Jednokratna ambalaža, za koju bi moglo da se na ovaj način naplaćuje kaucija bi u tom slučaju bila posebno obeležena, a iznos naplate određivao bi proizvođač ili uvoznik proizvoda i on bi morao da bude posebno naznačen i odvojen od maloprodajne cene proizvoda.

recikliranje foto wikimedia Recikliranje je važno; foto: wikimediaIz SEPEN-a, udruženja koje je kao predstavnik industrije učestvovalo u radu radne grupe koja je pripremila izmene i dopune Zakona, izmene komentarišu kao nejasane, nepotpune i preuranjene, naglašavajući da većina njihovih predloga nije uvaženo.

Mi znamo iz iskustva evropskih zemalja da je minimalni rok bio 2 godine nakon usvajanja zakona, a ovde je on kroz ovaj predlog dosta paušalno određen. Insistirali smo da se uradi studija, pa da se onda realno sagleda koje je to rešenje. Plašimo se da ako bi predlog Zakona bio usvojen u ovoj verziji, to bi napravilo dodatnu konfuziju jer brojna pitanja nisu dobro pokrivena - navodi Miloš Katić, izvršni direktor SEPEN-a.

Iz ovog udruženja napominju da postojeći sistem nije efikasan i da ga treba popraviti i unaprediti, a kao primer navode da se ne zna šta je konkretno predviđeno da ide u depozitni sistem niti gde će biti dostupni automati za predaju upotrebljenih pakovanja.

Iz ovog predloga zakona je nejasno o kojim materijalima se radi, dakle, nije nam jasno na koju se vrstu ambalaže odnosi ovaj predlog zakona. Aparati za vraćanje te ambalaže u zemljama koje su uvele depozit uglavnom stoje uz velike markete. Na primer, šta će da rade građani koji žive istočno od Niša da vraćaju ambalažu. To nije pokriveno zakonom, kao ni veličina objekata koji bi trebalo da stvore mogućnost za povraćaj ambalaže - rekao je Katić.


Svaka država ima svoj model

Govoreći o složenosti ovakvog sistema Katić navodi da je tek svega 10 zemalja EU uvelo depozitni sistem i da model koji primenjuje jedna zemlja ne može da se prenese na druge zemlje.

1280px-Reverse_vending_machine_for_the_NSW_Container_Deposit_Scheme_at_the_Kooringal_Mall_2 Jedna od mašina za prikupljanje ambalaže; foto: wikimediaU zemljama u kojima je uveden depozitni sistem oko 70 odsto trgovine se odvija preko velikih marketa pa je kod njih praksa da se aparati postavljaju pored velikih marketa, dok se u Srbiji oko 70 odsto trgovine odvija preko malih radnji. Što znači da infrastruktura nije kako treba. Nije analizirano nešto od ključnih faktora, kao na primer gde bi se postavljali aparati.

Pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine, Filip Abramović rekao je za RTS da je glavni cilj da čitava teritorija zemlje bude pokrivena sistemima u kojima će moći da se vrati plastična, staklena i metalna (limenke) ambalaža i za nju dobije povraćaj novca.

Važno je napomenuti da ambalaža neće morati da se vrati u prodavnice u kojima je kupljena, već u bilo koji od centara ako je ambalaža iz Srbije - objašnjava Abramović za RTS.

Govoreći o potrebi da se aparatima pokrije cela zemlja, Katić izdvaja problem sa isplativošću, sa kojom bi se male radnje suočile kod predaje ambalaže velikim marketima.

Mi iz medija vidimo izjave predstavnika resornog ministarstva da će sve radnje to morati da prihvataju. A ja mogu da kažem da ako prodavac na Staroj planini u lokalnoj prodavnici bude obavezan da preuzima ambalažu on će morati da je vozi do nekog megamarketa u Nišu i da je tamo prodaje. Pitanje je gde će mu biti ekonomska isplativost - priča Katić.

U toku je javna rasprava o izmenama Zakona o ambalažama i ambalažnom otpadu, nakon čega će biti poslat Skupštini Srbije na odlučivanje.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Dzamutka

    19:49 // 3. 3. 2020.

    U kulturnim zemljama,reciklaza se nagradjuje ! Ne mora u novcu,vec ceascavanjem onog ko reciklira,simbolicno,punim flasama i limenkama !
    Tako se mladi podsticu i edukuju da cuvaju prirodu i od toga imaju fajdu!
    U Holandiji,stambene zajednice,koje grupisu smece i otpad,dobijaju povlastice za svoje objekte,besplatne led sijalice,sadnice, ukrasene jelke za Bozic...

    • Bk

      08:31 // 4. 3. 2020.

      Upravo tako! Sve je tacno 100 posto. Samo sto moramo da podrzimo inicijativu

  • Тајипова Чешма

    13:07 // 3. 3. 2020.

    Похваљујем закон и предлажем,да би дао ефекта да се пропишу стимулативне цене за кауцију - стаклена боца 200 динара,а пластичне флаше сразмерно величини од 100 до 300 динара.Само такав закон може да да резултате.

    • Bk

      16:29 // 3. 3. 2020.

      Kako si pametan!

    • paki

      10:20 // 6. 3. 2020.

      A shvatas li da bi ti prodavci prvo pri kupovini naplacivali tih 200 dinara za flasu

  • napreDNO

    12:30 // 3. 3. 2020.

    Bravo,sve smo resili,samo jos flase.

    • Žutajac

      16:27 // 3. 3. 2020.

      Gospodine “NAPREDNI” bas su to stvari od kojih treba da krenemo,ako mislimo da zastitimo zivotnu sredinu i zdravlje gradjana.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.