Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

08:36, 6. 7. 2017.

| Društvo

Zašto je važno da deca u kolima sede u sigurnosnim sedištima?

Autor:V. Milić, P. BlagojevićIzvor:Južne vesti
Sigurnosno seditšte
Sigurnosno sedište nije luksuz; Foto: Pieter Kuiper / Wikipedia

Zakon jasno propisuje da sva deca mlađa od 3 godine moraju da sede u sigurnosnim sedištima, a mlađa od 12 ne smeju da se voze "napred". Stručnjaci ukazuju na to da se iza ove obaveze ne krije namera da država "trenira strogoću", već ogromna opasnost po bezbednost dece, koje mnogi roditelji nisu ni svesni.

Statistika pokazuje da je smrtnost u saobraćaju u Evropi u stalnom padu. Tako je u Evropskoj uniji od 2001. do 2010. smanjena za čak 43 %, a plan unutar Unije je da se do 2020. dodatno smanji za još 50 posto.

Stručnjaci smatraju da je takav napredak posledica primene sve većeg broja različitih zakonskih mera - od podizanja kvaliteta sigurnosnih sistema u automobilima, do pooštrenih propisa i kazni.

Smrtnost u saobraćaju u EU Veliki napredak u bezbednosti; Stopa smrtnosti u saobraćajnim nesrećama

Ipak, ogromne zasluge pripadaju i činjenici da se kod samih građana razvija svest o neophodnosti da sami dodatno zaštite sebe i ostale učesnicke u saobraćaju. Ovo je posebno vidljivo kada je u pitanju zaštita dece, gde sve veći broj roditelja kupuje sigurnosna sedišta za mališane, a pritom nije reč o ispunjavanju zakonske forme.

Sagovornici Južnih vesti kažu da cena sedišta sigurno jeste bitan faktor u odabiru, ali da ima mnogo bitnijih stvari.

Znam da ima sedišta za 4.000-5.000 dinara, ali smo mi platili 300 evra, jer smo videli da je po ADAC testovima to jedno od najboljih bestbuy sedišta koje je moguće naći kod nas. Možda zvuči skupo, ali to nije mnogo para kad je u pitanju bezbednost deteta. Pogotovo što će da ga koristi godinama. 300 evra je jeftino letovanje na moru, 10 dana, a ovo je ipak nešto što ne daj bože sutra, nema cenu - kaže Vitomir.


Sigurnosno sedište nije forma, već suština

Nažalost, praksa da majka sedi na zadnjem sedištu auta i u rukama drži bebu postaje sve ređa, ali je ipak svakodnevno moguće videti to na ulicama u Srbiji.

Iako roditelji to čine verujući da tako štite svoje dete, oni ga zapravo dovode u opasnost, ukazuju stručnjaci iz Centra za bezbednost u saobraćaju.

Tokom udesa, objašnjavaju, svako postaje teži onoliko puta koliko se vozilo brzo kretalo. To pokazuju jednostavne analize.

Imate dete od 3 kilograma i dogodi se sudar pri brzini od 50 km na sat. To dete više nema 3 kg nego 150. Ni jedna majka ne može to da zadrži u naručju. To je fizika protiv koje ne možemo. Neko ko nije doživeo nezgodu ne zna koliko su to ogromne sile i koliko smo nemoćni u takvim situacijama - kaže Marijana Jovanović iz Centra.  Sigurnosno sedište Foto: Amanda Mills, USCDCP

Jednako je važno, dodaje, da se sedište pravilno koristi i da bude dobro pričvršćeno za automobil, a dete zategnuto pojasevima

Roditelji se uglavnom plaše da će da povrede dete ako ga stegnu kaiševima. I ako imate auto-sedište a dete je labavo vezano, ono prilikom udesa može da izleti iz njega - dodaje. 

Jovanovićeva dodaje i da roditelji treba da obrate pažnju da li sedište ispunjava standarde EU (ECER 44/04 ili R129), kao i da nije starije od 10 godina, jer je u tom slučaju plastika od koje je napravljeno krhka i lakše se lomi. Oni koji kupuju sedište za bebe, mogu da im jave za savet putem Fejsbuk stranice


Sedišta za decu obaveza kao i u EU

I iz Auto-moto saveza Srbije naglašavaju da su srpski zakoni usaglašeni sa praksom u Evropskoj uniji, gde je takođe zabranjeno da deca mlađa od 12 godina sede na prednjim sedištima, dok mlađi od 3 godine moraju da budu vezani i to u sigurnosnom sedištu. Pritom, i sama sedišta moraju da ispunjavaju određene uslove.

Bezbednosna sedišta za decu koja se postavljaju u vozila moraju biti homologovana u skladu s jednoobraznim tehničkim uslovima i moraju da budu postavljena na način kako to preporučuju proizvođač dečjeg sedišta i proizvođač vozila. Homologaciona oznaka za dečja sedišta je ECER 44/04 - navode na sajtu AMSS. 

Slična je praksa i u zemljama Evropske unije, a najavljene promene normative u Srbiji predvideće i strožije kazne za roditelje koji ne prevoze svoju decu bezbedno.

Zakon u Nemačkoj nalaže da dete niže od 1,5 m mora da sedi u posebnom sedištu u bilo kakvom tipu vozila. Tamo gde to nije moguće, navode na sajtu Saveza, dete starije od 3 godine mora da se prevozi na zadnjem sedištu vozila i koristi sigurnosni pojas ili ostalu bezbednosnu opremu.

Ovaj tekst je nastao uz podršku programa “Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj Uniji”.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Hm

    22:25 // 6. 7. 2017.

    Da li beba sme da se vozi na suvozačevom mestu ako je preko fabričkog postavljeno sedište za bebu?

    • Natali

      21:30 // 7. 7. 2017.

      Beba može da sedi na mestu suvozaca kao na slici, ALI se mora iskljuciti airbag.

  • Natali

    10:02 // 6. 7. 2017.

    Bravo za izbor teme! Ljudi moraju da se edukuju,informišu o važnosti vezivanja dece! U Skandinaviji je najmanji broj povredjene i piginule dece u saobracaju u Evropi! Zašto ? Svest ljudi je na visokom nivou,osiguravajuci zavodi ne ispkacuju ostetu ako dete nije bilo propisno vezano a policija strogo kaznjava!

  • Sok,ne drug

    09:57 // 6. 7. 2017.

    Sokiran sam,zar i posle svega treba objasnjavati neophodnost ovoga!? Brinite za svoju decu,nema vam druge inace ste odgovorni ako se sta desi,a moze lako

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.