"Zbog zakona i predrasuda manje šanse za posao za osobe sa invaliditetom"

Neusklađenost srpskog zakonodavstva sa međunarodnim okvirima, ali i predrasude, kako navode u Inicijativi za prava osoba sa mentalnim invaliditetom, glavni su razlozi što je mali broj osoba sa invaliditetom u Srbiji zaposlen, iako čine oko 10 % populacije. Zato je ovo udruženje organizovalo niz radionica, između ostalog u Nišu i Leskovcu, kojima se skreće pažnja na mogućnosti zapošljavanja i donošenja odluka osoba sa mentalnim invaliditetom.

Foto: Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetomPoložaj osoba sa intelektualnim i psihosocijalnim teškoćama još uvek je nezadovoljavajući, kaže Maja Popović iz Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom.

Navodi da je to posledica toga što zakoni u Srbiji nisu još usklađeni sa međunarodnim dokumentima, a prepreka su i predrasude koje postoje o ovim osobama kako u stručnoj javnosti, tako i među zaposlenima u školama, poslodavcima, pa i roditeljima i starateljima ovih osoba.

U posebno su teškom položaju osobe sa intelektualnim i psihosocijalnim teškoćama kojima nije omogućeno ili im je oduzeto pravo da govore u svoje ime i zastupaju svoje interese. Problem predstavlja činjenica da je velikom broju osoba oduzeta poslovna sposobnost, ili je produženo roditeljsko pravo njihovim roditeljima, što automatski onemogućava ovim osobama pristup tržištu rada - rekla je Popovićeva.

Kako da budu svesni svojih prava, načina da ih ostvare, kao i kako da donose odluke uz podršku, učilo je preko dvadeset mladih, njihovih roditelja i staratelja na radionicama u Nišu. Svi su složni u oceni da im je obuka bila korisna i zanimljiva, prenosi Popovićeva, zbog čega Inicijativa planira da nastavi sa ovakvim radionicama. Foto: Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom

Značajno im je bilo da iznose svoja iskustva, pa je povremeno diskusija i prekidana da bi se, u skladu sa vremenom, prešle sve planirane teme. Utisak je da je prostor za razgovor, razmenu i iznošenje ličnih iskustava dragocen za učesnice i učesnike. Značaj obuke, pored ostalog, je u tome što su i roditelji i mlade osobe sa invaliditetom imale priliku da čuju iskustva Stefana Lazarevića, mladića sa autizmom, koji je govorio o donošenju odluka uz podršku, kroz prezentaciju "Kako donosim odluke" - ispričala je Popovićeva.

U Leskovcu su se ljudi iz Inicijative koncentrisali na omladinske radnice. Tako je 12 članica udruženja iz Niša i Leskovca imalo priliku da nauči više o pravima osoba sa mentalnim invaliditetom i unapredi svoja znanja i veštine. Foto: Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom

Naravno da nam je ideja da što više omladinskih organizacija i organizacija civilnog društva uključuje mlade sa mentalnim invaliditetom u svoj rad. I nastavićemo sa treninzima za omladinske radnice i radnike jer su omladinske organizacije prepoznate kao jedna od bitnih karika koja bi vodila ka punoj integraciji mladih sa mentalnim invaliditetom u društvo - rekla je Popovićeva.

Konvencija i Povelja kao smernice za bolju budućnost osoba sa invaliditetom

Usvajanje i ratifikacija Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom prvi je korak ka poboljšanju uslova za osobe sa invaliditetom, rekla je Popovićeva, a posebno član 27, koji govori o ravnopravnosti prava na rad.

Da bi se ovo pravo ostvarilo, država mora da zabrani sve oblike diskriminacije na osnovu invaliditeta, da zaštiti prava osoba sa invaliditetom, stvori uslove da ove osobe ostvaruju pravo na sindikalno udruživanje, kao i podršku za stručno usmeravanje, nalaženje posla, obuke, očuvanje posla, itd - kaže Popovićeva.

I dok se Konvencija bavi građanskim i političkim pravima, kako navode u Savetu Evrope, Evropska socijalna povelja garantuje socijalna i ekonomska prava. Ona se bavi ranjivim grupama i zabranjuje diskriminaciju pri zapošljavanju u bilo kom obliku, uključujući i invaliditet, zbog čega je važno, kažu u Inicijativi, da Povelja reguliše pitanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Foto: Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom

Povelja se smatra svojevrsnim socijalnim ustavom Evrope i predstavlja suštinsku komponentu arhitekture ljudskih prava na kontinentu - navode u Savetu Evrope.

Inače, Strategija Evropske unije za osobe sa invaliditetom za ovu deceniju podrazumeva povećanje broja osoba sa invaliditetom na plaćenijim poslovima.