Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

18:25, 15. 8. 2021.

| Ekonomija

Bagremov med skuplji za 200 dinara - mali prinosi, a velika potražnja na svetskom tržištu

Autor:M. DejanovićIzvor:Južne vesti
pcelarstvo
Pčelari sa juga kažu da je ova godina bolja nego prethodne, ali daleko od idealne; foto: A. Kostić

Februarski mrazevi, a zatim i suša smanjili su proizvodnju meda u Srbiji, a otkupna cena porasla, pa je on sada skuplji i u maloprodaji. Bagremov med, koji srpski pčelari najviše proizvode, poskupeo je sa 800 na 1.000 dinara po kilogramu. Uprkos povećanju cene, pčelari sa juga ne očekuju zaradu, a novac od prodaje će, kažu za Južne vesti, biti dovoljan da se pokriju troškovi oko potreba pčela i izdaci koje su imali prethodnih nekoliko godina kada je proizvodnja bila još i manja.

Niz loših prethodnih 4, 5 godina za pčelare nije prekinut ni ove godine iako je, saglasni su, znatno bolja od prethodnih, ali daleko od dobre.

Glavna pčelinja paša u Srbiji, bagremova paša, podbacila je i ove godine zbog mrazeva u februaru, a to je i jedan od razloga koji je uticao na povećanje cene tog meda, kaže za Južne vesti pčelar iz Svrljiga Zoran Radosavljević koji u svom posedu ima 1.600 košnica.

Smanjena je proizvodnja i porasla otkupna cena, na veliko 6,7 evra po kilogramu, a to se odrazilo i na maloprodaju. Konkretno ove i prošle godine proizvodnja je smanjena zbog mraza koji je februara uništio bagremovu žlezdu koja luči nektar. Bilo je lokacija gde je i dalo nešto bagremovog meda, ali nije bilo medobranja ni kod nas, ni u Rumuniji, ni u Mađarskoj - kaže Radosavljević.

Iako je, kako kaže, ova godina bolja u odnosu na prethodne, nije zadovljan jer će pokriti troškove i neće ništa zaraditi.

Teško je održati pčelinjak kada su prinosi smanjeni, Ja sam tako vaspitan da kada je bilo meda 2015. i 2018. godine čuvao sam rezervu da naredne dve godine mogu da opstanem - dodaje Radosavljević.

Da su prinosi bagremovog meda smanjeni i u ovom kraju, ali da je ova godina bolja u odnosu na prethodnih nekoliko, potvrđuje i Zoran Aleksić, pčelar iz Vranja.

Bilo je 3-4 godine kada nije bilo ni grama meda. Ima godina kada se pokrijemo da izvučemo novac za izdatke - lekove, prehrane, goriva i da imamo neki novac za domaćinstvo. Ove godine se pokrivaju troškovi oko potreba pčela i još par godina koje su bile loše - kaže Aleksić.


Jedini dobar prinos ove godine suncokretova paša, ali nepopularna kod nas

Košnice Jedini dobar prinos ove godine imala suncokretova paša, ali je ona nepopularna kod nas; ilustracija: flickr/JPC24M Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović kaže da su dobri pčelari sa juga ove godine imali polovinu nekadašnjeg višegodišnjeg proseka, što je znatno bolje u odnosu na prošlu godinu.

I on potvrđuje da je bilo ranog izmrzavanja bagrema, te je zbog toga najviše poskupeo bagremov med.

Tu gde ga je bilo, bilo je upola od prosečnog prinosa. Ali poskupeo je i zbog izvoza jer je on najtraženiji na svetskom tržištu, izvozna cena mu je dosta dobra i pčelari su se odlučivali za prodaju. Tako da veći deo ode u izvoz i ono malo što ostane u Srbiji naravno da utiče da cena ode gore. Bagrem se trenutno kreće od 1.000 do 1.200 dinara, a i po 1.500 u trgovinama. Možete da nađete i za 500 dinara, ali taj med nije video pčelu. Pčelar ga prodaje na veliko za 800 dinara, zašto bi ga nekom dao po nižoj ceni - kaže Živadinović.

Kada je reč o livadskoj paši, Živadinović kaže da je ona bila dobra tek iznad 1.000 metara nadmorske visine, a podbacila je lipova paša.

Ja pamtim da je samo 1992. i 1993. godine bilo livadskog meda. Na visinama gde je Niš nakon toga više ne. Klimatske promene čine svoje, biljke nestaju, manje ima stoke, manje stajskog đubriva, manje livada, manje se kose, a livade koje se ne kose pretvaraju se u travu koja ne medi. Biljaka koje daju med ima na velikim nadmorskim visinama - obajšnjava Živadinović.

Jedini dobar prinos ove godine je, kaže on, bila suncokretova paša, ali veliki broj ovdašnjih pčelara ne ide na suncokrete.

Mi skoro isključivo izvozimo bagrem jer imamo jaku konkurenciju sa Ukrajinom što se tiče suncokreta koji je drugi po količini med koji proizvodimo. Ukrajina je veliki proizvođač suncokreta, a jako siromašna zemlja i oni izvoze suncokret po smešnim cenama. Prošle godine je bilo 1,7 evra, mi s tim troškove ne možemo da pokrijemo. Mi to izvozimo kada se nađe kupac koji želi kvalitet, jer je naš bolji od njihovog, ali danas je kvalitet najmanje bitan - dodaje Živadinović.

Prema njegovim rečima, naš med prednjači po tome što ima visoki procenat polena bagrema u njemu, a ova godina, iako je prinos smanjen, poseban je, kaže, po tome što u vreme cvetanja bagrema nije ništa drugo medilo, pa su pčelari u nekim krajevima dobili čist bagremov med, koji je toliko providan da se i ne vidi u tegli.

Podeli sa prijateljima
Povezane teme:
Komentari
Poslednji komentari
  • Svi pcelari kukaju.Uvek losa godina a svake godind sve vise i vise drustva.

    11:14 // 16. 8. 2021.

    Sa dve selidbe od 30 dobrih drustva izvrcas 500 kg. Druga je stvar kad od trideset lisih drustva spojis i napravis 10-15 dobrih drustvs.

  • Desko

    23:59 // 15. 8. 2021.

    Pa nije bas tako.Pcelarima svaka godina losa sto nije istina.Koliko placaju otkupljivaci? Med je uvek kostao 4-5 Evra.Otkup bio oko 3 Evra.

    • LudiMilojko

      00:56 // 16. 8. 2021.

      Dobra prica za laku noc.Bas ce otkupljuju kod nas med kad uvoze iz rumunije za 1.34 centi...Pa ga onda mesaju i rade sta hoce.

    • Johnson

      07:45 // 16. 8. 2021.

      Sa dve selidbe i 30 drustava, izvrcam 150kg bagrema, tu nema ni za trošak. Zadnja dobra godina bila je 2015.

    • triwun

      07:51 // 16. 8. 2021.

      Kvazi pčelarima ,koji prozvode kobajagi med je svaka godina odlična ,šećer jeftin , đon obraz , zarada fina ! A pčelarima, kojima pčele proizvode med ,a oni ga samo skupljaju , poslednje tri godine su katastrofalne . Prijatelju Desko ,ono što si kupio za 500 dinara sigurno nije med !!

    • Razbibriga

      18:35 // 17. 8. 2021.

      Svi bi da zarade ! Ne moze, pa pravi za porodicu i prijatelje !

  • Milan

    21:56 // 15. 8. 2021.

    Moj pokojni otac je 35 godine bio pcelar. Ranije je imao 100ak drustva i mnogo dobre pare je zaradjivao od taj hobi. Al unazad 15ak god ostao je na 20ak drustva a med je ostavljao samo za nas i poklanjao ga je prijateljima, nikad nije prodavao. Za postenog coveka tu vise nema zarada. Zarada ima samo za pokvarene ljude koji vam uvale secer umesto med a takvi su na zalost u ogromnoj vecini

    • Ilić

      10:55 // 16. 8. 2021.

      Znači neznaš ništa o pčelarstvu!

    • Svrljižanin

      15:34 // 16. 8. 2021.

      Nažalost, vreme hobi pčelara je prošlo. Opstaju samo profi pčelari koji mnogo rade, odlično poznaju biologiju pčela i lokacije medonosnih biljaka i imaju mogućnost da svoje košnice sele više puta tokom godine.

    • Razbibriga

      18:32 // 17. 8. 2021.

      Sto se nama zalis, kome treba, platice i skuplje ! Zali se resornom ministru i sekti, za koju si glasao!

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.