Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

11:06, 20. 9. 2016.

| Ekonomija

Drva i ugalj su u Evropi zastareli načini grejanja, pelet isplativiji

Autor:J. C. M.Izvor:Južne vesti
drva za ogrev
Ulice i dvorišta u Nišu "preplavljena" drvima za ogrev; foto: J. C.

Među građanima u Srbiji koji se pripremaju za početak grejne sezone i koji uveliko nabavljaju drva i ugalj za ogrev, malo je onih koji su se odlučili za inovativna rešenja i savremene obnovljive izvore energije koji se sve više koriste u zemljama Evropske unije.

Iako naša zemlja ima veliki potencijal za korišćenje obnovljivih izvora energije (OIE), poput biomase u koju spadaju ostaci ratarske proizvodnje, rezidbe iz voćarstva i vinogradarstva i šumarstva, oni ostaju neiskorišćeni.

Kako se navodi u Nacionalnom akcionom planu za korišćenje obnovljivih izvora energije Republike Srbije, donetom 2013, udeo energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji energije u 2009. godine bio je 21,2 %. Od toga je najviše korišćena biomasa – 11,5 %, koju najvećim delom čini tradicionalno grejanje domaćinstava drvetom.

S druge strane, u Nemačkoj, Francuskoj i Švedskoj, u ukupnoj potrošnji energije bioenergija čini 42 %. Otkud i ne čudi što je obaveza Srbije da do 2020. godine poveća učešće obnovljivih izvora energije na 27 %. Međutim,  pitanje je koliko je taj cilj ostvariv.


Pelet kao povoljna opcija

I dok se u Srbiji najviše kao biomasa koristi drvo za ogrev, u zemljama Evropske unije se prevashodno koristi pelet koji se dobija presovanjem piljevine i strugotine suvog visokokaloričnog drveta i čija je vlažnost manja od 10%, što mu daje visoku energetsku efikasnost.

Pelet-fptp-wikimedia-petrov Pelet je drvi otpadak; foto: wikimedia/PetrovNjegov visok stepen iskorišćenosti je upravo i razlog što ga Evropljani sve više upotrebljavaju. Naime, iskorišćenost energije kod peleta je preko 90 %, dok je kod klasičnih peći, kotlova i kamina na ugalj i drva - najviše 70 %.

Nišlija Petar Kostić prošle zime je sa centralnog grejanja kuće kotlovima na drva i struju prešao na grejanje sa peletom i, kako kaže, smatra da je doneo pravu odluku.

Problem sa drvima je što mora stalno da se loži, da ustajemo supruga ili ja tokom noći da ubacimo drvo, ali se preko dana dok smo mi na poslu vatra ugasi, pa se vratimo u hladnu kuću. Kod kotla za pelet sve funkcioniše preko digitalnog kontrolera, pa možemo da isprogramiramo za svaki dan drugačije - kada da se uključi, kada da se isključi, koja temperatura vazduha da bude u sobi – objašnjava Kostić.

Napominje da su prvo razmotrili grejanje na struju, ali nakon što im je stigao račun od oko 30.000 dinara, shvatili su da moraju naći alternativu.

Ugradnja toplotne pumpe bi bila ogromna investicija i otplatila bi se tek za 10 do 12 godina, dok je kotao na pelet mnogo jeftiniji, oko 1.000 evra, a uz procenu potrošnje peleta trebalo bi da se otplati za 3 do 5 godina. Postoji i opcija da se na postojeće kotlove na drva ugrade gorionici za pelet. To je dosta jeftina opcija, ali je potrošnja značajno veća nego kod ovih specijalizovanih kotlova – kaže ovaj Nišlija.

Kaže da im je, prema proceni stručnjaka, pošto imaju dobru izolaciju u kući i odličnu stolariju, za celu sezonu potrebno maksimalno tonu i po peleta, što košta od 20.000 do 30.000 dinara.

Prednost peleta je, kaže, što se održava veoma jednostavno – pošto mnogo više sagori, pepeo se izbacuje jednom u dva dana. Osim toga, kada napune rezervoar kotla koji ima kapacitet 45 kg, to je dovoljno da se kuća greje dva do tri dana, a dan i po kada su temperature baš niske.


Energiju ne koristimo i “bacamo kroz prozor”

oie-potencijal Podaci iz Nacionalnog akcionog plana za korišćenje obnovljivih izvora energijeI dok se u domaćinstvima u Srbiji koja nisu priključena na daljinsko grejanje, prema Popisu iz 2011. godine, najviše koriste drva (63 %) i struja (15 %), u toplanama je više od 90% proizvodnje toplotne enegije zasnovano na direktnom korišćenju fosilnih goriva. S druge strane, u EU se fosilna goriva koriste samo u 15 % slučajeva za proizvodnju toplotne energije.

I dok se neracionalno troše mazut, nafta i ugalj, koji se ne mogu obnoviti, u Srbiji se malo koriste obnovljivi izvori energije. Kako se navodi u Nacionalnom akcionom planu, procenuje se da ovi izvori energije u Srbiji imaju potencijal od oko 5,6 miliona tona ekvivalentne nafte (Mtoe). Biomasa ima najveći potencijal, 3,4 Mtoe, a na drugom mestu sa potencijalom 1,7 Mtoe nalazi se hidropotencijal. Potencijali geotermalne energije su 0,2 Mtoe, energije sunca 0,2 Mtoe i vetra 0,1 Mtoe.

Kada bi se svi ovi potencijali iskoristili, oni bi pokrili oko više od polovine ukupne potrošnje energije u Srbiji. Naime, prema podacima Agencije za energetiku, u Srbiji je u 2014. godini potrošeno 7,67 miliona tona ekvivalentne nafte finalne energije (energija koju potroše svi krajnji kupci).

Struju, gas i mazut najviše rasipamo kroz grejanje jer je većina kuća i zgrada sa lošom izolacijom. prozor-fotoCanic Energija se troši zbog loše izolacije i stolarije; foto: JV

U neizolovanim ili loše izolovanim kućama i stanovima troši se za grejanje i preko 200 kWh/m2 godišnje, a u dobro izolovanim kućama u Nemačkoj i 50 kWh/m2 – kažu u Agenciji za energetiku.

To potvrđuje i Nišlija Aleksandar Mitić koji je pre nekoliko godina postavio dobru izolaciju i stolariju. 

Pre nego što smo stavili izolaciju i promenili stolariju trošili smo mnogo drva i struje da zagrejemo kuću. U vreme najvećih mrazova temperatura vode u sistemu bila i preko 70 stepeni da bi u kući bilo oko 21 do 22 stepena. Otkako smo izolovali i promenili stolariju temperatura vode ni u najhladnijim danima ne prelazi 50 stepeni. To u temperaturi jeste razlika od samo 20 stepeni, ali je u utrošenoj energiji i skoro 50 posto - ističe on.

​Južne vesti" će se u narednom periodu baviti temama koje brinu građane Srbije, a tiču se eventualnog ulaska u Evropsku uniju.

Da li će moći i dalje da slobodno putuju po Evropi? Da li će imati pristup EU fondovima? Da li će proivođači morati da menjaju svoju proizvodnju da bi je uskladili sa standardima EU ? Da li će moći da i dalje da peku rakiju?

Sagovornici Južnih vesti o ovim i sličnim temama biće proizvođači sa juga Srbije, studenti, poljoprivrednici, predstavnici institucija…

Javna promocija evropskih vrednosti od ključnog je značaja za stalni napredak Srbije ka EU.

Južne vesti će pokušati da kroz više različitih priča prikažu pozitivne aspekte članstva u EU i koje su prednosti EU donosi "običnim" građanima.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Alex

    13:12 // 19. 9. 2016.

    Mislim da je potrebno da se napravi ozbiljna studija stručnih ljudi na osnovu svih aspekata u našoj zemlji (a da se to ne odnosi samo na Bg), kao i iskustva u drugim zemljama iz okruženja i EU. Na osnovu toga videti šta nam je činiti uzimajući sve parametre u obzir i uz pomoć države kroz razne subvencije (opet koliko je moguće..izbeci monopol..) preći na najučinkovitiji način toplotne energije.

  • zdravko vintar

    21:37 // 17. 9. 2016.

    Svakako je najbitnija dobra spoljna izolacija zidova i potkrovlja i kvalitetna stolarija. Ostalo je individualna procena. Svaka opcija ima svoje pozitivne i negativne strane, sve zavisi od uslova u kojima živite i materijalnih mogućnosti Činjenica je da će struja biti sve skuplja, da ćemo vrlo brzo morati da ugradimo filtere na naše dimnjake, pa je kretanje u pravcu pravilnog izbora grejanja bitna

  • Baki

    22:51 // 12. 9. 2016.

    Ako ćemo o ekologiji, prednost je daljinsko grejanje, što manje dimnjaka, gas kao gorivo.
    Ako ćemo o ekonomiji pelet sigurno nije opcija.
    U Srbiji se poseče drvne mase manje od godišnjeg prirasta šume, tako da če još dugo da bude isplativa opcija.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.