Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

09:05, 22. 1. 2014.

| Ekonomija

Med iz Blaca i na inostranom tržištu

Autor:S. JanačkovićIzvor:Južne vesti
Med.jpg
Ristići kažu da od pčelarstva ne mogu da se obogate, ali da od toga mogu da žive (foto: Flickr; Siona Karen)

Da kvalitetni proizvodi lako nalaze put do kupaca pokazuje porodica Ristić koja u Blacu proizvodi, kako kažu njegovi članovi, najbolje prirodne lekove - med, propolis, a uskoro će i matični mleč. 

Njihovi proizvodi se već 10 godina prodaju na bačkom tržištu, a deo preko zadruga odlazi i za izvoz. O njegovom kvalitetu svedoče analize u Srbiji i Nemačkoj.

pčelarstvo Tomislav Ristić preporučuje uzimanje propolisa 2 puta dnevno za jačanje imuniteta Prve košnice Ristići su dobili na poklon od komšije, a danas u podnožju Jastrepca čuvaju 70 košnica. U junu će ih, zahvaljujući donaciji NVO "Eneka" za ekonomsko osnaživanje interno-raseljenih lica, biti još 45.

- Pčelarstvo nije jeftino. Košnica košta oko 5.000 dinara, a da naselite društvo, otprilike još toliko. Ipak, uz veliki rad i trud, može da se napreduje - kaže bivši hemijski laborant u fabrici jestivog ulja u Uroševcu Tomislav Ristić kome pomaže supruga Mirjana.

Oni pčelinje društvo nazivaju najsavršenijim u prirodi jer se u njemu "tačno zna ko, šta i koliko dugo radi".

- Radilice, na primer, žive preko leta od 35 do 40 dana. One prvih 20 rade u košnici, a drugih 20 rade vanjske poslove, donose med, polenov prah i vodu. Podela poslova je fantastična - priča Ristić.

Druga stvar koja u vezi sa pčelama kod njih izaziva divljenje jeste lekovitost njihovih proizvoda.

- Propolis pčele koriste kao antibiotik, njime zatvaraju svaku rupicu manju od 3 milimetra. On pospešuje zarastanje rana, pomaže lečenje gastritisa, čira na želucu, uklanja neprijatan zadah, jača imunitet i deluje kao anestetik. Pčele med koriste kao energetsku hranu, a polenov prah kao izvor proteina - kaže Ristić.

Prirodni lek je i matični mleč koji sadrži amino-kiseline i vitamine koji se na drugi način teško stvaraju u prirodi.

- Mleč je nešto najbolje što pčele mogu da daju. Matica se hrani isključivo njime, zato i može da u aktivnoj sezoni snese 1.500 jaja dnevno, što je količina nekoliko puta teža od nje same. Teška je 2 grama, a njena jaja čak 10 - govori Ristić.

Ovaj pčelar tvrdi da je srpski bagremov med najkvalitetniji u Evropi. Osim njega, Ristići kupcima nude lipov i malo nektarskog od voća.

Koliko će meda dati jedna košnica, pričaju Ristići, zavisi od jačine društva i starosti matice.

- To vam je kao kad se sportska ekipa priprema za takmičenje, pa treba da tempira formu za određeni period. Kod pčela je bitno da su u formi od 1. maja do sredine june, u vreme cvetanja bagrema - objašnjava ovaj pčelar.

Kaže i da mu je iskustvo pokazalo da se kvalitet meda često procenjuje na pogrešan način.

- Neki misle da med kristališe kada nije kvalitetan, ali to je zabluda. Kristalizacija je, nasuprot tome, siguran znak čistoće meda - kaže Ristić.

Preporučuje da se tegla meda ne čuva pored zimnice jer. ako nije dobro zatvorena, lako može da upije miris kisele paprike, a na visokim temperaturama poželjno je da bude otvoren kako bi izašlo malo vlage i postao gušći.


Pomoć za napredak posla

Porodica Ristić je podršku dobila kroz projekat NVO Eneka za ekonomsko osnaživanje izbeglica, interno- raseljenih lica i povratnika vrednost skoro 250.000 evra.

Projekat finansira Evropska unija preko delegacije u Srbiji, dok udeo od 26.400 evra imaju uključene opštine (Blace, Kuršumlija, Sokobanja, Vladičin Han, Žitorađa i Zaječar).

Opremom u vrednosti od 2.000 evra podržane su poslovne ideje 87 domaćinstava iz 6 opština, a za privrednike je bilo organizovano 120 poslovnih i stručnih obuka.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Branislav Petrović

    08:54 // 25. 1. 2014.

    ...koji narušavaju nesavesni poljoprivrednici nekontrolisanom upotrebom hemije.Isto tako je problem i u državi koja dozvoljava da svako može da kupi hemiju koliko hoće i da radi sa njom šta hoće.

  • 08:51 // 25. 1. 2014.

    Odakle antibiotik u plodištu?Upotreba antibiotika zabranjena je u pčelarstvu!!Srećom,kako kažeš,pored mene ima na stotine savesnih pčelara koji imaju vrhunske medove sa ovih prostora.Problem je u...

  • Branislav Petrović

    13:29 // 23. 1. 2014.

    ...100 košnica.Na sreču lokacija mog pčelinjaka je na sasvim drugoj strani ove naše lepa zemlje.Iako nije voćarski kraj prolećni gubici su znatni jer naš seljak koristi hemiju za sve i svašta.

    • Igl Pigl

      21:49 // 23. 1. 2014.

      Ako si pcelar onda znas da antibiotika moze biti samo u medu iz plodista, a to nijedan normalan pcelar ne dira, ali srecom da si ti jedini pcelar koji proizvodi cist i kvalitetan med.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.

KOMENTAR DANA

Južne vesti juče objavile članak a od jutros je počelo sa čišćenjem i sređivanjem ispred stanice kod lokomotive. Posao završili za tri sata, eto koliko je bilo potrebno da se bar nešto dovede u red

Vremeplov Čitalac

Tekst: Glavna železnička stanica u Nišu - nekada puna života, sada pusta i zaboravljena

Pronađite nas na: