Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

17:54, 27. 2. 2016.

| Ekonomija

Nedovoljno iskorišćen potencijal za organsku proizvodnju

Autor:J. CanićIzvor:Južne vesti
lavanda
Polja lavande na starom putu od Niša do Pirota sa kojih se proizvodi organsko ulje; foto: V. Keser

I dok se organska proizvodnja u Evropskoj uniji uvećava i prostire se na 10,3 miliona hektara ili 5,9% poljoprivrednog zemljišta, u Srbiji su, prema poslednjim podacima, organski proizvodi na oko 9.400 hektara, što je 0,28 % od ukupnih obradivih površina. 

Iako je srpskim poljoprivrednicima organska proizvodnja ulaznica na evropsko i svetsko tržište, ne koristi se dovoljno veliki potenacijal poput brojnih zaparloženih parcela i zemljišta koje bi bilo idealno za ovu proizvodnju.

Prema rečima generalnog sekretara Nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje “Serbia Organika” Ivane Simić sa manje od 10 hiljade hektara Srbija ni približno ne koristi ono što ima. 6001859710-52bd873976-z Organski proizvodi imaju posebnu oznaku; foto: flicrk.com/North Charleston

Uzimajući u obzir trendove potrošača i poljoprivredne politike, pogotovu u zemljama EU, organska proizvodnja predstavlja perspektivu za poljoprivredne proizvođače iz Srbije koji u konvencionalnoj proizvodnji teško uspevaju da ostvare konkurentnost. Proizvodnja proizvoda sa dodatom vrednošću predstavlja ulaznicu na inostrana tržišta - objašnjava Simićeva.

Napominje da se organska proizvodnja u našoj zemlji povećava iz godine u godinu, ali da smo i dalje daleko od zemalja poput Austrije gde je 20% zemljišta pod organskom proizvodnjom, Španije gde je taj procenat 17 ili Francuske sa 11%.


Organsko voće iz Toplice na trpezama u Evropi

obrada-voca Prerađeno voće iz okoline Blaca ide na trpeze širom sveta; foto: midiorganic.comIako u proizvodnji organske hrane prednjači Vojvodina, organska proizvodnja je počela razvoj u južnoj Srbiji u okolini Blaca još 1989. godine.

U Topličkom kraju ima oko 700 proizvođača koji su kooperanti firme “Midi organic” koja se preko 20 godina bavi organskom proizvodnjom voća - šljiva, višanja, malina, kupina, jabuka, jagoda... Sušeno i zamrznuto voće iz Toplice prodaje se širom Evrope, a najveći deo odlazi u Holandiju.

Kod njih je reč o grupnoj sertifikaciji, to je neki zadrugarski sistem i pokazalo se kao najbolji model kod nas jer su te firme koje rade sa kooperantima veliki izvoznici. Prednosti ove sertifikacije su niži troškovi, uključivanje onih koji žive u nerazvijenim regionima i pokretanje proizvodnje na manjim parcelama. Takav model je dobar i zbog toga što lišava proizvođača brige o vodjenju evidencije, nabavci inputa i plasmanu proizvoda - objašnjava Simićeva iz “Serbia organike”.

Na jugu je jedan od velikih proizvođača i izvoznika organskog proizvoda i Ljiljana Petrović koja tridesetak kilometara od Niša, u selu Tamjanica, ima jednu od najvećih plantaži lavande na Balkanu i destileriju za prozvodnju ulja. Kupce, kako kaže, ima iz celog sveta.

I sakupljački organski proizvodi, poput lekovitnog bilja, bobičastog voća i pečuraka, bogatstvo je koje ima jug Srbije, posebno predeli Stare i Suve planine, kao i okolina Vlasinskog jezera.


Mamuzic-1024x768 Metode organske poljoprivrede doprinose očuvanju zdravlja ljudi i celokupne životne sredine; foto: serbiaorganica.infoProizvodnja pogodna za mala domaćinstva

Ivana Simić iz “Serbia organike” objašnjava da za organsku proizvodnju nije neophodno imati velike posede, te se u suštini njom najviše bave mala domaćinstva.

Prosečna veličina gazdinstva u Srbiji prema popisu poljoprivrede iz 2012. godine od 5, 4 hektara, a gazdinstva veličine do 2 hektara koja čine 47 % predstavljaju pogodnost za razvijanje organske proizvodnje - objašnjava Simićeva.

Napominje da je organska proizvodnja u Srbiji izvozno orjentisana, te da se najveće količine ovih proizvoda plasiraju van naše zemlje, što omogućavaju sertifikati koji su prepoznati na inostranim tržištima.

Izvozimo najviše u Francusku, Holandiju i Nemačku, i to pretežno voće. Baš smo prepoznati kao izvoznici voća i to najviše malina, kupina, šljiva i višnja, kao i jabuke. Izvozi se i lekovito bilje i začinsko bilje, ali je to daleko manje od voća - kaže ona.

Napominje da najveći problemi u organskoj proizvodnji nedostatak znanja kod samih proizvođača u pogledu zaštite, preventivnih mera i ishrane zemljišta, kao i sortiranje robe.

7584229524-e2f8772996-z Voće se najviše izvozi iz Srbije; foto: flickr.com/Ruth HartnupOsim toga, kako ističe, država i zakonodavstvo nisu naklonjeni organskoj proizvodnji poslednjih godina. Najveća zamerka su subvencije, te se zato “Seriba organika” zalaže da podsticaji u organskoj proizvodnji budu predmet posebnog zakona.


Zakonodavstvo usklađeno sa EU

Simićeva kaže da je važeći zakon u najvećoj meri usklađen sa EU propisima, sem u delu grupne serfitikacije.

Regulativama EU grupna sertifikacija je dozvoljena samo u trećim zemljama, mada i u EU postoje predlozi da ona bude deo budućih zakonodavnih izmena. Uključivanjem Srbije u EU ovaj oblik sertifikacije neće biti moguć pa postoji opasnost da će veliki broj manjih proizvođača koji su deo grupne sertifikacije prestati da se bavi ovom proizvodnjom. To je za nas loše jer imamo mnogo takvih proizvođača - kaže Simićeva.

Što se tiče izvoza, kaže ona, trenutno postoje dodatni zahtevi za srpske proizvođače prema pravilima za takozvane treće zemlje. U trenutku kada Srbija postane članica EU ovi dodatni zahtevi bi nestali i uvoz bi bio znatno lakši i jednostavniji.

Ulaskom Srbije u EU neodložno se nameće potreba intenzivnijeg razvoja organske poljoprivrede.U EU je nedavno reformisana politika prema poljoprivredi uspostavljanjem prioriteta za poboljšanje – okretanje ka zelenoj poljoprivredi, podsticanje istraživanja i inovacija, efikasnije korišćenje resursa i bolje očuvanje ekosistema  - objašnjava generalni sekretar “Serbia organike”.

Podsetimo, u organskoj proizvodnji zabranjena je upotreba genetički modifikovanih organizama, sintetičkih sredstava za zaštitu i ishranu bilja, veštačkih boja, zaslađivača, pojačivača ukusa, konzervansa i jonizujućeg zračenja. Takođe, ograničena je upotreba aditiva u preradi i antibiotika u stočarskoj proizvodnji.

​J​užne vesti će se u narednom periodu baviti temama koje brinu građane Srbije, a tiču se eventualnog ulaska u Evropsku uniju.

Da li će moći i dalje da slobodno putuju po Evropi? Da li će imati pristup EU fondovima? Da li će proivođači morati da menjaju svoju proizvodnju da bi je uskladili sa standardima EU ? Da li će moći da i dalje da peku rakiju?

Sagovornici Južnih vesti, o ovim i sličnim temama biće proizvođači sa juga Srbije, studenti, poljoprivrednici, predstavnici institucija…

Pokušaćemo da vam kroz više različitih priča prikažemo gledišta o EU građana sa juga, kao i to šta oni misle da će nam ulazak u EU doneti.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • CVETKO prvi

    19:02 // 28. 2. 2016.

    Samo još danas,pod "CVETKO prvi" ću pišem a
    posle...će vidimo!Nemoj se potrisate...mnogo !
    Naslov članka je : "Nedovoljno iskorišćen potencijal za organsku proizvodnju" !!!!Pa,mi li, vi li,gradska deca da se bavimo tj. jebavamo sa selski poslovi /Karleuša -gradsko dete iz Liku u BGD na H2O/,kad možemo da gladujemo po NiŠ i da čekamo sa asvalt da nikne neprskano i zeleno /"volim te zeleno"/ VOĆE !

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.