Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

14:10, 13. 9. 2019.

| Ekonomija

Nišlije misle da se ne živi bolje, načelnica Sotirovski kaže “činjenica da je bolje”

Autor:A. StankovIzvor:Južne vesti
niš
Nišlije misle da se čak živi i gore; foto: J. A.

Skoro 80% Nišlija je u anketi Južnih vesti imalo negativno mišljenje o boljem životu u gradu poslednjih godina, a čak 55% smatra da se živi gore. Ipak, naprednjakinja i načelnica Nišavskog okruga Dragana Sotirovski, koja je za stranački sajt rekla da se živi bolje, tvrdi da je to činjenica i da pad nezaposlenosti i povećanje prosečne zarade u gradu to dokazuju. Ekonomisti ukazuju da kupovna moć stanovništva demantuje statistike o visokoj plati.

1.151 Nišlija odgovorio je na anketu “Da li se u Nišu poslednjih godina živi bolje?”, a njih 600, što je 55% misli da se poslednjih godina u najvećem gradu juga Srbije ne živi bolje. Naprotiv, oni misle da je gore.

Anketa

22,33 % anketiranih jednostavno ne primećuje boljitak, a 110 Nišlija ili 9,56% njih je odgovorilo da živi isto.

Bolji život poslednjih godina živi 113 onih koji su odgovorili na pitanje tj. 9,82%. U skladu sa rezultatima ankete bili su i pojedini komentari čitalaca.

Niš je bolje mesto za život samo onima koji postanu članovi SNS-a. Ja kao nestranačka ličnost, iskreno živim gore. Inače nezaposleni IT stručnjak - napisao je jedan čitalac.

Povod za pitanja o kvalitetu života bile su izjave načelnice Sotirovski u stranačkom biltenu, a ona i za Južne vesti potvrđuje svoje mišljenje i kaže da je samo prosečna plata u gradu veća za 14.000 dinara.

pare-velika-(lekarinfo.com).jpg Prosečna plata povećana, ali koliko Nišlija prima 50.000 dinara i više? foto: lekarinfo.com

Evidentan je i porast prosečne zarade u Nišu za 14.000 dinara. Prosečna zarada je bila dugo 36.000 dinara, sada je 50.262 dinara - kaže Sotirovski.

Iznosi i statističke podatke o stopi nezaposlenost i kaže da je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje 2015. godine bilo 32.500 ljudi na niovu grada, a sada ih je 23.000. Smanjen je za isti period, kaže načelnica, i broj nezaposlenih u Nišavskom okrugu - sa 48.300 na 35.000.

Iako je samo prošle godine iz Srbije u zemlje EU otišla 51.000 ljudi, prema mišljenju Sotirovski, to ne utiče u velikoj meri na stopu nezaposlenosti.

Ako poredite broj nezaposlenih i broj zaposlenih po godinama videćete da se srazmerno prate. Smanjuje se dakle nezaposlenost, a povećava zaposlenost. Kada biste u obzir uzimali isključivo faktor migracije, taj statistički podatak bi ostao neobjašnjen jer kada se nezaposleno lice odseli i za 3 meseca ne javi NSZ sa evidencije se skida, ali se istovremeno NE beleži kao zaposleno lice! - naglašava načelnica.

Gužva-saobraćaj-Bulevar-12.-februar-foto-Južne-vesti-Vanja-Keser Automobili danas preka potreba; foto: JVDodaje i da veći broj zaposlenih proizvodi veći broj ljudi sa prihodima koji troše za hranu, benzin i druge usluge.

Ako pominjete migracije i iseljavanje ljudi, kako se objašnjava mnogo veći broj automobila na ulicama i popodnevni špic u saobraćaju? Čime su to ljudi kupili automobile i čime kupuju gorivo? - kaže Sotirovski.


“Odnos minimalca i cene potrošačke korpe najbolje opisuju životni standard”

Zvanična statistika kaže da je prosečna zarada u Nišu 50.262 dinara, ali je činjenica da je za mnoge Nišlije ova plata i dalje misaona imenica. Doktor ekonomskih nauka Ivana Božić Miljković kaže da prilikom obračuna prosečne zarade treba imati u vidu odnos zaposlenih u javnom i privatnom sektoru.

Statistika kaže da je dvostruko veći broj zaposlenih u privatnom nego u javnom sektoru. Sa druge strane, prosečna zarada zaposlenih u privatnom sektoru je, prema zvaničnim statističkim podacima koji su ovih dana naročito popularni u medijima, dvostruko niža od one koju primaju zaposleni u javnom sektoru. Upravo te visoke plate u javnom sektoru povoljno utiču na obračun prosečne zarade i zahvaljujući njima statistički se prikazuje visok prosek - kaže Božić Miljković.

korpa Potrošačka korpa pokazuje relano stanje životnog standarda; Ilustracija

Ona pojašnjava da podaci o kupovnoj moći stanovništva izraženi kroz vrednost prosečne potrošačke korpe demantuju statistike o visokoj prosečnoj plati.

Prema podacima Ministarstva trgovine, vrednost prosečne potrošačke korpe u junu ove godine iznosila je 71.446,88 dinara. Prosečna plata u Nišu iznosi 50.262 dinara. Odnos ove dve brojke najbolje pokazuje životni standard i kvalitet života u našem gradu - objašnjava Božić Miljković.

Doktorka Božić Miljković se, kako kaže, ne bi složila ni sa konstatacijom da su puni kafići i automobili na ulicama pokazatelj rasta životnog standarda.

kafic-nis-serbia Puni kafići pokazuju bolji standar idli ne?(foto: FB stranica "Nis-Serbia")Tačno je da broj potrošača usluga u kafićima i restoranima ne jenjava, međutim i tu se može postaviti niz pitanja, pre svega o strukturi izvora te potrošnje: da li konzumenti tih usluga troše svoj zarađeni novac ili možda penzije roditelja, povremene honorare ili neku drugu vrstu primanja koja nije iz stalnog radnog odnosa ili vodi poreklo iz neformalnog sektora privrede? - pojašnjava doktorka.

Automobil je, kako kaže, danas preka potreba i “logično je da je ta potreba postala masovna”, a da bi to zaista bio pokazatelj boljeg životnog standarda neophodno je uporediti više podataka - od broja automobila po domaćinstvu, starosti vozila, pa sve do nabavne i tržišne cene.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • petar

    15:58 // 30. 9. 2019.

    Svi trabunjaju a niko da dotakne suštinu a to je: kako može novinar da se bavi pitanjima boljeg života. Kako to da novinar odjednom poznaje i ekonomiju i privredu i upravu? Kako? Tu je najveći problem jer ova prokleta srpska politika omogućava najvećim neznalicama da dođu na sve nivoe vlasti, bez obzira na kvalifikaciju, pa nam tako vozači postaju ministri, keramičari direktori BIA-e, konobari ...

  • Mića

    08:18 // 16. 9. 2019.

    Naravno da su saobraćajne gužve veće kad su dve mosta zatvorili za saobraćaj a ulice stoje raskopane po dva meseca pre nego što im "namažu" asfalt.

  • argh

    19:48 // 15. 9. 2019.

    Znaću da je bolje kada mediji ne manipulišu informacijama i javnošću. Tu mislim i na Pink i slične, ali i na N1 i slične. Ova anketa je čist primer. Rezultati nisu ni približni realnim. Radim 10 godina na rukovodećim pozicijama IT kompanije i vidim da država ide bar malo na bolje po standardu, zakonima, ophođenju države prema privrednicima. I ne zasmejavajte nas sa nezaposlenkm IT "stručnjakom"!

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.