Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

13:21, 1. 1. 2021.

| Ekonomija

Radnici u "sivoj" zoni nevidljive žrtve pandemije, mnogi preduzetnici na "staklenim nogama" do januara

Autor:J. Canić Milanović, I. NasteskaIzvor:Južne vesti, 360 stepeni
muzicar-foto-akostic
Teški dani za muzičare; foto: A. Kostić

Pandemija virusa korona potpuno je promenila privredu i način rada, a mnoge firme i preduzetnici u Srbiji opstali su zbog subvencija kojima su se obavezali da će raditi i neće davati otkaze do januara. Zato će se tek u novoj godini znati prave posledice krize i koliko ljudi ostaje bez posla. Zbog mera koje su uvedene ugrožen je turistički i ugostiteljski sektor, dok su žrtve i brojni radnici koji nisu vidljivi u statistici - honorarci i oni bez ugovora za stalno. Slična situacija je i u Severnoj Makedoniji gde su pred velikim izazovom samostalni umetnici, ali i bejbisiterke, negovateljice i čistačice.

Internet je pun oglasa - prodaje se oprema za frizerske salone. Tako je jer mnogi frizeri kažu da planiraju da zatvore svoje radnje 4. januara. Do tog datuma obavezali su se da rade kada su dobili pomoć, ali kažu da od rada zapravo nije bilo ništa.

Najteže je u periodu kad nam je zabranjen vikend i imamo mogućnost da radimo samo u vreme kad i svi ostali rade, pa sam u boljim danima mogla da imam dve mušterije dnevno. Prihodi ni za troškove, rashodi isti - kaže frizerka iz Niša.

Koliki su prihodi i koliko je to manje u odnosu na isti period prošle godine, frizerka Jelena Todorović objašnjava ovako:

Čujem se sa drugom koleginicom, delimo srećne vesti. Jao, skupila sam za kiriju, ja njoj javljam jao skupila sam za struju. Mi se radujemo kad bar za to zaradimo. Ovo je ozbiljna katastrofa iz koje ne vidim izlaz - kaže Todorovićeva.

Da će u Nišu, gde je prema podacima Udruženja ugostitelja registovano 550 ugostiteljskih objekata u kojima radi približno 6.000 zaposlenih, od početka naredne godine mnogi zbog mera Vlade protiv epidemije ostati bez posla, ocenio je nedavno predsednik ovog udruženja Bojan Mitić.

Slična sudbina čeka i hotelijere, turističke agencije, kao i brojne preduzetnike koji se bave uslužnim delatnostima.

Država je za pomoć privredi i građanima donela paket mera tokom vanrednog stanja. Ekonomisti tumače da je deo tih mera zaista pomogao, jer je održao neke privrednike i zadržao radna mesta, dok drugi deo - deljenje po 100 evra građanima, i to pred izbore, stručnjaci ocenjuju kao populističke mere.

Urednica časopisa Nova ekonomija Biljana Stepanović kaže da je činjenica da prva mera koju je Vlada Srbije sprovela na početku korone, da se svim stalno zaposlenima u kompanijama isplati minimalac u roku od tri meseca, jeste u velikoj meri pomogla poslodavcima i odložila otpuštanja.

Do sada nisam videla tačne podatke koliko je ljudi ostalo bez posla. Postoje samo procene. Jedno su procene sindikata, drugo su procene vlasti, ali to još uvek nije ni pouzdano, ni zvanično, naročito zbog ove pomoći. Prave srazmere videćemo kada ta zabrana prođe posle Nove godine - objašnjava Stepanović.


Ostali bez posla, ali nevidljivi u statistici

mladen milojkovic Glumac koji nosi repertoar, ali nije stalno zaposlen; foto: Stefan KrečmarStepanovićeva ističe je teško davati procene o tome koliko je ljudi ostalo bez posla jer postoji mnogo onih koji zvanično nisu ni bili zaposleni.

Ti ugovori se jednostavno raskidaju, samo više sutra ne važe. Treću kategoriju čine ljudi koji su radili u takozvanoj sivoj zoni, koji uopšte nisu bili ni prijavljeni, za koje ne znamo i ne možemo znati koliko ih ima. Dakle, tu postoje i ljudi za koje ne znamo, tu su razni zanati. To su frizeri, kozmetičari, ljudi koji prodaju raznu robu na malo, od metraže do neke obuće, tu su ljudi koji se bave unutrašnjom dekoracijom, raznim stvarima Ono što ja pouzdano znam, mnogi ljudi ostaju bez posla na dnevnom nivou - objašnjava Stepanovićeva.

Jedan od onih koji je zato što nije imao ugovor ostao bez zarade je i Mladen Milojković, glumac niškog Lutkarskog pozorišta. U Pozorištu radi već 10 godina, a nakon 2019. godine angažovan je kao honorarac.

Kada su se zbog korone spustile zavese, on i njegove kolege honorarci ostali su bez prihoda, a pomoć države nisu mogli da dobiju jer nemaju status samostalnog umetnika.

Obećanje od strane pozorišta da ćemo biti pokriveni nekim ugovorima nije se desilo. Zaradio sam ukupno 4.000 dinara za novembar i decembar mesec. Jedino što mi je preostalo jeste tužba. Tužba, koja me štiti. Koliko god to apsurdno zvučalo - kaže Milojković.

I neke zanatlije nisu ove godine zaradile kao pre, a među njima je i penzioner iz Niša koji pravi turističke suvenire od keramike sa obeležjima grada.

Snabdevam prodavce na vašarima i u nekim radnjama. Preko leta je uvek mnogo posla, pogotovo u vreme Nišvila, kada dođe mnogo stranaca. Nisam uspevao da napravim koliko se traži jer nema tu serijske proizvodnje, sve radim ručno, pa mi cela porodica pomaže. A ove godine po prvi put slobodnog vremena na pretek, nikad manje posla, nije otišao ni deseti deo uobičajenih količina - kaže ovaj penzioner.

muzicari2-foto-akostic foto: A. KostićMuzičari koji žive od svirki na veseljima ili u klubovima i kafanama, takođe su ostali bez zarade. Danijel Stojanović iz benda Nacionalna klasa kaže da nisu svirali od marta.

Imali smo zakazane svadbe i slavlja do oktobra, ali ništa od toga. Pomoć države dobili su neki, ali reč je malom broju muzičara koji su uplaćivali doprinose preko udruženja. Naime, mnogi nemaju novac da plaćaju te dažbine. Nisu naši honorari tako visoki, jer ovde na jugu po svirci to bude oko 50 do 100 evra po muzičaru - objašnjava Danijel.

Kaže da su svi u bendu morali da se snađu i pronađu posao u drugoj branši, tako gde ga ima, pa neki od njih sada rade kao taksisti, a neki u trgovini.


Tri tekstilne firme u Nišu ugašene

Firme kooperanti Olimpijasa, koji se bave tekstilnom proizvodnjom, prekinule su svoje poslovanje. Razlog za odlazak kooperanata je, kako kažu, pre svega tržište, što su potvrdili i u Tessil-u, dok je Nora otišla iz Niša, kako je rečeno, zbog penzionisanja vlasnika firme.

olimpias Radnice tri firme ostale bez posla usred pandemije; foto: arhiva JVPandemija je, tvrde, poremetila tržište tekstila i situacija je kritična u proizvodnom lancu snabdevanja.

Bez posla je ostalo oko 600 radnica, a među njima je bilo i trudnica i porodilja.

Kako kaže direktor Regionalne privredne komore Niš Aleksandar Milićević, uz njihovu intervenciju uspeli su da nađu druge poslove za otpuštene radnice.

Dobar deo radnica je primljen od strane Olimpias nitinga i Astera. Ostatak radnica smo uspeli da prebacimo odmah u Leoni pod istim uslovima - kaže Milićević.


Dobro smo prošli?

Milićević kaže da, kad se podvuče crta, može da se kaže da smo dobro prošli, s obzirom na okolnosti.

jura U "Juri" se radi punom parom iako je veliki broj radnika bio zaražen; foto: V. KeserMi smo pre svega proizvodni region i imamo dosta kompanija koje izvoze, a sam izvoz je smanjen za 2 do 3% u odnosu na prošlu godinu. Ima kompanija i koje su dobro prošle, posebno one u prehrambenoj industriji, izvoz voća je bio bolji nego prošle godine. S druge strane, turizam, putnički saobraćaj, ugostiteljstvo, to je katastrofa. To je tragedija, sa još gorom prognozom - kaže Milićević.

Sa njim se slaže i Biljana Stepanović iz Nove ekonomije.

Osim prehrambene industrije, trgovine na malo i farmacije, svi ostali biznisi trpe neke posledice. Samo je pitanje ko će uspeti da se izvuče i da pregura, a ko neće - kaže Stepanovićeva.

Podaci niške filijale Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da zvanično nema velikih promena, te da je od 1. marta do 28. decembra podneto 4.114 zahteva za ostvarivanje prava na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti, dok je u istom periodu prošle godine bilo dvadesetak manje zahteva - 4.098.

I broj nezaposlenih na njihovoj evidenciji nije se drastično promenio od početka pandemije. U Nišu je oko 300 nezaposlenih više u novembru u odnosu na mart.

Na evidenciji NSZ Filijale Niš početkom marta bilo je 36.091 nezaposleno lice, dok je za grad Niš broj nezaposlenih lica bio 24.468. Zaključno sa novembrom ove godine broj nezaposlenih lica na nivou Filijale je bio 36.106, a na nivou grada Niša 24.758 - kažu u NSZ.


Neki poslovi ipak imuni na koronu

majstor Jovanović kaže da su majstori imali pune ruke posla bez obzira na pandemiju; foto: privatna arhivaDok su neki zbog pandemije ostali bez posla ili imaju znatno manje prihode, ima i zanimanja koja su jako tražena u doba korone.

Osim zdravstvenih radnika koji su se zapošljavali, kao i farmaceutske industrije koja je profitirala, traženi su i majstori i proizvođači građevinskog materijala.

Slađan Jovanović, koji se bavi proizvodnjom i ugradnjom dekorativne cigle, kaže da im se posao u odnosu na prošlu godinu udvostručio. Na to je uticao smanjen uvoz, ali i činjenica da je više ljudi želelo da uredi prostor u kome živi.

Ljudi su više vremena provodili u kući, pa su uvideli šta sve treba da se sredi, a mnogi nisu išli na letovanje i tako uštedeli, pa su rešili da srede stan, kuću ili dvorište - objašnjava Jovanović.

Napominje da, kada je reč o građevinskim materijalima, uvoza u jednom trenutku nije bilo, pa su domaći investitori morali da se okrenu domaćim proizvođačima.

Pandemija nije nešto što bi iko poželeo, ali eto, desilo se da je našem sektoru donela više posla. Pričam sa kolegama, definitivno su majstori imali pune ruke posla ove godine - iskren je Jovanović.


U Makedoniji mere pomoći sa uslovima koje retki mogu da ispune

restoran Restorani prazni, pa i muzičari ostali bez posla; foto: 360 stepeniI u susednoj Severnoj Makedoniji pred velikim izazovom da opstanu su muzičari koji ne rade u državnim kulturnim ustanovama, već im zarada zavisi isključivo od svadbi i svirki u kafićima i kafanama. U problemu su i negovateljice, čistači i svi oni koji rade u sivoj “zoni”.

Muzičar Džon Ilija Apelgren spada u kategoriju samostalnih umetnika kojima država plaća zdravstveno i penzijsko osiguranje, te se vode kao zaposleni, iako nemaju zaradu. Kaže da su imali pravo na prve mere koje je donela Vlada, te su primili po 14.500 denara za april i maj.

Za drugu meru koju su doneli morali su da se ispune uslovi, koje su teško mogili da ispune ne samo samostalni umetnici, već i oni koji sviraju po restoranima i svadbama. Traži se da ste nezaposleno lice, tako da samostalni umetnici otpadaju. Onda je uslov da imaš manje od 80 hiljada denara prihoda od januara do septembra. Ali mi smo u januaru, februaru i do sredine marta radili, tako da imamo više od te sume. A ako bi se gledao period od marta do avgusta ta suma bi bila nula denara - objašnjava.

Ističe da su mere tako napravljene kao da je u startu postojala namera da što manje ljudi dobije pomoć.

Traži se da imate realizovana tri projekta u oblasti kulture, sa čim ja nemam problem, ali oni koji sviraju isključivo u ugostiteljskim objektima ne mogu da pokažu da su radili na projektima u kulturi - kaže Apelgren.

sanja arizanov Sanja Arizanov kaže da oni koji pomažu u kući nemaju regulisan radni status; foto: 360 stepeniPojašnjava da, iako je Vlada dozvolila da se koncerti održavaju, da bi jedan muzičar mogao da živi normalno, trebalo bi da ima 5 koncerata mesečno, što niko ne može da ostvari. On je od početka epidemije održao dva koncerta - jedan u novembru i jedan u decembru.

Kovid 19 se pokazao kao izazov i za one koji rade od kuće i pružaju negu ili pomoć. Prema rečima Sanje Arizanov, osnivača i konsultanta u Udruženju za konsalting, socijalno preduzetništvo i celoživotno učenje “Prvih pet” i platforme BabysittingMk.com, kada su u prvim mesecima pandemije usvojene mere da se roditelji dece do 10 godina oslobađaju posla, većina porodica je iskoristila ovu priliku. Zato je dalje angažovanje bejbisiterki ili negovatelja bilo stvar individualnog dogovora između porodice i zaposlenog.

Neki su odlučil da naprave pauzu, drugi da produže sa istim tempom i uslovima, samo uz prilagođavanje merama. Deo roditelja se odlučio da radi od kuće, deo roditelja radi za strane kompanije koje su u različitim vremenskim zonama. Tako da kad se to uzme u obzir, kao i da su vrtići bili zatvoreni, potreba za angažovanjem pomoći u kući nije bila značajno smanjena - kaže Arizanov.

skopje`1 Rad je drugačiji u doba korone; foto: 360 stepeniMeđutim, napominje da upravo uslovi koje je nametnula korona kriza postavljaju kao ključno rešavanje regulative zapošljavanja ove kategorije radnika, jer najveći broj njih radi u sivoj zoni, nisu prijavljeni, te ne mogu ni da koriste pomoć Vlade.

Veliko je pitanje i kako su zaštićeni ako porodica želi da odmah prekine radni odnos. Ovo ostaje najteže i kontraverzno pitanje kada je reč o radu u kući - objašnjava Arizanov.


Mnogi se žalili na kršenje radnih prava

Tekstilni radnici, iako većina njih ima regulisan radni odnos, jedni su od najugroženije kategorije radnika u vreme krize. Problematično je što ne mogu da održe distancu jer su im mašine na kojima šiju preblizu jedna od druge, a na posao idu organizovanim prevozom. Takođe su imali problem sa korišćenjem privremenih vladinih mere da budu oslobođeni rada, pa je jedna radnica bila nezakonito otpuštena.

glasen tekstilec1.jpg Tužila poslodavca i dobila ga na sudu; foto: 360 stepeniKako je nedavno preneo “Glasen Tekstilec”, radnica je tužila poslodavca, a sud je utvrdio da su povređena radnička prava i vratio je na posao.

Poslodavac je nezakonito otpustio, zbog kršenja reda i discipline. Ova radnica je skupila hrabrost i tužila ga i dobila ovu bitku. Sud je utvrdio nezakonite radnje i poništio odluku o otkazu - saopštio je “Glasen Tekstilec”.

Savez sindikata Makedonije kaže da je ove godine kroz kampanju “Pravna zaštita - sigurnost radničkih prava” obezbedio pravnu zaštitu na više do 80 hiljada radnika. Radnici su tražili pomoć zbog otkaza, pritisaka da potpišu sporazumne otkaze, smanjenja plata i upućivanja na prinudan odmor.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Ouzo

    07:09 // 2. 1. 2021.

    Najbolje da Maru pozovete u" 15 minuta" ,sve da objasni !

  • ClrScr

    22:31 // 1. 1. 2021.

    Jednu stvar ne vidite - malu privredu koja finansira javni sektor uništava crno tržište, adržava to podstiče. Šminkeri, frizeri, fotografi rade po kućama ili na terenu i ima ih mnogo više od onih koji plaćaju porez i zapošljavaju radnike. Male firme se gase jer nisu konkurentne, a decembra kad je trebalo da bude berba država zaključa preduzetnike posle 17 i vikendom pa svi klijenti odu zna se gde.

    • Cukica

      07:44 // 2. 1. 2021.

      Nisi upravu. Godinama unazad sve manje ljudi odlazi po tim kucnim varijantama lekara, apotekara, frizera, babica, manikira i pedikira, itd. Ljudi su sve vise svesniji o higijeni, odgovornosti itd tih ilegalnih operatera pa se ipak Hvala Bogu odlucuju za legalne usluge. Sto je i fer jer siva ekonomija ubija male preduzetnike i treba je iskoreniti.

  • Dzo

    22:20 // 1. 1. 2021.

    Imam opstipaciju od ove Mare.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.