Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

11:07, 29. 9. 2016.

| Ekonomija

Za godinu dana u Nišu izdata 3 energetska pasoša

Autor:J. C. M.Izvor:Južne vesti
engetska efikasnost
Pasoš ima 8 energetskih razreda, a "A" je najpovoljniji, odnosno znači najviše uštede energije; foto: pixabay.com

Od ukupno 1.220 energetskih pasoša, obaveznih za nove i zgrade koje se rekonstruišu, koji su do sada izdati u Srbiji, samo 18 njih dobile su zgrade na jugu zemlje - po 6 u Nišavskom i Jablaničkom i po 2 u Topličkom, Pirotskom i Pčinjskom okrugu. 

Kako je Južnim vestima rečeno u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, njima su u 2015. godini dostavljena 3 pasoša za zgrade koje se nalaze u Nišu, a samo jedan u ovoj godini. Ništa bolja situacija nije ni u Vranju gde je prošle godine izdat samo jedan, a ove nijedan.

U evidenciji za 2015. i 2016. godinu nema dostavljenih pasoša za zgrade koje se nalaze na teritoriji Pirota, ali napominjemo da se grad Pirot uključio u projekat “Lokalni akcioni plan energetske efikasnosti” i da je u okviru tog projekta urađeno 5 energetskih pasoša čije dostavljanje uskoro očekujemo - kažu u ovom Ministarstvu.

Napominju i da je možda broj izdatih energetskih pasoša veći, ali da to još nije evidentirano.

Naime, radne organizacije koje ih izdaju imaju rok od 15 dana od dana izdavanja da ih dostave, a čest je i slučaj da tu svoju obavezu zaborave da urade na vreme, pa čak i ne ispune - objašnjavaju u Ministarstvu.


termografia1-foto-institurmibrs U Srbiji većina kuća "baca" energiju; foto:institutmib.rsEnergetska efikasnost obaveza građevinara

Ovaj pasoš po domaćem zakonodavstvu, ali i direktivama Evropske unije, moraju imati nove i postojeće zgrade koje se rekonstruišu, adaptiraju, saniraju ili energetski saniraju.

Tako je obaveza investitora da objekat visokogradnje koji grade, u zavisnosti od vrste i namene, mora biti projektovan, izgrađen, korišćen i održavan na način kojim se obezbeđuju propisana energetska svojstva, koja se utvrđuju izdavanjem sertifikata o energetskim svojstvima objekta. Bez ovog sertifikata, nemoguće je dobiti upotrebnu dozvolu.

Kako navode u Ministarstvu građevine, u Srbiji do sada ima 1.566 inženjera koji mogu da izrađuju elaborate energetske efikasnosti i 162 radne organizacije koje su ispunile uslove da mogu izdavati energetske pasoše. Obaveza je da svaki novi objekat mora biti najmanje u “C” razredu.

Inače, energetski pasoš zgrade sadrži podatke o energetskom razredu zgrade koji je određen na osnovu izračunate potrebne finalne godišnje toplotne energije za grejanje za referentne klimatske podatke.

Zgrade se svrstavaju u osam energetskih razreda prema energetskoj skali od "A+" do "G", s tim da "A+" označava energetski najpovoljniji, a "G" energetski najnepovoljniji razred.


U štednji energije Srbija na dnu lestvice u Evropi

U odnosu na zemlje Evropske unije Srbija se može nazvati rasipnikom energije. U našoj zemlji oko polovina svih domaćinstava troši 340 kWh/m2 godišnje, što je 3 puta više u odnosu na zemlje zapadne Evrope.

Kako je većina zgrada u Srbiji takozvana “stara gradnja”, ne čudi što se energija rasipa zbog loših prozora i izolacije, te da je oko 70 % objekata energetski neefikasno.

Međutim, da bi zgrade postale energetski štedljive, potrebno je ulaganje, što je problem mnogima u našoj zemlji. Iako je Fond za energetsku efikasnost 2014. trebalo da finanasira preko konkursa domaćinstvima zamenu prozora stolarije i postavljanje izolacije, tada su ta sredstva prebačena na domaćinstva ugrožena u poplavama.

solarne-ploce-foto-flickr Malo je kuća koje koriste obnovljive izvore energije; foto: flickr.comNakon toga, pomoć iz ovog fonda mogu da dobiju samo lokalne samouprave. Ove godine gradovi i opštine mogli su da konkurišu za ukupno 125 miliona dinara za poboljšanje energetske efikasnosti u javnim objektima.


Na papiru blizu EU

I dok je u praksi pred Srbijom dug put do nivoa energetske efikasnosti u zgradarstvu u odnosu na EU, iz Ministarstva građevinarstva kažu da je naša zemlja dobro pozicionirana kada se poredi zakonski okvir Srbije i zemalja EU.

Srbija je u svoj zakonski okvir već unela većinu zahteva iz Direktive 2010/31/EU, kao što su primena izdavanja energetskog pasoša za sve kategorije zgrada, primena izdavanja energetskog pasoša za sve nove zgrada i uspostavljanje registra ovlašćenih organizacija za izdavanje energetskih pasoša - objašnjavaju u Ministarstvu.

Napominju da su i pored toga nedostaci koje Srbija treba da otkloni brojni.

Treba uvesti određivanje energetskog razreda na osnovu svih vidova energije koji su potrebni za funkcionisanje zgrade kao što su grejanje, hlađenje, ventilacija, osvetljenje, pomoćni sistemi i korišćenje održivih izvora energije - kažu u Ministarstvu.

Objašnjavaju i da će jedan od prioritetnih zadataka biti uspostavljanje nezavisnog sistema kontrole kvaliteta koji treba da obuhvati kvalitet unetih podataka, rezultata i preporuka datih u okviru energetskog pasoša.

​Južne vesti" će se u narednom periodu baviti temama koje brinu građane Srbije, a tiču se eventualnog ulaska u Evropsku uniju.

Da li će moći i dalje da slobodno putuju po Evropi? Da li će imati pristup EU fondovima? Da li će proivođači morati da menjaju svoju proizvodnju da bi je uskladili sa standardima EU ? Da li će moći da i dalje da peku rakiju?

Sagovornici Južnih vesti o ovim i sličnim temama biće proizvođači sa juga Srbije, studenti, poljoprivrednici, predstavnici institucija…

Javna promocija evropskih vrednosti od ključnog je značaja za stalni napredak Srbije ka EU.

Južne vesti će pokušati da kroz više različitih priča prikažu pozitivne aspekte članstva u EU i koje su prednosti EU donosi "običnim" građanima.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Lahor

    16:04 // 8. 9. 2016.

    Luda kuća

  • Jova

    13:34 // 8. 9. 2016.

    A ostali ? Kada ce oni makar pred sud. Tesko da ce neko biti osudjen ali ostaje nam da se nadamo.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.