Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

11:29, 18. 11. 2020.

| Hronika

Finski orao, jedna od ugroženih ptica, stradao od struje u Grdeličkoj klisuri

Autor:T. T.Izvor:Južne vesti
orao
Finskog orla ribara ubila struja u Grdeličkoj klisuri; foto: DZPPS

Da je desetogodišnjeg iskusnog letača Olija ubila struja na pruzi Beograd- Skoplje u Grdeličkoj klisuri, saopštili su iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Ova vrsta ptice spada u red ugroženih jer se ne gnezdi gotovo jedan vek i pod strogom je zaštitom.

Svoj let na jugu Srbije završio je finski orao ribar. Iz Društva ističu da ova vrsta orla tokom selidbe iz severnih krajeva dva puta godišnje preleće našu zemlju. Da nešto nije u redu sa orlom, koji je bio obeležen satelitskim odašiljačem, primetili su finski ornitolozi i odmah obavestili kolege u Srbiji.

GPS pozicija koju sam od kolega dobio bila je na samoj međunarodnoj pruzi Koridora 10 Beograd-Skoplje-Solun koja se nalazi između Južne Morave i sela Boćevica. Kada sam došao na lice mesta, na žalost, mogao sam da konstatujem da je ptica mrtva. Leš koji je bio ispod dalekovoda, položaj i promene na telu ukazivale su na to da je ptica stradala od strujnog udara kontakne mreže pruge. Orao nije imao šansi protiv struje jačina 25.000 volti – pojašnjava ornitolog Stefan Marković.

Zbog nastradalog Olija, oglasio se i izvršni direkror ovog Društva Milan Ružić i upozorio na nebezbednost Koridora kojima se kreću ptice.

Milioni nebezbednih stubova za prenos električne energije vrebaju nove žrtve. Zato smo sa kolegama iz 7 država, uz finansijsku pomoć Evropske komisije, pokrenuli projekat LIFE Danube Free Sky koji ima za cilj sprečavanja stradanja ptica na dalekovodima uz korišćenje najnovijih znanja i tehničkih rešenja – poručuje Ružić.

Inače, ove jeseni Oli je seobu započeo 13. septembra i tokom 59 dana preleteo je ukupno 4.613 km kroz devet zemalja. Od izleganja do trenutka uginuća ovaj svetski putnik 10 puta je išao do Afrike i nazad i uspešno savladavao mnoge izazove i opasnosti.

Orao ribar je ptica koja ima kosmopolitsko rasprostranjenje – sreće se na svim kontinentima, izuzev Antarktika. Osnovna hrana su mu ribe koje lovi obrušavanjem i zaranjanjem u vodu. Ribari biraju vodena staništa bogata ribom, a najčešće su to slatkovodna jezera. Velika gnezda grade na vrhu krošnji starih stabala. U prirodi orlovi ribari žive do 30 godina, pokazuju podaci svetskih centara za prstenovanje ptica. Ribar u Srbiji ima status strogo zaštićene vrste.

Finski Oli je kao zrela ptica dobio satelitsku telemetriju u okviru studije mapiranja i procene uticaja vetroparkova na živonu sredinu, na području gde se planira njihova izgradnja.

Podeli sa prijateljima
Povezane teme:
Komentari
Poslednji komentari
  • Otpor

    22:37 // 19. 11. 2020.

    Ko mu kriv kad leti u Nisu ujutru, zagadjenost preko 200, i mi crkavamo kamoli jadne zivotinje...Bitno da nije od coronAVirus

  • I L I J A Cvorovic

    01:29 // 19. 11. 2020.

    Orao pao, orao pao...

  • direktno iz Vojnegovac

    17:45 // 18. 11. 2020.

    što se ne gnezdi jedan vek?

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.