Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

10:58, 28. 5. 2012.

| Istražujemo

"Obračunska greška" za Čair i dalje tajna

Autor:Predrag Blagojević, Dušan RakovićIzvor:Južne vesti
obracunska ghr

I dalje se ne zna kako je nastala "obračunska greška" za rekonstrukciju niške hale Čair, od čak 274 miliona dinara.

Iako je reč o "grešci" od preko 2,5 miliona evra, tenderska komisija nije odbacila tu ponudu. Obrazloženje predsednika komisije Miomira Pešića bilo je da "tako nalaže Zakon o javnim nabavkama".

Hala Čair U rekonstrukciju hale „Čair“ krenulo se u trenutku dok je Evropska rukometna federacija (EHF) vagala da li će Niš zadržati domaćinstvo jednoj od kvalifikacionih grupa na Evropskom prvenstvu 2012. Dogovoreno je da inspekcija EHF-a utvrdi da li se rekonstrukcija odvija po planu i da li će hala zadovoljiti predviđene standarde. U međuvremenu, 10. decembra 2010. objavljen je tender za rekonstrukciju hale. Procenjena vrednost bila je 260 miliona dinara. Tendersku dokumentaciju otkupilo je 28 firmi, ali je na kraju konkurisalo njih 8.

Otvaranje ponuda održano je 4. januara 2011. godine. Najnižu cenu, 324 miliona dinara, ponudio je „Tehnicom computers“ iz Beograda, kao nosilac zajedničke ponude u grupi sa niškim firmama "DMB inženjering", "Level" i "EI informatika", dok je najskuplja bila ponuda „Deneze M“, firme koja je u medijima dovođena u vezu sa biznismenom Milanom Bekom, od 677 miliona dinara. Ostale ponude su se kretale u rasponu između te dve cene, dok su dve ponude bile su bez iskazane vrednosti.

„Tehnicom computers“ je uložio primedbu, ukazavši da je obaveza ponuđača da za javnu nabavku čija vrednost preko 300 miliona dinara dostave kopiju ponude koja se neotvorena šalje Komisiji za zaštitu prava ponuđača, a to su imali samo Tehnicom i Deneza M.

Ponuda „Tehnicom computersa“ imala je, međutim, drugi problem. Vrednost ponude daleko je prevazilazila iskazanih 324 miliona dinara. Tenderska komisija primetila je „obračunsku grešku“ tešku čak 274 miliona dinara.

Greška se potkrala u rekapitulaciji građevinskih i građevinsko-zanatskih radova. No, umesto da to diskvalifikuje ponudu „Tehnicom computersa“, komisija je sa ponuđačem ispravila grešku, o čemu je i sačinjen zapisnik 6. janura 2011. Uporište za takvu odluku Komisija je imala u Zakonu o javnim nabavkama, što je izjavio i predsednik Komisije Miomir Pešić. Pešić je dodao i da se niko od ponuđača nije žalio na tendersku proceduru.

- Da je bilo, verujte, na toliki posao, od šest, šest i po miliona evra bar malo šanse bilo da neko proceni da ima propusta u proceduri – verujte, žalio bi se, jer je tako veliki posao - rekao je Pešić.

Kako je došlo do navodne obračunske greške nismo uspeli da saznamo u Tehnicomu, jer niko od zvaničnika nije želeo da razgovara sa novinarima.

Zbog toga i dalje je nezponato zbog čega je predračun rađen na računaru, a krajnje vrednosti unošene rukom. Takođe, ostaje nejasno i kako je došlo do greške u sabiranju od 230 miliona (bez PDV), kada je samo jedan od sabiraka 115 miliona, a izračunati zbir 73 miliona.

Iako ispravljena ponuda Tehnicoma daleko prevazilazi procenjenu vrednost javne nabavke, tenderska komisija predložila je gradonačelniku da je prihvati.

Desetak dana kasnije, 26. janura, gradonačelnik je sklopio ugovor sa „Tehnicom computersom“ vredan 596 miliona dinara.

Međutim, ispostavilo se da ni to nije bila konačna cena rekonstrukcije hale „Čair“.


Rebalans za halu

Iako se vrednost rekonstrukcije hale „Čair“ nakon potpisivanja ugovora sa firmom „Tehnicom Computers“ popela na skoro 600 miliona dinara, to nije konačan iznos koji je iz gradskog budžeta izdvojen za taj posao. Usledio je i tender za dodatne radove.

14. juna 2011. godine, Skupština grada Niša usvojila je prvi rebalans gradskog budžeta za tu godinu. Jedna od promena bila je stavka iz koje se finansira rekonstrukcija hale.

U obrazloženju Predloga odluke o rebalansu budžeta, koji je Uprava za finansije uputila gradskom Veću, navodi se da je za rekonstrukciju prvobitno bilo planirano 2,5 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti, ali da je vrednost radova porasla zbog organizacije Evropskog prvenstva u rukometu. Predloženim rebalansom rashodi za rekonstrukciju povećani su na 644 miliona dinara.

- Grad Niš je u međuvremenu određen za jedan od gradova kome je poverena organizacija Evropskog  rukometnog  prvenstva 2012.  godine. Poveravanje  dela organizacije Evropskog  prvenstva  u  rukometu  u  januaru 2012.  godine,  između ostalog, podrazumevalo je neophodno izvođenje i drugih vrsta radova, koji se u trenutku donošenja prethodne odluke nisu mogli planirati, a prouzrokovani su visokozahtevnim standardima Evropske rukometne federacije - pisalo je u obrazloženju

Nakon rebalansa raspisan je još jedan tender, za dodatne radove na rekonstrukciji hale. Jedini ponuđač bio je “Tehnicom computers”, a ugovorena vrednost bila je 132 miliona dinara. Ugovor je zaključen 15. jula 2011. godine.

Time se vrednost rekonstrukcije popela na 728 miliona dinara. S obzirom da je ostvarena ušteda na prvom tenderu od 51 milion, došlo se do konačne vrednosti – tačno 676.899.999 dinara.


Kako se o rekonstrukciji pričalo u javnosti?

Cena rekonstrukcije hale „Čair“ i način na koji je sproveden tender postali su tema u niškoj javnosti tek pred kraj radova. Povod je bio rebalans gradskog budžeta za 2011. godinu, a diskusija se sa skupštinske govornice prenela na konferencije za novinare političkih partija i, konačno, dospela u medije.

Prve kontroverze vezane za rekonstrukciju hale „Čair“ pojavile su se početkom proleća 2011. godine. Predsednik niškog odbora G17 plus i direktor Direkcije za izgradnju grada Branislav Jovanović izneo je tvrdnju da je rekonstrukcija sportskih objekata "pod velom tajne" i da su posao dobile uglavnom beogradske firme.

Jovanović je tada zatražio da Skupština grada formira Komisiju za praćenje trošenja sredstava i odvijanja radova na rekonstrukciji fudbalskog stadiona i sportske hale „Čair“. Uprkos postignutom dogovoru parlamentarnih stranaka, komisija ipak nije formirana.

Nove kritike upućene su nakon rebalansa budžeta, u leto 2011. Stranka Nova Srbija koja je koristeći Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja došla do dokumentacije i zapisnika tenderske komisije. Tako je do javnosti i došla informacija o obračunskoj greški u izabranoj ponudi.

U reakciji na optužbe da prilikom sprovođenja tendera nije sve urađeno po propisu, predsednik tenderske komisije i direktor Gradske stambene agencije Miomir Pešić rekao je da u ponudi jeste napravljena gruba greška, ali da, ma koliko to čudno zvučalo, zakon dozvoljava da se takva greška ispravi, bez obzira na njen iznos.

 - U ovom slučaju jeste napravljena gruba računska greška, ali zakon ne prepoznaje granice kretanja računske greške. Ta gruba računska greška je uočena, pozvan je izvođač radova, što, opet, zakon dozvoljava, on je takođe napravio svoj pregled toga, saglasio se sa tim, udario pečat, potpis i prihvatio da je napravio takvu računsku grešku - rekao je Pešić.

Pešić je rekao da za poništavanje tendera komisija nije imala zakonskih osnova, a da ga je i poništila “Tehnicom computers” bi mogao da se žali na tu odluku. Druga varijanta bila bi, rekao je Pešić, dodeljivanje posla drugoplasiranoj kompaniji, čija je ponuda bila skuplja za 80 miliona dinara, pa bi “Tehnicom computers” i po tom osnovu imao pravo na žalbu.

- To bi nas odvelo u to da mi ne bismo mogli da završimo tender, ne bismo mogli da uradimo rekonstrukciju hale "Čair". Jednostavno, takva procedura poništenja, ili odabir skupljeg ponuđača bi nas sigurno odvela u jednu žalbu prema Upravi za zaštitu ponuđača i to bi trajalo najmanje 4 do 6 meseci - kaže Pešić.

Tako bi, smatra Pešić, grad lako mogao da bude isključen iz organizacije Evropskog prvenstva u rukometu. Da je komisija ispravno postupila, po Pešiću govori i podatak da nijedan od ponuđača nije uložio žalbu na odluku da se posao dodeli „Tehnicom computersu“.

Da se drugačije nije moglo postupiti tvrdi i načelnica gradske Uprave za finansije Snežana Jovanović. Ona kaže da je komisija po Zakonu o javnim nabavkama bila u obavezi da ukaže ponuđaču na obračunsku grešku i da je, uz saglasnost ponuđača, ispravi.


Revizor o tenderu

Tender za rekonstrukciju hale „Čair“ pominje se i u izveštaju o reviziji završnog računa gradskog budžeta za 2010. godinu, koji je krajem 2011. godine predstavila Državna revizorska institucija (DRI).

Državni revizori nisu po pitanju "obračunske greške" izneli bilo kakve primedbe, ali jesu na iznos tendera i na njegovu proceduru.

Tačnije, utvrđeno je da  se taj tender ne nalazi u obaveznom Planu javnih nabavki, čime su prekršeni Zakoni o javnim nabavkama i budžetskom sistemu.

Reagujući na Izveštaj gradonačelnik Simonović je optužio DRI da je čitav dokument "tendenciozno napisan" i naveo da je rekonstrukcija hale bila planirana, ali ne kao jedna javna nabavka, već kao četiri, koje su zbog efikasnosti i ušteda objedinjene u jednu.


Kompjuteri i građevina

U javnosti se polemisalo i zašto je firma čiji naziv govori da se bavi kompjuterskim biznisom dobila na tenderu za rekonstrukciju sportske hale. Sam naziv „Tehnicom computers“ zbunjuje, ali uvid u reference te firme pokazuje da se ona bavi sistemskim integracijama u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija.

U portfoliju ovog preduzeća stoji da je „Tehnicom Computers“ instalirao novo rešenje automatizacije osvetljenja, centralni sistem nadzora i upravljanja, koji omogućava kompjutersku kontrolu klimatizacije, ventilacije i grejanja, kao i da je napravio softver koji omogućava štampanje ulaznica sa bar kodom.

„Tehnicom Computers“ je deo „Tehnicom“ grupe, koja u svom okrilju ima i preduzeća koja se bave građevinskim poslovima. „Tehnicom Computers“ je za rekonstrukciju hale „Čair“, ipak, za saradnike odabrao niška preduzeća "DMB inženjering", "Level" i "EI informatika".


Završetak rekonstrukcije i sportske manifestacije

Hala Čair Bez obzira na sumnje i kontroverze, rekonstrukcija hale „Čair“ završena je na vreme za Evropsko prvenstvo. Iako je prvobitni rok, predviđen za 30. jun 2011. godine, probijen, hala je završena i dobila je upotrebnu dozvolu krajem septembra. Ubrzo zatim, u njoj su održane prve utakmice, kocerti, mitinzi. Ali problemi ni tu nisu prestali.

Hala je dobila zeleno svetlo EHF-a i Evropsko prventsvo u rukometu je moglo da počne. Problem je nastao sa sledećim većim sportskim događajem – Dejvis kup mečem Srbije i Švedske. Prve informacije govorile su da taj meč neće biti održan u Nišu, jer hala „Čair“ nema potrebnu visinu plafona kako predviđaju standardi Međunarodne teniske federacije. Meč je, ipak, održan, ali će ostati upamćen po vrlo malom broju karata koje su puštene u prodaju. Sličan problem sa kartama pojavio se i na finalu Kupa Radivoja Koraća.

Pitanje da li treba graditi novu sportsku halu ostalo je otvoreno. U predizbornoj kampanji za lokalne izbore 2012. godine Ujedinjeni regioni Srbije su kao jednu od stvari koje bi u Nišu trebalo uraditi naveli upravo novu halu. To i ne čudi, s obzirom da je stožer URS-a stranka G17 plus, koja se sve vreme zalagala da se umesto rekonstrukcije hale „Čair“ izgradi „Niška arena“ na Vizantijskom bulevaru.


Predistorija – nova i/ili stara hala

U Nišu je odavno planirana izgradnja još jedne sportske hale, na Vizantijskom bulevaru, kod takozvanog Đačkog ostrva. O tome svedoči i urbanistički projekat, usvojen 1999. godine. Tada planirani sportsko-rekreativni centar nikada nije izgrađen, a ideja je evoluirala do "univerzalne sportske hale".

Krajem 2008. godine procenjeno je da će izgradnja hale sa 5.000 mesta koštati 4,5 miliona evra. Kao jedan od razloga za izgradnju nove hale navodilo se da je to bolje rešenje od rekonstrukcije stare hale u parku Čair. Ono što je u tom trenutku bilo izvesno je da je nova hala trebalo da bude spremna za Evropsko prvenstvo u rukometu 2012. godine, jer je Niš planiran za domaćina jedne kvalifikacione grupe.

Ta priča je opstajala do 2010. godine, kada su se javile kontroverze. Procena troškova izgradnje nove hale dostigla je 12 miliona evra, a njen planirani kapacitet porastao je na 9.000 mesta.

Gradonačelnik Niša Miloš Simonović uveo je u igru ideju da se za taj novac, umesto izgradnje nove hale, može rekonstruisati stara, ali i gradski fudbalski stadion.

Simonovićeva ideja bila je da se hala „Čair“ sanira, da se osposobi za održavanje svih velikih sportskih manifestacija i da joj bude proširen kapacitet na 5.000 mesta. Za rekonstrukciju hale gradskim budžetom bilo je planirano oko 2,5 miliona evra.

Ali, tokom jula 2010. usledio je novi preokret – ponovo se krenulo sa pričom o novoj hali, ali svedenoj na 5.000 mesta. Ta hala je trebalo da se izgradi iz sredstava Programa vanredne podrške domaćoj građevinskoj industriji Vlade Srbije, a procenjeno je da će to koštati nešto preko 12 miliona evra. Finansiranje je trebalo da bude po sistemu pola-pola, po 50 odsto novca dali bi grad i Republika (10 odsto novca iz sopstvenih prihoda i 40 odsto putem kredita). Ovu odluku usvojila je i Skupština grada Niša 11. avgusta 2010. godine, ali nikad nije sprovedena.

Dilema da li graditi novu halu ili rekonstruisati staru podelila je vladajuću koaliciju u Nišu. Stranka G17 plus insistrirala je na izgradnji nove, dok je stožer koalicije, Demokratska stranka, revitalizovala ideju da se "Čair" proširi tako da zadovolji standarde za organizovanje velikih sportskih takmičenja.

Nakon odustajanja od izgradnje nove hale pojavile su se priče da će Niš biti izbačen iz šeme organizacije Evropskog prvenstva u rukometu 2012. godine.

Gradonačelnik Simonović demantovao je te glasine, tvrdeći da će rekonstruisana hale zadovoljiti kriterijume Evropske rukometne federacije.


Nova Srbija protiv tendera za halu

Nedoumice oko regularnosti tendera za rekonstrukciju hale „Čair“ delom su plod kritike koju je uputila opoziciona stranka Nova Srbija. Zašto se ta partija zainteresovala za tu javnu nabavku, objašnjava predsednik Gradskog odbora u Nišu Bojan Avramović:

- Nas je navelo na sumnju to što je napravljena ad-hoc tenderska komisija, protivno svim poslovnicima i sistematizacijama rada u Skupštini grada, jer logično je bilo da nadležna uprava ili nadležno javno preduzeće sprovodi i javnu nabavku rekonstrukcije hale "Čair".. Tako da imate ljude, direktora Gradske stambene agencije, koji je i šef tenderske komisije, a nadzor radi zamenik direktora. Sve to kao privatna lica - kaže Avramović.

Avramović kaže da će vrednost rekonstrukcije hale možda preći i deset miliona evra.

- Kada se uzme i prva faza, sa renoviranjem krova, to izlazi na više od 700 miliona dinara, a kada preračunamo kamate koje ćemo da platimo, jer je finansirano iz kredita, onda će da izađe preko deset miliona evra.“

 


Ovaj tekst realizuje se u okviru projekta "Veća transparetnost lokalnih samouprava – pravo građana, obaveza države", koji finansira Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji u okviru projekta Podrška civilnom društvu.

Sadržaj publikacije je isključiva odgovornost medija i ne predstavlja nužno stavove Evropske unije.

 

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Sasa Vasilic

    15:24 // 29. 5. 2012.

    gospodine blagojevicu,zna li se ko je ove "greske" t.j.zvrljotine,overavao?na slici je to neki-a V.N ili B.H. ?

  • zoki

    12:36 // 29. 5. 2012.

    Dokle cete srozavati ovaj grad vi bahate i nemoralne prilike?

  • Alex1

    11:46 // 29. 5. 2012.

    @Boban,
    da da, upravo si nanizao (u pravom redosledu) sve koji su 'zasluzni'. sve 'strucni' ljudi, ali za pogresnu oblast xD
    Pljacka!

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.