Opština Niška Banja na tenderu izabrala kafanu koja više ne postoji

9. aprila ove godine, prema podacima sa Portala javnih nabavki, Opština Niška Banja potpisala je ugovor vredan 500.000 dinara sa kafanom RAS Ristić iz Niša koja u tom trenutku, kako piše u dokumentima na APR-u, 5 dana nije obavljala tu delatnost. Kafana i danas postoji na istoj adresi, ali se zove RAS Plus i ima drugog vlasnika i druge račune. Prvi čovek Banje Dejan Jovanović tvrdi da nije znao za ovaj problem.

Kafana RAS Ristić se uredno javila i pobedila na tenderu koji je raspisala Opština Niška Banja u martu ove godine. Odluka o pobedniku tendera doneta je 29. marta, ali su prema podacima sa Portala javnih nabavki ugovori potpisani desetak dana kasnije.

Od 1. aprila ne obavlja tu delatnost; foto: printscreen APRU tom trenutku, kako piše u dokumentu na sajtu Agencije za privredne registre, kafana RAS Ristić nije obavljala tu delatnost. Naime, oni su 1. aprila, nekoliko dana od pobede na tenderu u Banji, podneli zahtev za prekid obavljanja delatnosti, a zvanično su ugašeni 4. juna.

Vlasnik kafane koja je pobedila na tenderu Aleksandar Ristić nije imao komentar na dobijanje posla u Banji, već je novinare uputio na predsednika Opštine Dejana Jovanovića.

Iznenađen sam i nemam nikakav komentar. Nisam ni u Nišu već duže vreme. Najbolje pozovite predsednika Opštine Niška Banja pa će on da Vam objasni - rekao je Ristić.

Jovanović je takođe bio iznenađen informacijom da je Opština faktički dodelila posao kafani koja više ne postoji.

Kako ne postoji, pa juče smo tamo vodili ljude - rekao je Jovanović.

I predsednik Opštine iznenađen; foto: JV

Ali opštinari iz Banje svoje goste nisu vodili u kafanu sa kojom su potpisali ugovor, već u kafanu RAS Plus, koja od 1. aprila posluje na istoj adresi, ali ima novi PIB, matični broj i vlasnika. I koja, što je najvažnije, nije ni učestvovala na tenderu u martu.

Nisam imao pojma o tome. Pozvaću službenika za javne nabavke i preduzeću sve od mera. Ako treba raskinućemo ugovor - rekao je Jovanović.

Pored ovog, ugovor o ugostiteljskim uslugama potpisan je i sa Gurmanovom tajnom, kafanom iz Banje. Suma je nešto manja - 300.000 dinara.

Ugovor potpisan prekasno; foto: printscreen Portal JNB

Ovakve poteze lokalne vlasti u Banji osuđuje odbornička grupa Niška inicijativa. Oni kažu da se na kafane troše “velike cifre”.

Sve ovo govori da uprava razmišlja samo o kafanama i proslavama u ovo doba prosperiteta samo njih, dok građani lome noge i kola po rupama, ginu po pružnim prelazima. Testament tome je i proslava zvaničnika na privatnim bazenima u Niškoj Banji, dok se očigledno sve ostalo nastavlja po kafanama koje plaćaju novcem svih građana - poručuju iz Niške inicijative.

Podsetimo, sporna javna nabavka za ugostiteljske usluge bila je i pre nekoliko godina u Opštini Pantelej kada su konkursnoj dokumentaciji opštinari tražili određeni meni, a plaćali su kafane u Nišu, Beogradu i auto-putu.

Šta je sporno u celoj priči?

Dobrašinović kaže da je ugovor sporan sa obe strane; foto: JVDragan Dobrašinović iz Koalicije za nadzor javnih finansija kaže da Opština Niška Banja nije smela da potpiše ugovor sa kafanom koja u tom trenutku nije obavljala delatnost.

Oni kao pravno lice su sami tražili od APR-a da im privremeno bude obustavljena delatnost. Sami su sebe stavili u stanje mirovanja. Ako si u stanju mirovanja ne možeš da pružaš usluge za koje te Opština angažuje. To je problem - kaže Dobrašinović.

Drugo pitanje koje se otvara je kome Opština plaća kafanske račune.

Da li se sada plaća onom sa kojim je sklopljen ugovor ili nekoj drugoj firmi? To je sada drugo pravno lice. Ugovaraš sa jednim, a plaćaš drugo. Drugi ti isporučuje usluge, a nije ni učestvovao na tenderu, znači ti plaćaš nekome prema kome nemaš ugovornu obavezu. To je izvrgavanje tenderske procedure - kaže Dobrašinović.

Inače, sam proces javne nabavke sproveden je transparentno. Prema podacima sa Portala javnih nabavki, na poziv za usluge nacionalne kuhinje javile su se još 3 kafane, ali je komisija ocenila ponudu RAS Ristića kao najbolju.

U celom procesu oformljen je sistem bodovanja, takozvani ponderi, a ocenjivala se higijena, ekonomičnost i estetika jela, ali i lokala.