Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

12:12, 30. 5. 2016.

| Istražujemo

Političari mimo zakona u upravama sportskih klubova u Nišu

Autor:Ljubica Jocić, Predrag BlagojevićIzvor:Južne vesti
Sport i politika
Neraskidiva veza sporta i politike; Ilustracija: Vjeko Sumić

Tri meseca posle donošenja Zakona o sportu, kojim se zabranjuje da funkcioneri budu članovi uprava sportskih klubova, u Nišu su u upravama i dalje istaknuti političari ili javni funkcioneri. Gradonačelnik Zoran Perišič najavljuje promene, ali je i sam prošle godine potrošio na sport više nego što mu Statut Grada dozvoljava.

Dok novi Zakon o sportu čija je primena počela februara deklarativno sprečava da javni i politički funkcioneri budu članovi uprava sportskih klubova, niške klubove sa najvećim budžetima i dalje vode istaknuti političari ili javni funkcioneri. Zakon o sportu Jasne definicije Zakona o sportu

Otkako je 2011. uvedeno takozvano „stimulativno finansiranje“ klubova, kada je gradonačelniku dato pravo da sam, bez jasno definisanih kriterijuma, odlučuje kojim će klubovima dati 70 % para od ukupnog novca koji je u budžetu Grada izdvojen za sport, Fudbalski klub Radnički, Rukometni klub Železničar, Košarkaški klub Konstantin, Ženski rukometni klub Naisa, Vaterpolo klub Nais i Odbojkaški klub Niš su do 31. decembra 2015. godine dobili ukupno 357,5 miliona, pokazuju podaci Ministarstva finansija.

To je 76,1 % od ukupne sume (469,4 miliona), koja je bila raspodeljena kao „stimulativno finansiranje“.

Preostalih 30 odsto sredstava, koji se definišu kao „redovno finansiranje“, raspodeljuje posebna Komisija, na osnovu veoma jasnih kriterijuma. Komisiju čine predstavnici Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje, Uprave za sport, Sportskog saveza Niša i pojedinih klubova, prema Pravilniku o odobravanju programa u sportu.

Upravo u upravama pomenutih klubova je u tom periodu bio ili i je i danas neki javni ili politički funkcioner.

Najviše para je otišlo Fudbalskom klubu Radnički koji je za 5 godina samo odlukom gradonačelnika dobio 158,5 miliona dinara, što je bezmalo polovina ukupne sume za ovih 6 klubova, odnosno čak trećina novca za sve klubove koji su u tom periodu bili na spisku za „stimulativna sredstva“!

Radan Ilić "Nisam javni funkcioner", Radan IlićTrenutno Upravni odbor Radničkog čine predsednik Radan Ilić, koji je pomoćnik gradonačelnika i pomoćnik direktora Kliničkog centra Niš, Hadži Ivan Đorđević, direktor niške filijale PIO, zatim Bojan Marinković Bojzi i Branislav Kačar, koji su aprila 2016. bili kandidati na izbornoj listi SNS-a za odbornike u Skupštini Grada.

Ipak, Radan Ilić naglašava da on nije "javni funkcioner", odnosno da nema prepreka da vodi i Radnički.

Ja sam sa Agencijom za borbu protiv korupcije dobio spor da nisam na javnoj funkciji. Pomoćnik gradonačelnika nije javna funkcija. Mene gradonačelnik tu raspoređuje, nemam ni mandatni period – kaže Ilić.

Činjenicu da pomoćnik gradonačelnika nije javna funkcija Ivan Ninić, izvršni direktor Centra za vladavinu prava, vidi kao "perfidno izigravanje zakona". 

To je ono što je loše i rupa u Zakonu. Sama ta činjenica njima daje mogućnost da multiplikuju svoje službene dužnosti, da sede u više fotelja, bez ikakve konsekvence. U pitanju je rupa u Zakonu koju bi trebalo prevazići izmenom ovog sistemskog zakona – kaže Ninić.

Iako je njegov pomoćnik na čelu kluba koji iz gradskog budžeta redovno dobija najveći deo novca gradonačelnik Niša Zoran Perišić smatra da se Radničkom "svakako mora naći način da se pomogne, bez obzira na to ko je u rukovodstvu".

Bio je Darko Bulatović koji jeste bio politički funkcioner, pa je bio Vidak Perović koji nije bio. Radan Ilić je pomoćnik gradonačelnika. Verujte mi, to nije nikakva velika funkcija, on je u rangu pomoćnika ili zamenika načelnika uprave. Sa druge strane, kada govorimo o Radničkom, govorimo o jednom od najvećih sportskih brendova. Klub osnovan 1923. godine sa svetlom istorijom i kome zaista treba da nađemo način da pomognemo da ostane superligaš i u tom društvu ide dalje ka Evropi – kaže Perišić.

Da se rukovodstvo Grada trudi da pomogne klubu koji se 2012. godine, posle 9 godina pauze, vratio u najviši rang takmičenja, govore i podaci Uprave za trezor.

Samo iz budžeta Grada Niša je na račun Radničkog od 1. januara 2011. do 31. decembra 2015. godine uplaćeno 179.496.429 dinara što je skoro 9,5 miliona dinara više od novca koji je planiran da ove godine bude podeljen svim klubovima u Nišu.

Pored para koje su Radničkom otišle iz budžeta Grada, kazuju podaci Uprave za trezor, tokom 2014. i 2015. godine sa računa takozvanog "indirektnog budžetskog korisnika", Turističke organizacije Niša (TON), fudbalskom klubu sa Čaira je uplaćeno 11,2 miliona dinara.

Ove isplate su, tvrde u TON-u, "isključivo i jedino iz osnova prodaje pretplatnih godišnjih karata, prodaje ulaznica, suvenira u svim infocentrima TON-a u Nišu, po osnovu Ugovora o prodaji karata za ugovoreni iznos od 3 - 5 % agentske provizije".


Bez ostavki javnih funkcionera

Zoran Perišić Malo za zakon, malo za politiku; Zoran Perišić, foto: JVIako je već mesecima zabranjeno da javni i politički funkcioneri sede u upravama sportskih klubova, u niškim klubovima još niko od njih nije podneo ostavku.

Predsednik Odbojkaškog kluba Niš Dejan Jovanović, koji je i aktuelni šef odborničke grupe SNS u Skupštini grada i predsednik skupštinskog Odbora za imenovanja, kaže da će do promena u upravi tog kluba doći "vrlo brzo", tvrdeći da se za to čekao završetak sezone, koji je bio krajem marta.

Nismo hteli u toku sezone da to spremamo da se ne bi poremetila cela koncepcija kojom smo došli do ovog mesta i ulaska u Evropu. Sezona se tek završila, imaćemo brzo Upravni odbor i usklađujemo se sa tim. Menjaće se upravni odbor, to je sigurno i uskladićemo se sa Zakonom o sportu – kaže Jovanović.

Osim Jovanovića, Odbojkaški klub Niš u svom Upravnom odboru ima i Jelenu Žarić-Kovačević, koja je do 3. marta bila zamenik sekretara Skupštine Grada. Od tada je predsednica Gradske izborne komisije, a na izborima 24. aprila je izabrana za narodnu poslanicu Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije.

Ni 3 meseca nakon stupanja na snagu Zakona o sportu promena nema ni u Vaterpolo klubu Nais gde je aktuelni predsednik Milan Krstić, nekadašnji zamenik predsednika Opštine Medijana i aktuelni kandidat SNS-a za predsednika ove Opštine, ali ni u Košarkaškom klubu Konstantin gde je za člana Upravnog odbora na sednici Skupštine kluba reizabran javni funkcioner Uroš Parlić, direktor Turističke organizacije Niša.

Od ovih 6 klubova, koji dobijaju najviše para iz budžeta, jedino u Upravnom odboru Naise trenutno nema javnih funkcionera. Tačnije, tamo se nalazi Dragoslav Pavlović, šef kabineta direktora ogranka "EPS Distribucije", koji po zakonu - nije javna funkcija.

Naime, po takozvanom "Autentičnom tumačenju" Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, kojim je decembra 2013. godine redefinisan pojam "javnog funkcionera", više u tu kategoriju ne spadaju oni koji obavljaju funkcije u firmama i institucijama čiji osnivač nije direktno Država, odnosno takozvane "ćerke firme".

Vlasnik "EPS Distribucije" je "Elektroprivreda Srbije" (EPS), pa samim tim zaposleni u toj firmi nisu javni funkcioneri.

Neposredno nakon što su poslanici vladajuće većine okupljene oko SNS izglasali pomenute "izmene", Transparentnost Srbija je ukazala na manjkavosti upravo u tom delu zakona. Ipak, javnih reakcija nije bilo.


Ko su u stvari politički funkcioneri?

Dejan Jovanović SNS Čekali smo kraj sezone, pa ćemo da ispoštujemo zakon; Dejan Jovanović, foto: arhiva NTVI dok je prilično jasno "šta su" javni funkcioneri, jer je to definisano Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije, veliki problem u primeni Zakona o sportu je nepostojanje bilo kakvog registra političkih funkcionera - pa se ne zna "ko su" oni.

Nijedan zakon ne definiše šta je uopšte "politički funkcioner", dok na sajtovima političkih partija je nemoguće pronaći čak i imena članova gradskih i opštinskih odbora.

Gradonačelnik Niša Zoran Perišić smatra da „zakon mora da se poštuje“, ali da "Grad nema izvršnu kontrolu nad klubovima".

U dogledno vreme mi ćemo dati nalog da svi ljudi iz upravnih odbora budu promenjeni. Ali, to su udruženja građana i mi ih samo finansiramo. Nemamo tu vrstu izvršne kontrole nad njima da možemo da im naredimo – kaže Perišić.


Ministarstvo ćuti

Iako je više puta ministar sporta Vanja Udovičić isticao da je važno da se Zakon o sportu sprovodi, niko iz Ministarstva sporta nije odgovorio na pitanje novinara do kada će javni i politički funkcioneri morati da napuste uprave sportskih klubova.


Funkcioneri u klubovima – stara praksa

Dosadašnji zakoni o sportu to nisu ni na koji način zabranjivali, pa je praksa da sportski klub u svom rukovodstvu ima nekog javnog ili političkog funkcionera veoma duga u Nišu, naročito u Radničkom.

Od januara 2011. do aprila 2013. godine predsednik Upravnog odbora ovog kluba bio je Slavoljub Vlajković, tadašnji direktor javnog preduzeća „Nišstan“ i predsednik Gradskog odbora SPS-a, dok je predsednik Skupštine bio tadašnji gradonačelnik Niša i predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke Miloš Simonović.

Skoro i usto vreme je predsednik Skupštine Fudbalskog kluba Sinđelić bio tadašnji lider G17/URS-a Branislav Jovanović, a predsednik Vaterpolo kluba Niš bio je tadašnji direktor niškog Vodovoda i predsednik DS-a u Niškoj Banji Aleksandar Mitić.

Miodrag Radović, koji je od 2000. godine bio član gradske Vlade Niša, a pred kraj mandata i njegov potpredsednik, bio je do 2005. godine član uprave Košarkaškog kluba Ergonom.


Jednom klubu ne može više od 20 % budžeta za sport

Još jedna novina u Zakonu o sportu može da promeni finansiranje sportskih klubova u Nišu, a odnosi se na maksimalan iznos novca koji jedan klub može da dobije.

Jednoj organizaciji u oblasti sporta ne može se odobriti više od 20 % sredstava od ukupne sume sredstava budžeta jedinice lokalne samouprave predviđenih za finansiranje programa iz oblasti sporta – navodi se u novom Zakonu o sportu.

Ovo bi posebno moglo da pogodi FK Radnički, koji je 2014. godine od ukupno 175 miliona odvojenog za sport dobio oko 49 miliona dinara, što je skoro 27.96 %.

Ipak, Gradonačelnik Zoran Perišić najavljuje da će gradske vlasti tražiti način da ipak Radničkom daju više novca, a temu prebacuje na politički teren.

I dalje smatram Radnički brendom Niša, proverićemo šta Zakon kaže, da li se odnosi na celu godinu ili se primenjuje na budžetsku godinu od 2017. i, kao uvek do sada, ispoštovaćemo. Treba razmisliti dobro o tome, da li će takav stav ugasiti pojedine klubove. Ako to može da bude bilo čiji interes, u redu – rekao je Zoran Perišić.

Radnički je i u 2016. godini blizu ograničene sume prema projektovanom gradskom budžetu za ovu godinu. Za sportske organizacije određeno je oko 170 miliona, a za prvi deo godine samo kroz „stimulativna sredstava“ ovom klubu je određeno 29 miliona, što je 17 %.


I javna preduzeća sponzorisala klubove

Klubovi koji su prethodnih godina dobili najveći deo para iz budžeta Grada, u 2013. i 2014. godini su, prema podacima Saveta za borbu protiv korupcije, dobili skoro 12,5 miliona dinara.

Aleksandar Mitić Aleksandar Mitić, Foto: Infobiro, arhivska fotografija Što se tiče niških javnih preduzeća, Javno komunalno preduzeće „Naissus“ je 2013. godine je doniralo 170.000 dinara na račune 4 sportska kluba koja su dobijala najveći deo novca iz gradskog budžeta. Omladinskom fudbalskom klubu Radnički otišlo je 20.000, Naisa je dobila 30.000, Železničar 40.000, a najveću sumu dobio je Vaterpolo klub Nais - 80.000 dinara, navodi se u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije.

Godinu dana kasnije, Vaterpolo klub Nais je od „Naisusa“ dobio još 205.000 dinara, a Rukometni klub Železničar 90.000 dinara.

U zamenu za novčana sredstva sportski klubovi i savezi obavezuju se ugovorima da će pružiti promotivne usluge donatorima ili da će predstavnici koje donator predloži dobiti funkcije u organima upravljanja tih istih sportskih klubova – navodi se u izveštaju Saveta.

Ipak, Savet za borbu protiv korupcije naglašava da "Javna preduzeća imaju dominantan položaj na tržištu i ne postoji objektivna potreba za medijskom promocijom njihovog poslovanje kroz finansiranje sportskih aktivnosti", pa se postavlja pitanje svrhe ovih donacija.


Ova priča je nastala u okviru projekta "O čemu Srbija ćuti?" Slavko Ćuruvija fondacije, koji se realizuje uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Američkih Država. Stavovi izneseni u članku ne odražavaju nužno stavove ovih organizacija.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • maca

    12:42 // 1. 6. 2016.

    U sportu sam i podrzavam i razumem ovo sto pisete.Zakon koji ste zaokruzili nazalost pocinje da se primenjuje tek sledece godine tako dacemo morati da trpimo politicare u klubovima jos godinu dana.Sto se tice privatizacije klubova to pisu oni koji o sportu neznaju nista.Sport u nasim uslovima samo trosak i ne donosi nikakve prihode da bi neko to kupio.Malo publike,nema ko da se reklamira itd.

  • Sportski stručnjak

    22:56 // 30. 5. 2016.

    Ovaj Hadži Đorđević nije više direktor PIO. Da li možete da verujete da je dao ostavku ili zamrzao radni odnos u fondu PIO samo da bi bio Generalni sekretar FS RIS. Nikome nije jasno što mu je to trebalo, ali... valjda on zna.

  • Dejana Spasic

    19:16 // 30. 5. 2016.

    A ko je mene pitao da od moje nikakve penzije političari bogataši pomažu neke druge bogataše? Sve su privatizovali osim klubova da bi na račun nas građana, bez polaganja računa, mogli da rasipaju pare kako hoće. Napravite privatne klubove pa radite šta hoćete a ne otimajte od ionako osiromašenog naroda.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.